Нефропиди
| Нефропиди Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Европски јастог (Homarus gammarus) | |
_(20381232146).jpg)
| |
| Цртеж грађе нефропида | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Подтип: | Црустацеа |
| Класа: | Малацостраца |
| Ред: | Децапода |
| Натпородица: | Непхропоидеа |
| Породица: | Непхропидае Dana, 1852 |
| Родови[1] | |
| |
Нефропиди (од латинског: Nephropidae[2] је породица морских ракова из реда десетоножаца (Decapoda), главни родови су јастози (Homarus) и шкампи (Nephrops).[3]
Нефропиди имају дуга тела са мишићавим реповима, и живе у пукотинама или јазбинама на морском дну. Три од њихових пет парова ногу имају канџе, укључујући први пар, који је обично знатно дужи од других. Као високо цењена морска храна, јастози су економски важни, и често су једна од најпрофитабилнијих роба у обалским подручјима која настањују.[4] Комерцијално важне врсте укључују две врсте Homarus (које имају изглед стереотипног јастога) из северног Атланског океана, и шкампи (који су сличнији шкампу, или „мини јастогу”) – рода Nephrops са северне хемисфере и рода Metanephrops са јужне хемисфере. Мада неколико других група ракова имају реч „јастог” у њиховим именима, сам термин „јастог” генерално се односи на јастоге са клештима из фамилије Nephropidae.[5] Јастози са клештима нису блиско сродни са лангустима или папучним јастозима, који немају канџе (клешта), или са здепастим јастозима. Најближи постојећи сродници јастога са канџама су гребенски јастози и три фамилије слатководних ракова.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Имају по 10 ногу, од којих на прва три пара имају клешта (латински: chelae), нарочито велика и снажна на првом пару. Глава и прсни кош су им спојени и прекривени хитинским оклопом.[6][7] Пипци су им дужа од тела.
Амерички хлап (Homarus americanus) и шкамп (Nephrops norvegicus) такође познат и као норвешки рак, су финансијски највредније врсте, људи радо једу њихов јако мишићав абдомен и клешта.[6]
Тамнозеленкасти европски јастог (Homarus gammarus), живи на стеновитом дну дуж европске атланске обале и Медитерана. Homarus capensis, који живи у водама око Јужне Африке, нарасте до свега 10 - 13 цм па има малу тржишну вредност.[6]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Нефропиди живе по свим океанима света[8] осим поларних мора и екстремних дубина.[6]
Већина нефропида живи на дубинама од 9 до 3.500 метара, а најекстремније врсте од 1.792 до 5.477 m.[8] Подносе врло различите температуре воде од 0,368 - 28,604 °C.[8] Врсте које живе на великим дубинама су потпуно слепе или имају врло атрофиране очи.[3]
Начин живота
[уреди | уреди извор]Већина Нефропида су ноћне животиње, хране се стрвинама али и алгама, живом рибом, малим шкољкашима и другим бескичмењацима које нађу на дну.[6]
Поједине врсте Нефропида су симбиотичке (паразитске) живе у шкргама или устима већих риба.
Нефропиди су бескичмењаци са јаким заштитним егзоскелетом, па се као и други зглавкари и они морају митарити (променити оклоп). Током тог процеса су врло рањиви.
Фосилни запис јастога са клештама протеже се уназад барем до валенжинског доба креде (пре 140 милиона година).[9] Овај списак садржи све живеће врсте породице Nephropidae:[10]
- Acanthacaris caeca A. Milne-Edwards, 1881
- Acanthacaris tenuimana Bate, 1888
- Dinochelus Ahyong, Chan & Bouchet, 2010
- Dinochelus ausubeli Ahyong, Chan & Bouchet, 2010
- Eunephrops Smith, 1885
- Eunephrops bairdii Smith, 1885
- Eunephrops cadenasi Chace, 1939
- Eunephrops luckhursti Manning, 1997
- Eunephrops manningi Holthuis, 1974
- Homarinus Kornfield, Williams & Steneck, 1995
- Homarinus capensis (Herbst, 1792) – Кејпски јастог
- Homarus Weber, 1795
- Homarus americanus H. Milne-Edwards, 1837 – Амерички јастог
- Homarus gammarus (Linnaeus, 1758) – Европски јастог
- Metanephrops Jenkins, 1972
- Metanephrops andamanicus (Wood-Mason, 1892) – Андамански јастог
- Metanephrops arafurensis (De Man, 1905)
- Metanephrops armatus Chan & Yu, 1991
- Metanephrops australiensis (Bruce, 1966) – Аустралијски шкамп
- Metanephrops binghami (Boone, 1927) – Карипски јастог
- Metanephrops boschmai (Holthuis, 1964) – Бошмов шкамп
- Metanephrops challengeri (Balss, 1914) – Ново Зеландски шкамп
- Metanephrops formosanus Chan & Yu, 1987
- Metanephrops japonicus (Tapparone-Canefri, 1873) – Јапански јастог
- Metanephrops mozambicus Macpherson, 1990
- Metanephrops neptunus (Bruce, 1965)
- Metanephrops rubellus (Moreira, 1903)
- Metanephrops sagamiensis (Parisi, 1917)
- Metanephrops sibogae (De Man, 1916)
- Metanephrops sinensis (Bruce, 1966) – Кинески јастог
- Metanephrops taiwanicus (Hu, 1983)
- Metanephrops thomsoni (Bate, 1888)
- Metanephrops velutinus Chan & Yu, 1991
- Nephropides Manning, 1969
- Nephropides caribaeus Manning, 1969
- Nephrops Leach, 1814
- Nephrops norvegicus (Linnaeus, 1758) – Норвешки јастог, Даблински заливски шкамп
- Nephropsis Wood-Mason, 1872
- Nephropsis acanthura Macpherson, 1990
- Nephropsis aculeata Smith, 1881 – Флоридска лобстерета
- Nephropsis agassizii A. Milne-Edwards, 1880
- Nephropsis atlantica Norman, 1882
- Nephropsis carpenteri Wood-Mason, 1885
- Nephropsis ensirostris Alcock, 1901
- Nephropsis holthuisii Macpherson, 1993
- Nephropsis malhaensis Borradaile, 1910
- Nephropsis neglecta Holthuis, 1974
- Nephropsis occidentalis Faxon, 1893
- Nephropsis rosea Bate, 1888
- Nephropsis serrata Macpherson, 1993
- Nephropsis stewarti Wood-Mason, 1872
- Nephropsis suhmi Bate, 1888
- Nephropsis sulcata Macpherson, 1990
- Thaumastocheles Wood-Mason, 1874
- Thaumastocheles dochmiodon Chan & Saint Laurent, 1999
- Thaumastocheles japonicus Calman, 1913
- Thaumastocheles zaleucus (Thomson, 1873)
- Thaumastochelopsis Bruce, 1988
- Thaumastochelopsis brucei Ahyong, Chu & Chan, 2007
- Thaumastochelopsis wardi Bruce, 1988
- Thymopides Burukovsky & Averin, 1977
- Thymopides grobovi (Burukovsky & Averin, 1976)
- Thymopides laurentae Segonzac & Macpherson, 2003
- Thymops Holthuis, 1974
- Thymops birsteini (Zarenkov & Semenov, 1972)
- Thymopsis Holthuis, 1974
- Thymopsis nilenta Holthuis, 1974
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Граве, Саммy Де; Н. Деан Пентцхефф; Ахyонг, Схане Т.; et al. (2009). „A classification of living and fossil genera of decapod crustaceans” (PDF). Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 21: 1—109. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2011. г.
- ^ Zdravko Števčić. „Kako ispravno pisati znanstvene nazive životinja?” (PDF) (на језику: hrvatski). Zavod za istraživanje mora, Institut »Ruđer Bošković«. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ а б „Nefropidi” (на језику: talijanski). Treccani. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ „Homarus americanus, American lobster” (PDF). McGill University. 27. 6. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 09. 02. 2019.
- ^ Scott, Thomas (1996). „Lobster”. ABC Biologie. Walter de Gruyter. стр. 703. ISBN 978-3-11-010661-9.
- ^ а б в г д „'Lobster'” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ Quarmby, R.; D.A. Nordens; P.F. Zagalsky; H.J. Ceccaldi; Daumas, D. (1977). „Studies on the quaternary structure of the lobster exoskeleton carotenoprotein, crustacyanin”. Comparative Biochemistry and Physiology Part B: Comparative Biochemistry. 56 (1): 55—61.
- ^ а б в „Nephropidae” (на језику: engleski). OBIS Ocean Biogeographic Information System. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ Tshudy, Dale; W. Steven Donaldson; Christopher Collom; Feldmann, Rodney M.; Schweitzer, Carrie E. (2005). „Hoploparia albertaensis, a new species of clawed lobster (Nephropidae) from the Late Coniacean, shallow-marine Bad Heart Formation of northwestern Alberta, Canada”. Journal of Paleontology. 79 (5): 961—968. Bibcode:1974JPal...48..524M. doi:10.1666/0022-3360(2005)079[0961:HAANSO]2.0.CO;2.
- ^ Tin-Yam Chan (2010). „Annotated checklist of the world's marine lobsters (Crustacea: Decapoda: Astacidea, Glypheidea, Achelata, Polychelida)” (PDF). The Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 23: 153—181. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 3. 2012. г.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Corson, Trevor (2005). The Secret Life of Lobsters: How Fishermen and Scientists Are Unraveling the Mysteries of Our Favorite Crustacean (1st Harper Perennial изд.). New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-055559-7.
- Phillips, Bruce F., ур. (2006). Lobsters: Biology, Management, Aquaculture and Fisheries. Wiley. ISBN 978-1-4051-2657-1. doi:10.1002/9780470995969.
- Townsend, Elisabeth (2012). Lobster: A Global History. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-794-7.
- Iles, William J.D.; Sass, Chodon; Lagomarsino, Laura; Benson-Martin, Gracie; Driscoll, Heather; Specht, Chelsea D. (децембар 2016). „The phylogeny of Heliconia (Heliconiaceae) and the evolution of floral presentation”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 117: 150—167. PMID 27998817. doi:10.1016/j.ympev.2016.12.001.
- Sass, C; Iles, WJ; Barrett, CF; Smith, SY; Specht, CD (21. 1. 2016). „Revisiting the Zingiberales: using multiplexed exon capture to resolve ancient and recent phylogenetic splits in a charismatic plant lineage.”. PeerJ. 4: e1584. PMC 4727956
. PMID 26819846. doi:10.7717/peerj.1584.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Nefropidi
- Lobster
- Холтхуис, Липке (1991). Марине Лобстерс оф тхе Wорлд. Фоод анд Агрицултуре Организатион. Архивирано из оригинала 13. 9. 2007. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- Atlantic Veterinary College Lobster Science Centre Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2010)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
