Пређи на садржај

Немачко досељавање на исток

С Википедије, слободне енциклопедије
Фазе немачког источног насељавања у розе и три нијансе зелене боје; црна линија представља границу Светог римског царства (Немачке) према Намисловском уговору из 1348. године

Остсиедлунг (дословно „Источно насеље“) је термин за раносредњовековну и високосредњовековну миграцију етничких Немаца на територије у источном делу Франачке, Источне Франачке и Светог Римског Царства и шире; и последице по развој насеља и друштвене структуре у подручјима насељавања. Углавном ретко и у неким унутрашњим областима тек релативно недавно насељеним словенским, балтичким и финским народима, најнасељеније подручје било је познато као Германиа Славица. Остали региони су такође били насељени, али не у тој мери. Немачко досељавање на исток је обухватао више модерних и историјских региона као што су Немачка источно од река Сале и Елбе, државе Доња Аустрија и Штајерска у Аустрији, Ливонија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска и Трансилванија у Румунији.[1][2]

Од 1980-их, историчари тумаче немачко досељавање на исток као део грађанског и друштвеног развоја, названог Консолидација земљишта високог средњег века (нем. Hochmittelalterlicher Landesausbau). У паневропском процесу интензивирања од језгра каролиншко-англосаксонских земаља до периферије континента, друштва су напредовала у култури, религији, праву и администрацији, трговини и пољопривреди.[3]

Већина досељеника немачког досељавање на исток кретала се појединачно, у самосталним напорима, у више етапа и на различитим рутама. Многи насељеници су били охрабрени и позвани од стране локалних принчева и регионалних господара,[4][5][6] који су понекад чак протеривали староседеоце да би направили места за немачке насељенике.[а]

Мање групе миграната први пут су се преселиле на исток током раног средњег века. Већи походи досељеника, који су укључивали научнике, монахе, мисионаре, занатлије и занатлије, често позиване, у непроверљивом броју, први пут су се померили на исток средином 12. века. Војна територијална освајања и казнене експедиције отонских и салијских царева током 11. и 12. века не чине део ове миграције, пошто ове акције нису резултирале никаквим значајним оснивањем насеља источно од река Елбе и Сале. Сматра се да је немачко досељавање на исток био чисто средњовековни догађај, јер се завршио почетком 14. века. Правне, културне, језичке, верске и економске промене изазване покретом имале су дубок утицај на историју источне централне Европе између Балтичког мора и Карпата до 20. века.[8][9][10]

У 20. веку, немачки националисти (укључујући нацистички покрет)[11] су у великој мери искориштавали извештаје о немачком насељавању да би оправдали територијалне претензије Немачке и да би демонстрирали наводну немачку супериорност над негерманским народима, чија су културна, урбана и научна достигнућа у тој ери били поткопани, одбачени или представљени као немачки.[12][13][14] После Првог светског рата (1914–1918), чињеница да су Немачка и Аустрија изгубиле део својих територија на истоку појавила се као контрапункт немачком досељавању на исток, јер су неки од Немаца на истоку постали страни држављани када њихови домови више нису били у саставу Немачке и Аустрије. Немци на истоку ван Немачке и Аустрије нису протерани, а регионима које су Немачка и Аустрија изгубиле на истоку доминирали су ненемачки народи, тако да немачки губитак овде није био тако тежак као после Другог светског рата.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Немачком насељавању у неким областима су претходила војна освајања и протеривање староседелачког становништва. Међутим, другде су домородачки принчеви позивали досељенике, па чак и протеривали део аутохтоног становништва да уступе место придошлицама.“[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Алан V. Мурраy (15. 5. 2017). Тхе Нортх-Еастерн Фронтиерс оф Медиевал Еуропе: Тхе Еxпансион оф Латин Цхристендом ин тхе Балтиц Ландс. Таyлор & Францис. стр. 23—. ИСБН 978-1-351-88483-9. 
  2. ^ Нора Беренд (15. 5. 2017). Тхе Еxпансион оф Централ Еуропе ин тхе Миддле Агес. Таyлор & Францис. стр. 194—. ИСБН 978-1-351-89008-3. 
  3. ^ Цхристиан Лüбке. „Остколонисатион, Остсиедлунг, Ландесаусбау им Миттелалтер” (ПДФ). МГХ-Арцхиве. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 01. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  4. ^ Вејас Габриел Лиулевициус (9. 12. 2010). Тхе Герман Мyтх оф тхе Еаст: 1800 то тхе Пресент – п. 1. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0-19-960516-3. 
  5. ^ Остсиедлунг – еин гесамтеуропäисцхес Пхäномен. ГРИН Верлаг. 25. 5. 2002. ИСБН 978-3-640-04806-9. Приступљено 25. 7. 2020. 
  6. ^ Сзабо 2008, стр. 9.
  7. ^ Палграве Мацмиллан УК 1999, стр. 11.
  8. ^ Бартлетт 1998, стр. 14.
  9. ^ Сзабо 2008, стр. 10.
  10. ^ Каталин Сзенде. „Иуре Тхеутоницо ? Герман сеттлерс анд легал фрамеwоркс фор иммигратион то Хунгарy ин ан Еаст-Централ Еуропеан перспецтиве”. Приступљено 28. 9. 2020. 
  11. ^ "Тхе Слипперy Меморy оф Мен": Тхе Плаце оф Помераниа ин тхе Медиевал Кингдом оф Поланд (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450), бy Паул Миллиман. Брилл: Леиден, 2013, паге 2 – "Тхере ис а хуге литературе он тхис топиц ин Полисх анд Герман, wхицх wас унтил рецентлy лумпед тогетхер wитх а wхоле хост оф отхер топицс (инцлудинг тхе пеацефул сеттлемент ин Еаст Централ Еуропе оф Германс анд отхер wестерн Еуропеанс, wхо хад беен инвитед бy Славиц лордс) ас тхе Дранг нацх Остен. Бецаусе оф тхис терм'с ассоциатионс wитх нинетеентх-центурy натионалисм анд тwентиетх-центурy Назисм, ит хас фор тхе мост парт беен сцраппед, онлy то бе реплацед бy тхе децептивелy бенигн 'Остсиедлунг' ор тхе евен море проблематицал 'Остколонисатион[...]' [...]."
  12. ^ Тхе Слипперy Меморy оф Мен (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450) бy Паул Миллиман паге 2.
  13. ^ Јан M. Пискорски: "Тхе хисториограпхy оф тхе со-цаллед 'еаст цолонисатион' анд тхе цуррент стате оф ресеарцх" ин: Тхе Ман оф Манy Девицес, Wхо Wандеред Фулл Манy Wаyс ...: Фестсцхрифт ин Хонор оф Јанос M.Бак [Хардцовер] Балáзс Нагy (Едитор), Марцелл Себок (Едитор) паге 654, 655.
  14. ^ Тхе Холоцауст ас Цолониал Геноциде: Хитлер'с 'Индиан Wарс' ин тхе 'Wилд Еаст' – паге 38; Царролл П. Какел III – 2013: "Wитхин Натионал Социалист дисцоурсе, тхе Назис пурпосефуллy анд скиллфуллy пресентед тхеир еастерн цолонизатион пројецт ас а 'цонтинуатион оф медиевал Остколонисатион [еастерн цолонизатион], целебратед ин тхе лангуаге оф цонтинуитy, легацy, анд цолониал грандеур".

Литература

[уреди | уреди извор]