Немачко досељавање на исток

Остсиедлунг (дословно „Источно насеље“) је термин за раносредњовековну и високосредњовековну миграцију етничких Немаца на територије у источном делу Франачке, Источне Франачке и Светог Римског Царства и шире; и последице по развој насеља и друштвене структуре у подручјима насељавања. Углавном ретко и у неким унутрашњим областима тек релативно недавно насељеним словенским, балтичким и финским народима, најнасељеније подручје било је познато као Германиа Славица. Остали региони су такође били насељени, али не у тој мери. Немачко досељавање на исток је обухватао више модерних и историјских региона као што су Немачка источно од река Сале и Елбе, државе Доња Аустрија и Штајерска у Аустрији, Ливонија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска и Трансилванија у Румунији.^[1]^[2]

Од 1980-их, историчари тумаче немачко досељавање на исток као део грађанског и друштвеног развоја, названог Консолидација земљишта високог средњег века (нем. Hochmittelalterlicher Landesausbau). У паневропском процесу интензивирања од језгра каролиншко-англосаксонских земаља до периферије континента, друштва су напредовала у култури, религији, праву и администрацији, трговини и пољопривреди.^[3]

Већина досељеника немачког досељавање на исток кретала се појединачно, у самосталним напорима, у више етапа и на различитим рутама. Многи насељеници су били охрабрени и позвани од стране локалних принчева и регионалних господара,^[4]^[5]^[6] који су понекад чак протеривали староседеоце да би направили места за немачке насељенике.^[а]

Мање групе миграната први пут су се преселиле на исток током раног средњег века. Већи походи досељеника, који су укључивали научнике, монахе, мисионаре, занатлије и занатлије, често позиване, у непроверљивом броју, први пут су се померили на исток средином 12. века. Војна територијална освајања и казнене експедиције отонских и салијских царева током 11. и 12. века не чине део ове миграције, пошто ове акције нису резултирале никаквим значајним оснивањем насеља источно од река Елбе и Сале. Сматра се да је немачко досељавање на исток био чисто средњовековни догађај, јер се завршио почетком 14. века. Правне, културне, језичке, верске и економске промене изазване покретом имале су дубок утицај на историју источне централне Европе између Балтичког мора и Карпата до 20. века.^[8]^[9]^[10]

У 20. веку, немачки националисти (укључујући нацистички покрет)^[11] су у великој мери искориштавали извештаје о немачком насељавању да би оправдали територијалне претензије Немачке и да би демонстрирали наводну немачку супериорност над негерманским народима, чија су културна, урбана и научна достигнућа у тој ери били поткопани, одбачени или представљени као немачки.^[12]^[13]^[14] После Првог светског рата (1914–1918), чињеница да су Немачка и Аустрија изгубиле део својих територија на истоку појавила се као контрапункт немачком досељавању на исток, јер су неки од Немаца на истоку постали страни држављани када њихови домови више нису били у саставу Немачке и Аустрије. Немци на истоку ван Немачке и Аустрије нису протерани, а регионима које су Немачка и Аустрија изгубиле на истоку доминирали су ненемачки народи, тако да немачки губитак овде није био тако тежак као после Другог светског рата.

Напомене

^ „Немачком насељавању у неким областима су претходила војна освајања и протеривање староседелачког становништва. Међутим, другде су домородачки принчеви позивали досељенике, па чак и протеривали део аутохтоног становништва да уступе место придошлицама.“^[7]

Референце

^ Алан V. Мурраy (15. 5. 2017). Тхе Нортх-Еастерн Фронтиерс оф Медиевал Еуропе: Тхе Еxпансион оф Латин Цхристендом ин тхе Балтиц Ландс. Таyлор & Францис. стр. 23—. ИСБН 978-1-351-88483-9.
^ Нора Беренд (15. 5. 2017). Тхе Еxпансион оф Централ Еуропе ин тхе Миддле Агес. Таyлор & Францис. стр. 194—. ИСБН 978-1-351-89008-3.
^ Цхристиан Лüбке. „Остколонисатион, Остсиедлунг, Ландесаусбау им Миттелалтер” (ПДФ). МГХ-Арцхиве. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 01. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2020.
^ Вејас Габриел Лиулевициус (9. 12. 2010). Тхе Герман Мyтх оф тхе Еаст: 1800 то тхе Пресент – п. 1. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0-19-960516-3.
^ Остсиедлунг – еин гесамтеуропäисцхес Пхäномен. ГРИН Верлаг. 25. 5. 2002. ИСБН 978-3-640-04806-9. Приступљено 25. 7. 2020.
^ Сзабо 2008, стр. 9.
^ Палграве Мацмиллан УК 1999, стр. 11.
^ Бартлетт 1998, стр. 14.
^ Сзабо 2008, стр. 10.
^ Каталин Сзенде. „Иуре Тхеутоницо ? Герман сеттлерс анд легал фрамеwоркс фор иммигратион то Хунгарy ин ан Еаст-Централ Еуропеан перспецтиве”. Приступљено 28. 9. 2020.
^ "Тхе Слипперy Меморy оф Мен": Тхе Плаце оф Помераниа ин тхе Медиевал Кингдом оф Поланд (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450), бy Паул Миллиман. Брилл: Леиден, 2013, паге 2 – "Тхере ис а хуге литературе он тхис топиц ин Полисх анд Герман, wхицх wас унтил рецентлy лумпед тогетхер wитх а wхоле хост оф отхер топицс (инцлудинг тхе пеацефул сеттлемент ин Еаст Централ Еуропе оф Германс анд отхер wестерн Еуропеанс, wхо хад беен инвитед бy Славиц лордс) ас тхе Дранг нацх Остен. Бецаусе оф тхис терм'с ассоциатионс wитх нинетеентх-центурy натионалисм анд тwентиетх-центурy Назисм, ит хас фор тхе мост парт беен сцраппед, онлy то бе реплацед бy тхе децептивелy бенигн 'Остсиедлунг' ор тхе евен море проблематицал 'Остколонисатион[...]' [...]."
^ Тхе Слипперy Меморy оф Мен (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450) бy Паул Миллиман паге 2.
^ Јан M. Пискорски: "Тхе хисториограпхy оф тхе со-цаллед 'еаст цолонисатион' анд тхе цуррент стате оф ресеарцх" ин: Тхе Ман оф Манy Девицес, Wхо Wандеред Фулл Манy Wаyс ...: Фестсцхрифт ин Хонор оф Јанос M.Бак [Хардцовер] Балáзс Нагy (Едитор), Марцелл Себок (Едитор) паге 654, 655.
^ Тхе Холоцауст ас Цолониал Геноциде: Хитлер'с 'Индиан Wарс' ин тхе 'Wилд Еаст' – паге 38; Царролл П. Какел III – 2013: "Wитхин Натионал Социалист дисцоурсе, тхе Назис пурпосефуллy анд скиллфуллy пресентед тхеир еастерн цолонизатион пројецт ас а 'цонтинуатион оф медиевал Остколонисатион [еастерн цолонизатион], целебратед ин тхе лангуаге оф цонтинуитy, легацy, анд цолониал грандеур".

Литература

Бартлетт, Роберт (1998). Дие Гебурт Еуропас аус дем Геист дер Геwалт. Ероберунг, Колонисатион унд културеллер Wандел вон 950 бис 1350 ( = [Енглисх оригинал :] Тхе Макинг оф Еуропе : цонqуест, цолонизатион, анд цултурал цханге 950 – 1350) (на језику: немачки). Кнаур Мüнцхен. ИСБН 3-426-60639-9.
Клеинеберг, А; Марx, Цхр; Кноблоцх, Е.; Лелгеманн, D. (2010). Германиа унд дие Инсел Тхуле. Дие Ентсцхлüсселунг вон Птолемаиос' "Атлас дер Оикумене" (на језику: немачки). WБГ. ИСБН 978-3-534-23757-9.
Грüндер, Хорст; Јоханек, Петер (2001). Колониалстäдте, еуропäисцхе Енклавен одер Сцхмелзтиегел дер Културен?: Еуропäисцхе Енклавен одер Сцхмелзтиегел дер Културен? (на језику: немачки). ЛИТ Верлаг Мüнстер. ИСБН 3-8258-3601-0.
Реубер, Паул; Стрüвер, Анке; Wолкерсдорфер, Гüнтер (2005). Политисцхе Геограпхиен Еуропас – Аннäхерунген ан еин умстриттенес Конструкт: Аннäхерунген ан еин умстриттенес Конструкт (на језику: немачки). ИСБН 3-8258-6523-1.
Демургер, Алаин; Каисер, Wолфганг (2003). Дие Риттер дес Херрн: Гесцхицхте дер Геистлицхен Риттерорден (на језику: немачки). C.Х.Бецк. ИСБН 3-406-50282-2.
Херберс, Клаус; Јасперт, Николас, ур. (2007). Грензрäуме унд Грензüберсцхреитунген им Верглеицх: Дер Остен унд дер Wестен дес миттелалтерлицхен Латеинеуропа (на језику: немачки). Де Груyтер. ИСБН 978-3-05-004155-1.
„Дие Слаwен ин Деутсцхланд. Гесцхицхте унд Култур дер слаwисцхен Стäмме wестлицх вон Одер унд Неиßе: Јоацхим Херрманн, Ауторенколлектив: Амазон.де: Бüцхер”. амазон.де (на језику: немачки). 2023-06-23. Приступљено 2023-07-12.
Кнефелкамп, Улрицх, ур. (2001). Зистерзиенсер: Норм, Култур, Реформ – 900 Јахре Зистерзиенсер (на језику: немачки). Спрингер. ИСБН 3-540-64816-X.
Минахан, Јамес (2000). „Германс”. Оне Еуропе, Манy Натионс: А Хисторицал Дицтионарy оф Еуропеан Натионал Гроупс. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 0-313-30984-1. Приступљено 11. 3. 2016.
Сцхицх, Wинфриед (2007). Wиртсцхафт унд Културландсцхафт: Гесаммелте Беитрäге 1977 бис 1999 зур Гесцхицхте дер Зистерзиенсер унд дер "Германиа Славица". Библиотхек дер бранденбургисцхен унд преуссисцхен Гесцхицхте (на језику: немачки). 12. БWВ Верлаг. ИСБН 978-3-8305-0378-1.
Рöсенер, Wернер (1988). Аграрwиртсцхафт, Аграрверфассунг унд лäндлицхе Геселлсцхафт им Миттелалтер (на језику: немачки). Олденбоург. ИСБН 3-486-55024-1.
Сцхулман, Јана К. (2002). Тхе Рисе оф тхе Медиевал Wорлд, 500–1300: А Биограпхицал Дицтионарy. Греенwоод Пресс.
Соммерфелд, Wилхелм вон (2005) [1896]. Гесцхицхте дер Германисиерунг дес Херзогтумс Поммерн одер Славиен бис зум Аблауф дес 13. Јахрхундертс (на језику: немачки). Адамант Медиа Цорпоратион. ИСБН 1-4212-3832-2. (унабридгед фацсимиле оф тхе едитион публисхед бy Дунцкер & Хумблот, Леипзиг 1896)
Сзабо, Франз А. Ј. (2008). Инграо, Цхарлес W., ур. Тхе Германс анд тхе Еаст. Пурдуе Университy Пресс. ИСБН 978-1-55753-443-9.
Бартлетт, Рогер; Сцхöнwäлдер, Карен, ур. (1999). Тхе Герман Ландс анд Еастерн Еуропе. Лондон: Палграве Мацмиллан УК. ИСБН 978-1-349-27096-5. дои:10.1007/978-1-349-27094-1.
Сзенде, Каталин (2019-05-09). „Иуре Тхеутоницо? Герман сеттлерс анд легал фрамеwоркс фор иммигратион то Хунгарy ин ан Еаст-Централ Еуропеан перспецтиве”. Јоурнал оф Медиевал Хисторy. Роутледге. 45 (3): 360—379. ИССН 0304-4181. дои:10.1080/03044181.2019.1612195 .
Цхарлес Хигоунет (1911–1988) Лес аллемандс ен Еуропе централе ет ориентал ау моyен аге
Герман транслатион: Дие деутсцхе Остсиедлунг им Миттелалтер
Јапанесе транслатион: ドイツ植民と東欧世界の形成, 彩流社, бy Наоки Миyајима
Биелфелдт ет ал., Дие Слаwен ин Деутсцхланд. Еин Хандбуцх, Хг. Јоацхим Херрманн, Академие-Верлаг Берлин, 1985
Осмаńцзyк, Едмунд Јан; Манго, Антхонy (2003). Енцyцлопедиа оф тхе Унитед Натионс анд интернатионал агреементс (на језику: енглески) (3рд изд.). Роутледге. стр. 579. ИСБН 978-0-415-93921-8.
Голдберг, Ериц Ј. (2006). Струггле фор Емпире: Кингсхип анд Цонфлицт ундер Лоуис тхе Герман, 817-876. Итхаца, НY: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 9780801438905.
Блум, Јероме; et al. The European World. (2 vol. 2nd ed. 1970) university textbook; online
Davies, Norman (1998). Europe: A History. , advanced university textbook
Gay, Peter and R.K. Webb Modern Europe: To 1815 (1973) online, university textbook
Gay, Peter and R.K. Webb Modern Europe: Since 1815 (1973), university textbook
Gooch, Brison D. ed. Interpreting European history. 1: From the renaissance to Napoleon (1967) online and Interpreting European history 2: from Metternich to Present (1967). online; readings by scholars
McKay, John P. et al. A History of Western Society (13th ed.; 2 vol 2020) 1300 pp; university textbook
Moncure, James A. ed. Research Guide to European Historical Biography: 1450–Present (4 vol 1992); 2140 pp; historiographical guide to 200 major political and military leaders
Roberts, J.M. The Penguin History of Europe (1998), survey; excerpt
Simms, Brendan (2013). Europe: The Struggle for Supremacy, from 1453 to the Present. , survey, with emphasis on Germany
Stearns, Peter, ed (2001). The Encyclopedia of World History. ; comprehensive global coverage
Cambridge Modern History Atlas (1912) online141 maps
Catchpole, Brian (1982). Map History of the Modern World.
Darby, H. C., and H. Fullard, eds. The New Cambridge Modern History, Vol. 14: Atlas (1970)
East, W. Gordon. An Historical Geography of Europe (4th ed. 1950)
Haywood, John (1997). Atlas of world history. online
Horrabin, J.F. An Atlas History of the Second Great War (9 vol 1941–45) 7 vol online
Kinder, Hermann and Werner Hilgemann. Anchor Atlas of World History (2 vol. 1978); advanced analytical maps, mostly of Europe
O'Brian, Patrick K. Atlas of World History (2007) Online free
Pounds, Norman J. G. (1990). An Historical Geography of Europe. ISBN 9780521311090. doi:10.1017/CBO9780511572265.
Rand McNally Atlas of World History (1983), maps #76-81. Published in Britain as the Hamlyn Historical Atlas online
Robertson, Charles Grant (1922). An historical atlas of modern Europe from 1789 to 1922 with an historical and explanatory text. online
Schenk, Frithjof Benjamin, Mental Maps: The Cognitive Mapping of the Continent as an Object of Research of European History, EGO – European History Online, Mainz: Institute of European History, 2013, retrieved: 4 March 2020
Talbert, Richard J.A. Barrington Atlas of the Greek and Roman World for iPad (Princeton UP 2014) . ISBN 978-1-4008-4876-8. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); 102 interactive color maps from archaic Greece to the Late Roman Empire.
Historical Atlas Wikipedia maps; no copyright
Atlas of Germany Wikipedia maps; no copyright
Black, Jeremy (1996). A History of the British Isles. ISBN 978-1-349-24976-3. doi:10.1007/978-1-349-24974-9.
Carr, Raymond, ed (2000). Spain: A history.
Clark, Christopher M (2006). Iron kingdom: the rise and downfall of Prussia, 1600-1947.
Davies, Norman (2001). The Isles: A History. , Britain and Ireland
Duggan, Christopher (2013). A Concise History of Italy. ISBN 9781139019330. doi:10.1017/CBO9781139019330.
Fraser, Rebecca (2006). The Story of Britain: From the Romans to the Present: A Narrative History.
Holborn, Hajo. vol 1: A History of Modern Germany: The Reformation; vol 2: A History of Modern Germany: 1648-1840; vol 3: A history of modern Germany: 1840–1945 (1959). a standard scholarly survey.
Kamen, Henry (1973). A concise history of Spain.
Helle, Knut (2003). „Introduction”. The Cambridge History of Scandinavia. стр. 1—12. ISBN 9781139053570. doi:10.1017/CHOL9780521472999.002.
Holmes, George, ed (2001). The Oxford illustrated history of medieval Europe. .
Holmes, George, ed (1997). The Oxford illustrated history of Italy.
Jones, Colin (1999). The Cambridge Illustrated History of France.
Kitchen, Martin (1996). The Cambridge Illustrated History of Germany. .
Morgan, Kenneth O., ed. The Oxford illustrated history of Britain (1984)
Price, Roger (2013). A Concise History of France. ISBN 9781139084710. doi:10.1017/CBO9781139084710.
Riasanovsky, Nicholas V., and Mark D. Steinberg. A History of Russia (2 vol. 2010)
Sagarra, Eda (2003). A social history of Germany.
Tombs, Robert, (2014). The English and their History. advanced history; online review
Wilson, Peter H. (2016). Heart of Europe. ISBN 9780674915909. doi:10.4159/9780674915909.

[8] „Немачком насељавању у неким областима су претходила војна освајања и протеривање староседелачког становништва. Међутим, другде су домородачки принчеви позивали досељенике, па чак и протеривали део аутохтоног становништва да уступе место придошлицама.“^[7]

[Murray2017-1] Алан V. Мурраy (15. 5. 2017). Тхе Нортх-Еастерн Фронтиерс оф Медиевал Еуропе: Тхе Еxпансион оф Латин Цхристендом ин тхе Балтиц Ландс. Таyлор & Францис. стр. 23—. ИСБН 978-1-351-88483-9.

[Berend2017-2] Нора Беренд (15. 5. 2017). Тхе Еxпансион оф Централ Еуропе ин тхе Миддле Агес. Таyлор & Францис. стр. 194—. ИСБН 978-1-351-89008-3.

[3] Цхристиан Лüбке. „Остколонисатион, Остсиедлунг, Ландесаусбау им Миттелалтер” (ПДФ). МГХ-Арцхиве. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 01. 2022. г. Приступљено 25. 7. 2020.

[Liulevicius2010-4] Вејас Габриел Лиулевициус (9. 12. 2010). Тхе Герман Мyтх оф тхе Еаст: 1800 то тхе Пресент – п. 1. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0-19-960516-3.

[5] Остсиедлунг – еин гесамтеуропäисцхес Пхäномен. ГРИН Верлаг. 25. 5. 2002. ИСБН 978-3-640-04806-9. Приступљено 25. 7. 2020.

[FOOTNOTESzabo20089-6] Сзабо 2008, стр. 9.

[FOOTNOTEPalgrave_Macmillan_UK199911-7] Палграве Мацмиллан УК 1999, стр. 11.

[FOOTNOTEBartlett199814-9] Бартлетт 1998, стр. 14.

[FOOTNOTESzabo200810-10] Сзабо 2008, стр. 10.

[sze-11] Каталин Сзенде. „Иуре Тхеутоницо ? Герман сеттлерс анд легал фрамеwоркс фор иммигратион то Хунгарy ин ан Еаст-Централ Еуропеан перспецтиве”. Приступљено 28. 9. 2020.

[12] "Тхе Слипперy Меморy оф Мен": Тхе Плаце оф Помераниа ин тхе Медиевал Кингдом оф Поланд (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450), бy Паул Миллиман. Брилл: Леиден, 2013, паге 2 – "Тхере ис а хуге литературе он тхис топиц ин Полисх анд Герман, wхицх wас унтил рецентлy лумпед тогетхер wитх а wхоле хост оф отхер топицс (инцлудинг тхе пеацефул сеттлемент ин Еаст Централ Еуропе оф Германс анд отхер wестерн Еуропеанс, wхо хад беен инвитед бy Славиц лордс) ас тхе Дранг нацх Остен. Бецаусе оф тхис терм'с ассоциатионс wитх нинетеентх-центурy натионалисм анд тwентиетх-центурy Назисм, ит хас фор тхе мост парт беен сцраппед, онлy то бе реплацед бy тхе децептивелy бенигн 'Остсиедлунг' ор тхе евен море проблематицал 'Остколонисатион[...]' [...]."

[Men_1450_page_2-13] Тхе Слипперy Меморy оф Мен (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450) бy Паул Миллиман паге 2.

[Many_Devices_page_654,_655-14] Јан M. Пискорски: "Тхе хисториограпхy оф тхе со-цаллед 'еаст цолонисатион' анд тхе цуррент стате оф ресеарцх" ин: Тхе Ман оф Манy Девицес, Wхо Wандеред Фулл Манy Wаyс ...: Фестсцхрифт ин Хонор оф Јанос M.Бак [Хардцовер] Балáзс Нагy (Едитор), Марцелл Себок (Едитор) паге 654, 655.

[ReferenceA-15] Тхе Холоцауст ас Цолониал Геноциде: Хитлер'с 'Индиан Wарс' ин тхе 'Wилд Еаст' – паге 38; Царролл П. Какел III – 2013: "Wитхин Натионал Социалист дисцоурсе, тхе Назис пурпосефуллy анд скиллфуллy пресентед тхеир еастерн цолонизатион пројецт ас а 'цонтинуатион оф медиевал Остколонисатион [еастерн цолонизатион], целебратед ин тхе лангуаге оф цонтинуитy, легацy, анд цолониал грандеур".

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[а]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[7]