Немири

Немири су врста грађанског немира често карактеризавно са неорганизованим масама људи које се буне против легитимитни проблема, или што људи сматрају да су легимитни проблеми. Ово иначе дође до напада против власти, људи, или имовине. Ови немири се често дешавају због неке неправде.^[1]

Нереди се често дешавају као реакција на притужбу или због неслагања. Историјски гледано, немири су се дешавали због сиромаштва, незапослености, лоших животних услова, владиног угњетавања, опорезивања или регрутације, сукоба између етничких група (расни нереди) или религија (секташко насиље, погром), исхода спортског догађаја (спортски нереди, фудбал хулиганизам) или фрустрација легалним каналима за преношење притужби.^[2]

Док појединци могу покушати да предводе или контролишу нереде, нереди се обично састоје од неорганизованих група које су често „хаотичне и показују понашање крда“.^[1] Све је више доказа који сугеришу да нереди нису ирационално понашање налик крду (понекад се назива менталитет руље), али заправо следи изврнуте друштвене норме.^[3]

Суочавање са нередима је често тежак задатак за полицијске снаге. Они могу користити сузавац или ЦС гас за контролу изгредника. Интервентна полиција може да користи несмртоносне методе контроле, као што су сачмарице које испаљују флексибилну сачму да би повредиле или на други начин онеспособиле изгреднике ради лакшег хапшења.^[4]

Класификација

Неред за храну су узроковани неуспехом жетве, нестручним складиштењем хране, гомилањем, тровањем хране или нападима штеточина попут скакаваца. Када јавност постане очајна због таквих услова, групе могу напасти продавнице, фарме, куће или владине зграде да би набавиле хлеб или другу основну храну као што су жито или со. Т. С. Аштон је, у својој студији о нередима у вези са храном међу рударима угља, приметио да „турбуленција међу рударима угља, наравно, може се објаснити нечим елементарнијим од политике: то је била инстинктивна реакција мушкости на глад.“^[5] Чарлс Вилсон је приметио: „Спасмодичан пораст цена хране изазвао је да се сплавари са Тајна побуне 1709. године, да рудари калаја пљачкају житнице у Фалмуту 1727.”^[6] У Египатским нередима за хлеб 1977. године, стотине хиљада људи побунило се након што су престале субвенције за храну и порасле цене.^[7]

Полицијски нереди је израз за несразмерну и незакониту употребу силе од стране полицијске групе против групе цивила. Овај термин се обично користи да опише полицијски напад на цивиле или провоцирање цивила на насиље.^[8]

У верском нереду, кључни фактор је религија. Руља која се побунила циља на људе и имовину одређене религије, или оне за које се верује да припадају тој религији.^[9]

Спортски нереди као што су Ника немири могу бити изазвани губитком или победом одређеног тима или спортисте. Навијачи ова два тима такође могу да се боре. Спортски немири се могу десити као резултат тимова који се боре за првенство, дуге серије утакмица или резултата који су близу. Спорт је најчешћи узрок нереда у Сједињеним Државама, који прате више од половине свих првенствених утакмица или серија. Скоро сви спортски нереди у Сједињеним Државама дешавају се у граду победничког тима.^[10]

Ефекти

Црква Светог Августина запаљена током Нативистичких немира у Филаделфији 1844.

Економски и политички ефекти немира могу бити сложени колико и њихово порекло. Уништавање имовине и штета за појединце често су одмах мерљиви. Током нереда у Лос Анђелесу 1992. године,^[11] 2.383 особе су повређене, више од 12.000 је ухапшено, 63 особе су убијене, а преко 700 предузећа је спаљено. Материјална штета процењена је на преко милијарду долара. Најмање десет убијених убијено је од стране полиције или Националне гарде.^[12]

Контрола нереда и закони

Нередима се обично бави полиција, иако се методе разликују од земље до земље. Тактике и оружје које се користи могу укључивати псе нападаче, водене топове, пластичне метке, гумене метке, бибер спреј, флексибилне палице и екипе за отимање. Многе полицијске снаге имају наменска одељења која се баве ситуацијама јавног реда. Неки примери су Територијална група за подршку (Лондон), Специјална патролна група (Лондон), Републичке безбедносне компаније (Француска), Мобилна јединица (Холандија) и јединице за хапшење (Немачка).

Полицијски надзор над нередима нарушен је инцидентима у којима је полиција оптужена за изазивање нереда или насиља масе. Иако је горе описано оружје званично означено као несмртоносно, одређени број људи је умро или је повређен као резултат њихове употребе. На пример, седамнаест смртних случајева проузроковано је гуменим мецима у Северној Ирској током тридесет пет година између 1970. и 2005. године.^[13]

Врсте Немира

Референце

^ ^а ^б Браха, D. (2012). „Глобал Цивил Унрест: Цонтагион, Селф-Организатион, анд Предицтион”. ПЛОС ОНЕ. 7 (10): е48596. Бибцоде:2012ПЛоСО...748596Б. ПМЦ 3485346 . ПМИД 23119067. дои:10.1371/јоурнал.поне.0048596 .
^ Смеад, Хоwард; Тагер, Јацк (децембар 2001). „Бостон Риотс: Тхрее Центуриес оф Социал Виоленце”. Тхе Неw Енгланд Qуартерлy. 74 (4): 669. ИССН 0028-4866. ЈСТОР 3185445. дои:10.2307/3185445.
^ „Yоу wон'т превент футуре риотс бy дисрегардинг тхе псyцхологy оф цроwдс”. Тхе Гуардиан. 19. 8. 2011.
^ Дависон, Неил (2009), „Тхе Еарлy Хисторy оф 'Нон-Летхал' Wеапонс”, 'Нон-Летхал' Wеапонс, Палграве Мацмиллан УК, стр. 12—39, ИСБН 978-1-349-30656-5, дои:10.1057/9780230233980_2
^ Асхтон, Т. С., анд Јосепх Сyкес. 1967. Тхе Цоал Индустрy оф тхе Еигхтеентх Центурy. 2д ед. Неw Yорк: А. M. Келлеy. п. 131.
^ Е.П. Тхомпсон (фебруар 1971). „Тхе Морал Ецономy оф тхе Енглисх Цроwд ин тхе Еигхтеентх Центурy”. Паст анд Пресент. 50 (50): 77. ЈСТОР 650244. дои:10.1093/паст/50.1.76.
^ Пател, Рај; МцМицхаел, Пхилип (2014), „А Политицал Ецономy оф тхе Фоод Риот”, Риот, Унрест анд Протест он тхе Глобал Стаге, Палграве Мацмиллан УК, стр. 237—261, ИСБН 978-1-137-30552-7, дои:10.1007/978-1-137-30553-4_13
^ Суммарy оф тхе Wалкер Репорт, http://www.fjc.gov/history/home.nsf/page/tu_chicago7_doc_13.html
^ „Thrown pig leads to religious riots in India”. CNN. 3. 7. 2009. Приступљено 22. 5. 2010.
^ Ballard, Steve (2011-12-26). „The Kiss”. Sports Illustrated. Приступљено 2020-08-27.
^ Danver, Steven L., ур. (2011). „Los Angeles Uprising (1992)”. Revolts, Protests, Demonstrations, and Rebellions in American History: An Encyclopedia, Volume 3. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 1095—1100. ISBN 978-1-59884-222-7.
^ Crogan, Jim (24. 4. 2002). „The L.A. 53”. LA Weekly.
^ Williams, Anthony G. „Less-lethal ammunition”. Архивирано из оригинала 2009-09-03. г. „an amended version of an article which first appeared in Jane's Police Products Review, October/November 2007, and includes information from British 37mm Baton Rounds, which appeared in Small Arms Review in August 2008”

Literatura

Blackstone's Police Manual. ISBN 0-19-928522-5. . Volume 4, "General police duties". Fraser Simpson (2006). p. 245. Oxford University Press. .
Bessel, Richard; Emsley, Clive (2000). Patterns of Provocation: Police and Public Disorder. Berghahn Books. ISBN 1-57181-228-8.
Bloome, Clive (2003). Violent London: 2000 Years of Riots, Rebels and Revolts. London: Sidgwick & Jackson. ISBN 0-283-07310-1.
Bohstedt J. (1983). Riots and Community Politics in England and Wales, 1790–1810. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Clover, Joshua (2016). Riot: The New Era of Uprisings. London: Verso. ISBN 978-1-78478-059-3.
Hernon, Ian (2006). Riot!: Civil Insurrection from Peterloo to the Present Day. Pluto Press. ISBN 0-7453-2538-6.
Nagl, Dominik (2013). No Part of the Mother Country, but Distinct Dominions - Rechtstransfer, Staatsbildung und Governance in England, Massachusetts und South Carolina, 1630–1769. LIT. ISBN 978-3-643-11817-2. Online pp. 594
Olzak S, Shanahan S, McEneaney EH (1996). „Poverty, segregation and race riots: 1960 to 1993.”. Am. Sociol. Rev. 61 (4): 590—613.
Waddington, P. A. J. (1991). The Strong Arm of the Law: Armed and Public Order Policing. Clarendon Press. ISBN 0-19-827359-2.
Wilkinson, Steven. 2009. "„Riots”. doi:10.1146/annurev.polisci.12.041307.075517. ." Annual Review of Political Science.
Wilkinson S. (2004). Votes and Violence: Ethnic Competition and Ethnic Riots in India. New York: Cambridge University Press.
Gainot, Bernard (2005). „Histoire de la Maréchaussée et de la Gendarmerie. Guide de recherche” [History of the National Gendarmerie and the Gendarmerie]. Annales historiques de la Révolution française (на језику: француски). 342 (342): 253—255. doi:10.4000/ahrf.1961.
Bruneteaux, Patrick (1996). Maintenir l'Ordre: Les transformations de la violence d'Etat en régime démocratique [Maintaining Order: The Transformations of State Violence into a Democratic System] (на језику: француски). Paris: Presses de Sciences Po. ISBN 978-2724606768.
Histoire de la Gendarmerie mobile d'Île-de-France [History of the Île-de-France Mobile Gendarmerie] (на језику: француски). Spe Barthelemy Eds. 24. 11. 2006.
Vortisch, Hans-Christian (10. 1. 2008). Masters, Phil, ур. „GURPS Martial Arts: Fairbairn Close Combat Training” (PDF). Steve Jackson Games. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2013. г. Приступљено 17. 04. 2023.
„Article II. Definitions and Criteria”. OPCW. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons. Приступљено 31. 3. 2018.
„CS Gas”. h2g2, The Hitchhiker's Guide to the Galaxy: Earth Edition. British Broadcasting Corporation. 19. 4. 2011. Приступљено 26. 12. 2008.
„CS Gas: How to combat the effects”. Do or die: Voices from Earth First!. United Kingdom (7): 135. 1998. ISSN 1462-5989. Архивирано из оригинала 24. 10. 2002. г.
U.S. Army Chemical and Biological Defense Command (CBDCOM) (јун 1998), Commercial Backpack Blower/Sprayer System (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2004. г.
„Operation TAILWIND Review: Extract of U.S Air Force Report”. Air Force Historical Office. 16. 7. 1998. Архивирано из оригинала 20. 4. 2009. г.
Kostof, Spiro (1991). The City Shaped: Urban Patterns and Meanings Through History. Bulfinch Press. стр. 230. ISBN 978-0821218679.
„Experimental Riot Control: Riot Foam”. How It Works Magazine. How It Works. август 2011.
Dahrendorf, Ralf (1959). Class & Class Conflict in Industrial Society. Stanford University Press. ISBN 0804705615. (also available in hardback as ISBN 0804705607).
Faux, Jeff (2006). The Global Class War: How America's Bipartisan Elite Lost Our Future and What It Will Take to Win It Back. John Wiley and Sons. ISBN 978-0471697619.
Yi, Li (2005). The Structure and Evolution of Chinese Social Stratification. University Press of America. ISBN 0761833315.
Abidor, Mitchell, ур. (2016). Death to Bourgeois Society: The Propagandists of the Deed. PM Press. ISBN 978-1629631127.
The International Encyclopedia of Revolution and Protest: 1500 to the Present, ed. by Immanuel Ness, Malden, MA [etc.]: Wiley & Sons, 2009.
Klein, Matthew C.; Pettis, Michael (2020). Trade Wars Are Class Wars: How Rising Inequality Distorts the Global Economy and Threatens International Peace. Yale University Press. ISBN 978-0300244175.
Louis Adamic, Dynamite: The Story of Class Violence in America, Revised Edition (1934)
Leo Zeilig (Editor), (2002). Class Struggle and Resistance in Africa. New Clarion Press. .
Gerson Antell/Walter Harris, "Economics For Everybody", Amsco School Publications, 2007
Maavak, Mathew (децембар 2012). „Class Warfare, Anarchy and the Future Society”. Journal of Futures Studies. 17 (2): 15—36. Спољашња веза у |title= (помоћ)
Ness, Immanuel (2014). New Forms of Worker Organization: The Syndicalist and Autonomist Restoration of Class-Struggle Unionism. PM Press. ISBN 978-1604869569.
Vasudevan, Ramaa (2019). „The Global Class War”. Catalyst. 3 (1): 110—139.

Spoljašnje veze

Медији везани за чланак Nemiri на Викимедијиној остави

[Braha,_D._2012-1] а ^б Браха, D. (2012). „Глобал Цивил Унрест: Цонтагион, Селф-Организатион, анд Предицтион”. ПЛОС ОНЕ. 7 (10): е48596. Бибцоде:2012ПЛоСО...748596Б. ПМЦ 3485346 . ПМИД 23119067. дои:10.1371/јоурнал.поне.0048596 .

[2] Смеад, Хоwард; Тагер, Јацк (децембар 2001). „Бостон Риотс: Тхрее Центуриес оф Социал Виоленце”. Тхе Неw Енгланд Qуартерлy. 74 (4): 669. ИССН 0028-4866. ЈСТОР 3185445. дои:10.2307/3185445.

[3] „Yоу wон'т превент футуре риотс бy дисрегардинг тхе псyцхологy оф цроwдс”. Тхе Гуардиан. 19. 8. 2011.

[4] Дависон, Неил (2009), „Тхе Еарлy Хисторy оф 'Нон-Летхал' Wеапонс”, 'Нон-Летхал' Wеапонс, Палграве Мацмиллан УК, стр. 12—39, ИСБН 978-1-349-30656-5, дои:10.1057/9780230233980_2

[5] Асхтон, Т. С., анд Јосепх Сyкес. 1967. Тхе Цоал Индустрy оф тхе Еигхтеентх Центурy. 2д ед. Неw Yорк: А. M. Келлеy. п. 131.

[6] Е.П. Тхомпсон (фебруар 1971). „Тхе Морал Ецономy оф тхе Енглисх Цроwд ин тхе Еигхтеентх Центурy”. Паст анд Пресент. 50 (50): 77. ЈСТОР 650244. дои:10.1093/паст/50.1.76.

[7] Пател, Рај; МцМицхаел, Пхилип (2014), „А Политицал Ецономy оф тхе Фоод Риот”, Риот, Унрест анд Протест он тхе Глобал Стаге, Палграве Мацмиллан УК, стр. 237—261, ИСБН 978-1-137-30552-7, дои:10.1007/978-1-137-30553-4_13

[8] Суммарy оф тхе Wалкер Репорт, http://www.fjc.gov/history/home.nsf/page/tu_chicago7_doc_13.html

[9] „Thrown pig leads to religious riots in India”. CNN. 3. 7. 2009. Приступљено 22. 5. 2010.

[ballard20111226-10] Ballard, Steve (2011-12-26). „The Kiss”. Sports Illustrated. Приступљено 2020-08-27.

[LA_Uprising-11] Danver, Steven L., ур. (2011). „Los Angeles Uprising (1992)”. Revolts, Protests, Demonstrations, and Rebellions in American History: An Encyclopedia, Volume 3. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 1095—1100. ISBN 978-1-59884-222-7.

[12] Crogan, Jim (24. 4. 2002). „The L.A. 53”. LA Weekly.

[13] Williams, Anthony G. „Less-lethal ammunition”. Архивирано из оригинала 2009-09-03. г. „an amended version of an article which first appeared in Jane's Police Products Review, October/November 2007, and includes information from British 37mm Baton Rounds, which appeared in Small Arms Review in August 2008”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

Normativna kontrola
Državne	Španija Francuska BnF podaci Izrael Sjedinjene Države Letonija Japan
Ostale	NARA