Пређи на садржај

Неофлавоноид

С Википедије, слободне енциклопедије
Структура неофлавоноидне основе (неофлаван)

Неофлавоноиди су класа полифенолних једињења[1]. Флавоноиди (у ужем смислу) имају 2-фенилхромен-4-он основу, док неофлавоноиди имају 4-фенилхроменску основу без хидроксилне супституције у позицији 2.

Типови[уреди | уреди извор]

Хемијска структура 4-фенилкумарина (неофлавонска основа).

Неофлавоноиди обухватају 4-арилкумарин (неофлавон), 4-арилхроман, далбергион и далбергихинол.

  • Неофлавени поседују 4-фенилхроменску основу (хемијска формула: C15H10O2, маса: 222.068). Далбергихромен, који је екстрахован из дрвета Dalbergia sissoo је пример таквог једињења.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оллис, W. D. (1996). „Тхе неофлаваноидс, а неw цласс оф натурал продуцтс”. Целлулар анд Молецулар Лифе Сциенцес. 22 (12): 777—783. ПМИД 5973205. дои:10.1007/БФ01897407. 
  2. ^ Иинума, Мунеказу; Танака, Тосхиyуки; Хамада, Који; Мизуно, Мизуо; Асаи, Фујио; Рехер, Геса; Краус, Љубомир (1987). „Ревисед струцтуре оф неофлавоне ин Цоутареа хеxандра”. Пхyтоцхемистрy. 26 (11): 3096—3097. Бибцоде:1987ПЦхем..26.3096И. дои:10.1016/С0031-9422(00)84609-9. 
  3. ^ Structures of 4-Aryl-coumarin (Neoflavone) Dimers Isolated from Pistacia chinensis BUNGE and Their Estrogen-like Activity. Satoshi NISHIMURA, Motohiko TAKI, Sachiko TAKAISHI, Yasuteru IIJIMA and Toshiyuki AKIYAMA, Chem. Pharm. Bull. 48(4) 505—508 (2000)
  4. ^ Гаразд, M. M.; Гаразд, Yа. L.; Кхилyа, V. П. (2003). „Неофлавонес. 1. Натурал Дистрибутион анд Спецтрал анд Биологицал Пропертиес”. Цхемистрy оф Натурал Цомпоундс. 39 (1): 54—121. дои:10.1023/А:1024140915526. 
  5. ^ Мукерјее, С.К.; Сароја, Т.; Сесхадри, Т.Р. (1971). „Далбергицхромене”. Тетрахедрон. 27 (4): 799—803. дои:10.1016/С0040-4020(01)92474-3.