Пређи на садржај

Неолитска револуција

С Википедије, слободне енциклопедије

Карта југозападне Азије која приказује главна археолошка налазишта из периода прекерамичког неолита, око 7500 година пре нове ере.
Људска историја
↑ Праисторија
Забележена историја
Стари век
Средњи век
Нови век
Види још
↓ Будућност

Неолитска револуција је прва пољопривредна револуција — прелазак са ловачко-сакупљачког начина живота на бављење пољопривредом и седелачки начин живота.[1] Археолошки подаци указују на то да су се различити облици доместикације биљака и животиња[2] појавили независно у шест одвојених локуса широм света, са најранијим познатим траговима пронађеним широм тропских и суптропских области југозапдне и јужне Азије, северне и централне Африке и Централне Америке старим отприлике 10.000—7.000 година.[3] Појам неолитска револуција 1920. године уводи Аустралијски историчар и археолог Чајлд да би описао прву велику пољопривредну трансформацију.[4][5][6]

Неолитска револуција укључивала је много више од једноставног усвајања ограниченог сета техника за производњу хране.[2][7] Мале, покретљиве групе ловаца-сакупљача које су до тада доминирале људском историјом трансформишу се у седелачка друштва са изграђеним селима и касније градовима. Примена специјализованих техника за култивисање усева (нпр. система за наводњавање) и складиштење радикално је променила њихову природну средину и омогућила производњу вишка хране. Овакав развој догађаја обезбедио је базу за настанак насеља са великом густином насељености, друштвене поделе рада, економије размене добара и трговине, уметности, архитектуре, културе, централизованих администрација и политичких структура, хијерархијских идеологија, власништва, итд. што Вер назива Урбана револуција.

Ови развоји, који се понекад називају и неолитски пакет, пружили су основу за централизоване управе и политичке структуре, хијерархијске идеологије, деперсонализоване системе знања (нпр. писање), насеобине велике густине, специјализацију и поделу рада, више трговине, развој непреносивих уметности и архитектуре и већег власништва над некретнинама. Најстарија позната цивилизација развила се у Сумеру у јужној Мезопотамији (око 6.500 година пре садашњости); њен настанак најавио је и почетак бронзаног доба.[8]

Однос горе наведених неолитских карактеристика према почетку пољопривреде, њихов редослед настајања и емпиријски однос једних према другима на различитим неолитским налазиштима остаје предмет академске дебате и варира од места до места, пре него да је исход универзалних закона друштвене еволуције.[9][10] Левант је видео прве развоје неолитске револуције од око 10.000 година пре нове ере, након чега су уследила налазишта у ширем Плодном полумесецу.

Позадина[уреди | уреди извор]

Ловци-сакупљачи су имали различите потребе за живот и начин живота од пољопривредника. Они су становали у привременим склоништима и били су изузетно мобилни, кретали су се у малим групама и имали ограничени контакт са странцима. Њихова исхрана је била добро избалансирана и зависила је од тога шта им окружење пружа сваке сезоне. Будући да је појава пољопривреде омогућила подршку већим групама, пољопривредници су живели у сталнијим насеобинама у подручјима која су била гушће насељена него што би то могло подржати начин живота ловаца и сакупљача. Развој трговачких мрежа и сложених друштава довео их је у контакт са спољним групама.[11]

Међутим, повећање популације није нужно корелирало са побољшањем здравља. Ослањање на један усев може негативно утицати на здравље чак и ако омогућава подршку већем броју људи. Кукуруз има недостатак одређених есенцијалних аминокиселина (лизина и триптофана) и лош је извор гвожђа. Фитинска киселина коју садржи може спречити апсорпцију хранљивих материја. Други фактори који су вероватно утицали на здравље раних пољопривредника и њихове припитомљене стоке, били су повећан број паразита и штеточина које преносе болести повезане са људским отпадом и загађеном храном и водом. Ђубрива и наводњавање су можда повећали приносе усева, али би такође промовисали ширење инсеката и бактерија у локалном окружењу, док је складиштење зрна привукло додатне инсекте и глодаре.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Урбана револуција

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јеан-Пиерре Боцqует-Аппел (29. 7. 2011). „Wхен тхе Wорлд'с Популатион Тоок Офф: Тхе Спрингбоард оф тхе Неолитхиц Демограпхиц Транситион”. Сциенце. 333 (6042): 560—561. Бибцоде:2011Сци...333..560Б. ПМИД 21798934. С2ЦИД 29655920. дои:10.1126/сциенце.1208880. 
  2. ^ а б Поллард, Елизабетх; Росенберг, Цлиффорд; Тигор, Роберт (2015). Wорлдс тогетхер, wорлдс апарт. 1 (цонцисе изд.). Неw Yорк: W.W. Нортон & Цомпанy. стр. 23. ИСБН 978-0-393-25093-0. 
  3. ^ „Интернатионал Стратиграпхиц Цхарт”. Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy. Архивирано из оригинала 2013-02-12. г. Приступљено 2012-12-06. 
  4. ^ Армелагос, Георге Ј. (2014). „Браин Еволутион, тхе Детерминатес оф Фоод Цхоице, анд тхе Омниворе'с Дилемма”. Цритицал Ревиеwс ин Фоод Сциенце анд Нутритион. 54 (10): 1330—1341. ИССН 1040-8398. ПМИД 24564590. С2ЦИД 25488602. дои:10.1080/10408398.2011.635817. 
  5. ^ Wеллс, Јонатхан C. К.; Стоцк, Јаy Т. (2020). „Лифе Хисторy Транситионс ат тхе Оригинс оф Агрицултуре: А Модел фор Ундерстандинг Хоw Ницхе Цонструцтион Импацтс Хуман Гроwтх, Демограпхy анд Хеалтх”. Фронтиерс ин Ендоцринологy (на језику: енглески). 11: 325. ИССН 1664-2392. ПМЦ 7253633 Слободан приступ. ПМИД 32508752. дои:10.3389/фендо.2020.00325 Слободан приступ. 
  6. ^ Ларсен, Цларк Спенцер (2006-06-01). „Тхе агрицултурал револутион ас енвиронментал цатастропхе: Имплицатионс фор хеалтх анд лифестyле ин тхе Холоцене”. Qуатернарy Интернатионал. Импацт оф рапид енвиронментал цхангес он хуманс анд ецосyстемс (на језику: енглески). 150 (1): 12—20. Бибцоде:2006QуИнт.150...12Л. ИССН 1040-6182. дои:10.1016/ј.qуаинт.2006.01.004. 
  7. ^ Цомпаре:Леwин, Рогер (2009-02-18) [1984]. „35: Тхе оригин оф агрицултуре анд тхе фирст виллагерс”. Хуман Еволутион: Ан Иллустратед Интродуцтион (5 изд.). Малден, Массацхусеттс: Јохн Wилеy & Сонс (објављено 2009). стр. 250. ИСБН 978-1-4051-5614-1. Приступљено 2017-08-20. „[...] тхе Неолитхиц транситион инволвед инцреасинг седентисм анд социал цомплеxитy, wхицх wас усуаллy фоллоwед бy тхе градуал адоптион оф плант анд анимал доместицатион. Ин соме цасес, хоwевер, плант доместицатион прецедед седентисм, партицуларлy ин тхе Неw Wорлд.” 
  8. ^ Виолатти, Цристиан (2. 4. 2018). „Неолитхиц Период”. Wорлд Хисторy Енцyцлопедиа. 
  9. ^ "Тхе Слоw Биртх оф Агрицултуре" Архивирано 2011-01-01 на сајту Wayback Machine, Heather Pringle
  10. ^ „Wizard Chemi Shanidar”. EMuseum. Minnesota State University. Архивирано из оригинала 18. 6. 2008. г. 
  11. ^ а б The Cambridge World History of Food. Cambridge University Press. 2000. стр. 46. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Bailey, Douglass. (2001). Balkan Prehistory: Exclusions, Incorporation and Identity. Routledge Publishers. ISBN 0-415-21598-6.
  • Баилеy, Доугласс. (2005). Прехисториц Фигуринес: Репресентатион анд Цорпореалитy ин тхе Неолитхиц. Роутледге Публисхерс. ISBN 0-415-33152-8.
  • Балтер, Мицхаел (2005). Тхе Годдесс анд тхе Булл: Цаталхоyук, Ан Арцхаеологицал Јоурнеy то тхе Даwн оф Цивилизатион. Неw Yорк: Фрее Пресс. ISBN 0-7432-4360-9.
  • Беллwоод, Петер (2004). Фирст Фармерс: Тхе Оригинс оф Агрицултурал Социетиес. Блацкwелл. ИСБН 0-631-20566-7. 
  • Боцqует-Аппел, Јеан-Пиерре, едитор анд Офер Бар-Yосеф, едитор, Тхе Неолитхиц Демограпхиц Транситион анд итс Цонсеqуенцес, Спрингер (Оцтобер 21, 2008), хардцовер, 544 пагес, ISBN 978-1-4020-8538-3, траде папербацк анд Киндле едитионс аре алсо аваилабле.
  • Цохен, Марк Натхан (1977)Тхе Фоод Црисис ин Прехисторy: Оверпопулатион анд тхе Оригинс оф Агрицултуре. Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс. ISBN 0-300-02016-3.
  • Diamond, Jared (1997). Guns, germs and steel. A short history of everybody for the last 13,000 years.
  • Diamond, Jared (2002). "Evolution, Consequences and Future of Plant and Animal Domestication". Nature, Vol 418.
  • Harlan, Jack R. (1992). Crops & Man: Views on Agricultural Origins ASA, CSA, Madison, WI. https://web.archive.org/web/20060819110723/http://www.hort.purdue.edu/newcrop/history/lecture03/r_3-1.html
  • Wright, Gary A. (1971). "Origins of Food Production in Southwestern Asia: A Survey of Ideas" Current Anthropology, Vol. 12, No. 4/5 (Oct.–Dec., 1971), pp. 447–477
  • Kuijt, Ian; Finlayson, Bill. (2009). "Evidence for food storage and predomestication granaries 11,000 years ago in the Jordan Valley". PNAS, Vol. 106, No. 27, pp. 10966–10970.
  • Manning, Richard (1. 2. 2005). Against the Grain: How Agriculture Has Hijacked Civilization. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-1-4668-2342-6. 
  • Civitello, Linda (29. 3. 2011). Cuisine and Culture: A History of Food and People. John Wiley & Sons. ISBN 978-0470403716. 
  • Federico, Giovanni (2005). Feeding the World: An Economic History of Agriculture 1800–2000. Princeton UP.  highly quantitative
  • Grew, Raymond. Food in Global History Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011) (1999)
  • Heiser, Charles B (1990). Seed to Civilization: The Story of Food. W.H. Freeman. 
  • Herr, Richard, ed (1993). Themes in Rural History of the Western World. Iowa State UP. 
  • Mazoyer, Marcel, and Laurence Roudart (2006). A History of World Agriculture: From the Neolithic Age to the Current Crisis. Monthly Review Press.  Marxist perspective
  • Prentice, E. Parmalee. Hunger and History: The Influence of Hunger on Human History (Harper, 1939)
  • Tauger, Mark (2008). Agriculture in World History. Routledge. 
  • Bakels, C.C. The Western European Loess Belt: Agrarian History, 5300 BC – AD 1000 (Springer, 2009)
  • Barker, Graeme, and Candice Goucher, eds. The Cambridge World History: Volume 2, A World with Agriculture, 12000 BCE–500 CE. (Cambridge UP, 2015)
  • Bowman, Alan K. and Rogan, Eugene, eds. Agriculture in Egypt: From Pharaonic to Modern Times (Oxford UP, 1999)
  • Cohen, M.N. The Food Crisis in Prehistory: Overpopulation and the Origins of Agriculture (Yale UP, 1977)
  • Crummey, Donald and Stewart, C.C., eds. Modes of Production in Africa: The Precolonial Era (Sagem 1981)
  • Diamond, Jared (1997). Guns, Germs, and Steel. W.W. Norton. 
  • Duncan-Jones, Richard (1982). Economy of the Roman Empire. Cambridge UP. 
  • Habib, Irfan. Agrarian System of Mughal India (Oxford UP, 3rd ed. 2013)
  • Harris, D.R., ed. The Origins and Spread of Agriculture and Pastoralism in Eurasia, (Routledge, 1996)
  • Isager, Signe and Jens Erik Skydsgaard (1995). Ancient Greek Agriculture: An Introduction. Routledge. 
  • Lee, Mabel Ping-hua (1921). The economic history of china: with special reference to agriculture. Columbia University.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  • Murray, Jacqueline (1970). The First European Agriculture. Edinburgh UP. 
  • Oka, H-I (2012). Origin of Cultivated Rice. Elsevier. 
  • Price, T.D. and A. Gebauer, eds. Last Hunters – First Farmers: New Perspectives on the Prehistoric Transition to Agriculture (1995)
  • Srivastava, Vinod Chandra, ed. History of Agriculture in India (5 vols., 2014). From 2000 BC to present.
  • Stevens, C.E. "Agriculture and Rural Life in the Later Roman Empire" in Cambridge Economic History of Europe, Vol. I, The Agrarian Life of the Middle Ages (Cambridge UP, 1971)
  • Teall, John L. (1959). „The grain supply of the Byzantine Empire, 330–1025”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 87—139. JSTOR 1291130. doi:10.2307/1291130. 
  • Yasuda, Y., ed. The Origins of Pottery and Agriculture (SAB, 2003)
  • Collingham, E.M. The Taste of War: World War Two and the Battle for Food (Penguin, 2012)
  • Kerridge, Erik. "The Agricultural Revolution Reconsidered." Agricultural History ( 1969) 43:4, 463–475. Agricultural History. 43 (4): 463—475. 1969.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), in Britain, 1750–1850
  • Ludden, David, ed (1999). New Cambridge History of India: An Agrarian History of South Asia Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011). Cambridge.  Спољашња веза у |title= (помоћ).
  • McNeill, William H. (1999). „How the Potato Changed the World's History”. Social Research. 66 (1): 67—83. JSTOR 40971302. PMID 22416329. 
  • Mintz, Sidney (1986). Sweetness and Power: The Place of Sugar in Modern History. Penguin. 
  • Reader, John (2008). Propitious Esculent: The Potato in World History. Heinemann.  a standard scholarly history
  • Salaman, Redcliffe N (2010). The History and Social Influence of the Potato. Cambridge. 
  • Ambrosoli, Mauro (1997). The Wild and the Sown: Botany and Agriculture in Western Europe, 1350–1850. Cambridge UP. 
  • Brassley, Paul, Yves Segers, and Leen Van Molle, eds (2012). War, Agriculture, and Food: Rural Europe from the 1930s to the 1950s. Routledge. 
  • Brown, Jonathan (1987). Agriculture in England: A Survey of Farming, 1870–1947. Manchester UP. 
  • Clark, Gregory (2007). „The long march of history: Farm wages, population, and economic growth, England 1209–1869” (PDF). Economic History Review. 60 (1): 97—135. S2CID 154325999. doi:10.1111/j.1468-0289.2006.00358.x. 
  • Dovring, Folke, ed (1965). Land and labor in Europe in the twentieth century: a comparative survey of recent agrarian history. Springer. 
  • Gras, Norman (1925). A history of agriculture in Europe and America. Crofts.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  • Harvey, Nigel (1980). The Industrial Archaeology of Farming in England and Wales. HarperCollins. 
  • Hoffman, Philip T (1996). Growth in a Traditional Society: The French Countryside, 1450–1815. Princeton UP. 
  • Hoyle, Richard W., ed. The Farmer in England, 1650–1980 (Routledge, 2013)
  • Kussmaul, Ann (1990). A General View of the Rural Economy of England, 1538–1840. Cambridge University Press. 
  • Langdon, John (1986). Horses, Oxen and Technological Innovation: The Use of Draught Animals in English Farming from 1066 to 1500. Cambridge UP. 
  • McNeill, William H. (1948). „The Introduction of the Potato into Ireland”. Journal of Modern History. 21 (3): 218—221. JSTOR 1876068. S2CID 145099646. doi:10.1086/237272. 
  • Moon, David. The Plough that Broke the Steppes: Agriculture and Environment on Russia's Grasslands, 1700–1914 (Oxford UP, 2014)
  • Slicher van Bath, B.H. The Agrarian History of Western Europe, AD 500–1850 (Edward Arnold, reprint, 1963)
  • Thirsk, Joan, et al. The Agrarian History of England and Wales (Cambridge University Press, 8 vols., 1978)
  • Williamson, Tom (2002). Transformation of Rural England: Farming and the Landscape 1700–1870. Liverpool UP. 
  • Zweiniger-Bargielowska, Ina, Rachel Duffett, and Alain Drouard, eds (2011). Food and war in twentieth century Europe. Ashgate. 
  • Cochrane, Willard W (1993). The Development of American Agriculture: A Historical Analysis. University of Minnesota P. 
  • Fite, Gilbert C. (1983). „American Farmers: The New Minority”. Annals of Iowa. 46 (7): 553—555. doi:10.17077/0003-4827.8923 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 07. 09. 2021. 
  • Gras, Norman (1925). A History of Agriculture in Europe and America,. F.S. Crofts.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  • Gray, L.C. History of Agriculture in the Southern United States to 1860 (P. Smith, 1933) Volume I online; Volume 2
  • Hart, John Fraser. The Changing Scale of American Agriculture. (University of Virginia Press, 2004)
  • Hurt, R. Douglas. American Agriculture: A Brief History (Purdue UP, 2002)
  • Mundlak, Yair (2005). „Economic Growth: Lessons from Two Centuries of American Agriculture”. Journal of Economic Literature. 43 (4): 989—1024. CiteSeerX 10.1.1.582.8537 Слободан приступ. doi:10.1257/002205105775362005. 
  • O'Sullivan, Robin. American Organic: A Cultural History of Farming, Gardening, Shopping, and Eating (University Press of Kansas, 2015)
  • Rasmussen, Wayne D., ed. Readings in the history of American agriculture (University of Illinois Press, 1960)
  • Robert, Joseph C (1949). The story of tobacco in America. University of North Carolina Press.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  • Russell, Howard (1981). A Long Deep Furrow: Three Centuries of Farming In New England. UP of New England. 
  • Russell, Peter A (2012). How Agriculture Made Canada: Farming in the Nineteenth Century. McGill-Queen's UP. 
  • Schafer, Joseph. The social history of American agriculture (Da Capo, 1970 [1936])
  • Schlebecker John T (1972). Whereby we thrive: A history of American farming, 1607–1972. Iowa State UP. 
  • Weeden, William Babcock (1891). Economic and Social History of New England, 1620-1789. Houghton, Mifflin. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Neolitska revolucija на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neolitska_revolucija&oldid=27895320”