Пређи на садржај

Нестале и убијене домородачке жене

С Википедије, слободне енциклопедије
Нестале и убијене домородачке жене
Уметничка инсталација инспирисана пројектом РЕДресс (Ванкувер, Канада, Национални дан бдења за ММИW, 2016.)
СкраћеницаММИW
ОснованаКанада и Сједињене Државе
Датум оснивањаКанада и Сједињене Државе
НаменаПокрет за повећање свести о несразмерно великом насиљу које доживљавају староседеоци Канада и Индијанке
Међународно чланство

Нестале и убијене домородачке жене (ММИW), такође познат као нестале и убијене староседелачке жене и девојке (ММИВГ) и шире као нестали и убијени староседелачки сродници (ММИР) или нестали и убијени староседеоци (ММИП), је криза људских права насиља над домородачким женама у Канади и Сједињеним Државама,[1][2] посебно оних у староседелачким народима у Канади и заједницама Индијанаца,[3][4][5] али и међу другим домородачким народима као што су они у Аустралији и на Новом Зеланду,[2] и основни покрет за подизање свести о MMIV кроз организовање маршева; изградња база података несталих; одржавање седница месне заједнице, градског већа и племенског већа; и спровођење обука о насиљу у породици и других информативних сесија за полицију.[6]

Органи за спровођење закона, новинари и активисти у староседелачким заједницама у САД и Канади борили су се да подигну свест о вези између трговине људима са сексуалним садржајем, сексуалног узнемиравања, сексуалних напада и жена које нестану и буду убијене.[7][8][9] Од 2001. до 2015. године, стопа убистава староседелаца у Канади била је скоро шест пута већа од оне за друге жене.[10]‍:22 У Нунавуту, Јукону, Северозападним територијама и у провинцијама Манитоба, Алберта и Саскачеван, ова превелика заступљеност домородачких жена међу жртвама убистава била је још већа.[10]‍:22 У САД, Индијанке имају више него двоструко веће шансе да доживе насиље него било која друга демографска група; једна од три домородачке жене је сексуално злостављана током свог живота, а 55,5% је насилно нападнуто од стране интимног партнера. Њих 66,4% је искусило психолошку агресију од стране интимног партнера. Удео од 67% пријављених напада укључује починиоце који нису аутохтони, док 70% напада остане непријављено.[11][12][13][14][15][а]

ММИW је описан као канадска национална криза[17][18][19] и канадски геноцид.[20][21] Као одговор на поновљене позиве староседелачких група, активиста и невладиних организација, Влада Канаде под премијером Џастином Трудоом је покренула Националну истрагу о несталим и убијеним женама и девојчицама староседелаца у септембру 2016. године.[22][23] Према позадини истраге, „Жене и девојке староседелаца у Канади су непропорционално погођене свим облицима насиља. Иако домородачке жене чине 4 одсто женске популације Канаде, 16 одсто свих жена убијених у Канади између 1980. и 2012. биле су староседелачке.“[24] Испитивање је завршено и представљено јавности 3. јуна 2019. године.[22] Значајни случајеви ММИW-а у Канади укључују 19 жена убијених у убиствима на аутопуту суза, и неке од 49 жена из области Ванкувера које је убио серијски убица Роберт Пиктон.[25]

У САД је 2013. поново одобрен савезни Закон о насиљу над женама (ВАWА), који је по први пут дао племенима надлежност да истражују и кривично гоне дела насиља у породици која укључују и преступнике америчких Индијанаца, као и оне који нису староседеоци у резерватима.[26][б] Године 2019, Представнички дом, на челу са Демократском странком, усвојио је ХР 1585 (поновну ауторизацију Закона о насиљу над женама из 2019.) са 263–158 гласова, што знатно додатно повећава права племена на кривично гоњење. Предлог закона није узео у обзир Сенат, који је у то време имао републиканску већину.[28]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нативе Америцанс цонститутед 0.7% оф У.С. популатион ин 2015.[16]
  2. ^ 26% оф Нативес ливе он ресерватионс.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „УН Перманент Форум он Индигеноус Иссуес цаллс фор ан Еxперт Гроуп Меетинг он Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен”. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2020. „Тхе Унитед Натионс Перманент Форум он Индигеноус Иссуес хас рецоммендед тхат тхе говернментс оф Цанада, Меxицо анд тхе Унитед Статес, ин цооператион wитх УН ентитиес, “организе ан интернатионал еxперт гроуп меетинг, бy 2021, он онгоинг иссуес оф виоленце агаинст индигеноус wомен анд гирлс ин тхе регион, инцлудинг траффицкинг ас wелл ас тхе цонтинуинг црисис оф миссинг анд мурдеред индигеноус wомен.”” 
  2. ^ а б „Абоут Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен анд тхе филм WХО СХЕ ИС”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2024. г. Приступљено 26. 3. 2024. 
  3. ^ Гамбино, Лаурен (7. 3. 2019). „РЕДресс еxхибит хигхлигхтс епидемиц оф миссинг анд мурдеред индигеноус wомен”. Тхе Гуардиан. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019. 
  4. ^ „Реп. Хааланд аддрессес Цонгресс он епидемиц оф миссинг, ендангеред индигеноус wомен”. КРQЕ Медиа. 14. 3. 2019. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 27. 3. 2019. 
  5. ^ Хопкинс, Рутх (11. 9. 2018). „Wхен тхе Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен Црисис Хитс Хоме”. Теен Вогуе. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019. „Wитх иссуес цонцернинг јурисдицтионал поwер анд поор цоммуницатион бетwеен фамилиес анд лоцал, стате, трибал, анд федерал аутхоритиес цонтрибуте то тхе епидемиц оф миссинг анд мурдеред Индигеноус wомен.” 
  6. ^ Бакер, Царрие Н. (2. 12. 2019). „Макинг Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен анд Гирлс Висибле”. Мс. магазине. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 2020-02-28. 
  7. ^ Wоод, Тyесха M. „Сеx Траффицкинг & Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен – Хоw Едуцатион цан кееп оур цоммунитиес сафе” (ПДФ). ацл.гов. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 8. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2019. „Интерсецтион бетwеен Сеx Траффицкинг анд ММИW&C” 
  8. ^ Мартин, Ницк (15. 10. 2019). „Тхе Цоннецтион Бетwеен Пипелинес анд Сеxуал Виоленце – Аттемптс то аддресс тхе Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен Црисис цоулд бе цоунтерацтед бy тхе проблемс "ман цампс" цаусе фор ресерватион цоммунитиес”. Тхе Неw Републиц. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2019. „А нумбер оф студиес, репортс, анд цонгрессионал хеарингс ноw цоннецт ман цампс—wхицх цан бе усед ин минес анд отхер еxтрацтиве еффортс ас wелл—wитх инцреасед ратес оф сеxуал виоленце анд сеx траффицкинг. ... Тхе мост wелл-доцументед цасес тхус фар хаве оццурред ин тхе Тар Сандс регион оф Алберта, Цанада, ас wелл ас ин wестерн Нортх Дакота анд еастерн Монтана—ан ареа кноwн отхерwисе ас тхе Баккен оил фиелдс—тхоугх суцх ацтивитy ис ин но wаy еxцлусиве то тхе регион.” 
  9. ^ ЦТВ Неwс Монтреал (15. 10. 2019). „Рапе, мурдер анд харассмент: Паинфул сториес схаред ат ММИWГ хеарингс ин Qуебец”. ЦТВ Неwс. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2019. „Дозенс оф фамилиес травеллед то тхе Инну цоммунитy оф Мани-Утенам неар Септ-Илес то схаре тхеир емотионал сториес, манy опенинг уп абоут аллегатионс оф рапе, мурдер, анд харассмент ат тхе хандс оф полице.” 
  10. ^ а б Махонy, Тина Хоттон; Јацоб, Јоанна; Хобсон, Хеатхер (6. 6. 2017). Wомен анд тхе Цриминал Јустице Сyстем (ПДФ) (Извештај). Wомен ин Цанада: А Гендер-басед Статистицал Репорт. Статистицс Цанада. стр. 42. ИССН 1719-4407. Архивирано (ПДФ) из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 5. 6. 2017. 
  11. ^ „Труе Цонсеqуенцес: Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен анд Гирлс”. труецонсеqуенцес.либсyн.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 2019-12-24. 
  12. ^ Полицy Инсигхтс – Бриеф Статистицс он Виоленце Агаинст Нативе Wомен (ПДФ). НЦАИ Полицy Ресеарцх Центер. 2013. стр. 4. Архивирано (ПДФ) из оригинала 15. 1. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2019. „А превиоуслy репортед статистиц тхат, “Амонг [Америцан Индиан анд Аласка Нативе] вицтимс оф рапе ор сеxуал ассаулт, 86 перцент десцрибед тхе оффендер ас нон‐Индиан” ис аццурате аццординг то Перрy'с аналyсис (2004) ин Америцан Индианс анд Цриме: А БЈС Статистицал Профиле, 1992–2002. Хоwевер, Перрy'с аналyсис инцлудес репортс бy ботх Нативе мен анд wомен вицтимс оф рапе ор сеxуал ассаулт. Гивен тхис бриеф'с фоцус он виоленце агаинст Нативе wомен, wе инцлуде тхе упдатед рате оф 67 перцент репортед бy Нативе wомен вицтимс оф рапе ор сеxуал ассаулт индицатед ин Бацхман, ет ал., (2008).” 
  13. ^ Росаy, Андрé Б. (мај 2016). „Виоленце Агаинст Америцан Индиан анд Аласка Нативе Wомен анд Мен: 2010 Финдингс Фром тхе Натионал Интимате Партнер анд Сеxуал Виоленце Сурвеy” (ПДФ). Натионал Цриминал Јустице Референце Сервице (НЦЈРС). Натионал Институте оф Јустице. стр. 56. Архивирано (ПДФ) из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 12. 1. 2020. „Табле А.5: Америцан Индиан ор Аласка Нативе Фемале Вицтимс: Сеxуал виоленце ин лифетиме бy интеррациал перпетратор цонфиденце интервал (ликелихоод) wеигхтед естимате (wеигхед басед он перцентаге оф популатион) 91.9% то 100.5% анд интрарациал перпетратор 10.8% то 30.4%” 
  14. ^ Рое, Бубар; Јумпер Тхурман, Памела (2004). „Виоленце агаинст нативе wомен”. Социал Јустице. 31 (4 [98]): 70—86. ЈСТОР 29768276. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 30. 10. 2019. „Нативес аре море ликелy то бе вицтимс оф цриме тхан аре анy отхер гроуп ин тхе Унитед Статес. Пеопле оф а дифферент раце цоммиттед 70% оф виолент вицтимизатионс агаинст Нативес. Тхе репорт алсо нотес тхе рате оф виолент цриме еxпериенцед бy Нативе wомен бетwеен 1992 анд 1996 wас неарлy 50% хигхер тхан тхат репортед бy Африцан Америцан малес, лонг кноwн то еxпериенце верy хигх ратес оф виолент вицтимизатион. Аццординг то тхе Департмент оф Јустице, 70% оф сеxуал ассаултс оф Нативе wомен аре невер репортед, wхицх суггестс тхат тхе нумбер оф виолент вицтимизатионс оф Нативе wомен ис хигхер (Ибид.).” 
  15. ^ Цхекуру, Кавитха (6. 3. 2013). „Сеxуал виоленце сцарс Нативе Америцан Wомен”. Ал Јазеера. Архивирано из оригинала 17. 11. 2019. г. Приступљено 9. 5. 2016. „Аццординг то тхе Департмент оф Јустице, 86 перцент оф рапес анд сеxуал ассаултс агаинст Нативе Америцан wомен аре цоммиттед бy нон-Нативе Америцан мен.” 
  16. ^ „АЦС Демограпхиц анд Хоусинг Естиматес – 2011–2015”. У.С. Ценсус Буреау. Архивирано из оригинала 13. 2. 2020. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  17. ^ Крисхнан, Манисха (3. 8. 2016). „Хере'с Wхат тхе Миссинг Анд Мурдеред Индигеноус Wомен Инqуирy ис Миссинг”. Вице Неwс. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. „Афтер yеарс оф дебате анд инацтион, тхе Цанадиан говернмент хас финаллy лаунцхед ан инqуирy инто тхе натионал црисис оф миссинг анд мурдеред Индигеноус wомен.” 
  18. ^ Wалкер, Цонние (10. 4. 2016). „Миссинг, мурдеред аборигинал wомен црисис демандс а лоок ат роот цаусес”. ЦБЦ Неwс. Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  19. ^ Баилеy, Јане; Схаyан, Сара (2016). „Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен Црисис: Тецхнологицал Дименсионс”. Цанадиан Јоурнал оф Wомен анд тхе Лаw. 28 (2): 321—341. С2ЦИД 151717583. дои:10.3138/цјwл.28.2.321. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  20. ^ Баррера, Јорге (31. 5. 2019). „Натионал инqуирy цаллс мурдерс анд дисаппеаранцес оф Индигеноус wомен а 'Цанадиан геноциде'”. ЦБЦ Неwс. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 5. 6. 2019. 
  21. ^ Аустен, Иан; Билефскy, Дан (3. 6. 2019). „Цанадиан Инqуирy Цаллс Киллингс оф Индигеноус Wомен Геноциде”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 3. 6. 2019. г. Приступљено 4. 6. 2019. 
  22. ^ а б "Натионал Инqуирy инто Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен анд Гирлс Архивирано јун 4, 2019 на сајту Wayback Machine"
  23. ^ „About Us — National Inquiry into Missing and Murdered Indigenous Women and Girls”. National Inquiry into Missing and Murdered Indigenous Women and Girls. Архивирано из оригинала 2018-04-23. г. Приступљено 2017-10-31. 
  24. ^ Indigenous and Northern Affairs Canada (22. 4. 2016). „Background on the inquiry”. www.aadnc-aandc.gc.ca. Архивирано из оригинала 2017-09-13. г. Приступљено 5. 6. 2019. 
  25. ^ Dalton, Jane (1. 6. 2019). „Murdered and missing women and girls in Canada tragedy is genocide rooted in colonialism, official inquiry finds”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 15. 5. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2019. „State ‘actions and inactions and ideology’ blamed for allowing attackers to get away with violence over nearly 50 years” 
  26. ^ Cook, Andrea J. (1. 4. 2015). „Tribal leaders urged to apply Violence Against Women Act”. Rapid City Journal. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 11. 1. 2020. 
  27. ^ Milke, Mark (12. 1. 2013). „Increasing number of Aboriginals choose not to live on reserves”. Calgary Herald and Regina Leader Post. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  28. ^ Willis, Jay (13. 12. 2019). „Why Can't the Senate Pass the Violence Against Women Act?”. GQ. Архивирано из оригинала 11. 1. 2020. г. Приступљено 11. 1. 2020. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Anderson, Kim; Campbell, Maria & Belcourt, Christi, editors. Keetsahnak: Our Missing and Murdered Indigenous Sisters. The University of Alberta Press, 2018. ISBN 9781772123678
  • Лавелл-Харвард, Мемее & Брант, Јеннифер, едиторс. Форевер Ловед: Еxпосинг тхе Хидден Црисис оф Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен анд Гирлс ин Цанада. Деметер Пресс, 2016. ISBN 1772580678
  • МцДиармид, Јессица. Хигхwаy оф Теарс: А Труе Сторy оф Рацисм, Индифференце, анд тхе Пурсуит оф Јустице фор Миссинг анд Мурдеред Индигеноус Wомен анд Гирлс. Доубледаy Цанада, 2019. ISBN 9780385687577

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Нестале и убијене домородачке жене на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nestale_i_ubijene_domorodačke_žene&oldid=28342685”