Неурачунљивост

Неурачунљивост је кривичноправни институт који представља један од основа искључења кривичне одговорности. Учинилац који изврши кривично дело у стању неурачунљивости не може се сматрати одговорним. Урачунљивост учиниоца се претпоставља док се неурачунљивост доказује.

Методе утврђивања

У кривичноправној теорији постоје три метода утврђивања да је неко лице неурачунљиво:

Биолошки метод (у обизир узима одређена абнормална психичка понашања)
Психолошки метод (за њега су меродавне само последице или поремећаји до којих долази на психолошком плану)
Мешовити метод који комбинује претходна два, то јест захтева и узрок и последицу и прихваћен је у кривичном праву Србије.

Биолошки основ

Биолошки основ се може испољити у три вида: Привремена или трајна душевна болест, привремена душевна поремећеност и заостали душевни развој.

Од душевних болести обзиром на њихов узрок разликују се егзогене (трауматске психозе, епилепсија изазвана променама на мозгу и друге) и ендогене у које спадају манично-депресивна психоза (циклотимија), схизофренија, параноја, наследна епилепсија, прогресивна парализа, меланхолија и тако даље.
Привремена душевна поремећеност обухвата стања изазвана афектима или интоксикацијом услед конзумирања алкохола и дрога, али може бити и нормално стање као што је сан на пример.
Заостали душевни развој (олигофренија), је облик душевне поремећености код које је оштећена интелигенција независно од узрока и степенује се на лаку, средњу и тешку па се и разликују категорије душевно заосталих лица (дебили, идиоти, имбецили).

Психолошки основ

Психолошки основ се испољава или у немогућности да се схвати значај свог дела (непостојање моћи расуђивања) или немогућности да се управља својим поступцима (непостојање моћи одлучивања). За постојање неурачунљивости увек је потребно да кумулативно буду остварени један од три облика душевне поремећености (биолошки основ) и један од два облика психичких сметњи (психолошки основ). То значи да услед једног од три облика душевне поремећености учинилац није могао или да схвати значај свога дела или није могао управљати својим поступцима.

На пример: Учинилац услед душевне болести није могао управљати својим поступцима или услед заосталог душевног развоја није могао схватити значај свога дела.

Моменат утврђивања неурачунљивости

Неурачунљивост се увек утврђује у моменту извршења дела и у односу на конкретно кривично дело (могуће је да учинилац у истом моменту буде урачунљив у односу на једно дело, а неурачунљив у односу на друго). Једини изузетак постоји код института Ацтио либера ин цауса.

Последице неурачунљивости

Лице које оствари елементе бића кривичног дела у стању неурачунљивости није кривично одговорно, а узима се да кривично дело и не постоји. Према неурачунљивом лицу под условом да је опасан по околину могу се изрећи мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног психијатријског лечења на слободи.

Види још

Литература

З. Стојановић, Кривично право, Општи део, Београд 2002.