Никола Звонимир Бјеловучић
Никола Звонимир Бјеловучић | |
---|---|
Датум рођења | 11. септембар 1882. |
Место рођења | Јањина |
Датум смрти | 1952. |
Никола Звонимир Бјеловучић (Јањина, 11. септембар 1882 — Јањина, 23. новембар 1952), хрватски етнограф и историчар. Школовао се у Дубровнику, Бечу и Прагу.[1] Године 1907. докторирао је право у Загребу, а судија је био у Дубровнику, Трсту и Подгорици. Такође је апсолвирао историју на загребачком Филозофском факултету. Адвокатску канцеларију је имао у Трсту, Метковићу и Дубровнику. У политичком животу био је присташа ХСС-а.[2] Оснивач је и уредник часописа Хрватска ријеч покренутог 1925. године. Значајно је његово проучавање историје Пељешца и Дубровачке Републике. Био је сарадник Народног листа из Задра, Црвене Хрватске из Дубровника и још многих часописа. Његове приповести и историјско-политичке дискусије објављиване су при тадашњој ЈАЗУ.
Дјела
[уреди | уреди извор]- Полуострво Рат (Пељешац) (1922)[3]
- Црвена Хрватска и Дубровник (1929)
- Католичка црква на Пељешцу (1933)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ www.јањина.хр Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2014), "НИКОЛА ЗВОНИМИР БЈЕЛОВУЧИЋ"
- ^ пролексис.лзмк.хр, "БЈЕЛОВУЧИЋ, НИКОЛА ЗВОНИМИР", објављено у септембру 2013, приступљено 11. јануара 2014.
- ^ https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcFpZNEFoTld5aU0/edit Nikola Zvonimir Bjelovučić - Poluostrvo Rat (Pelješac)