Пређи на садржај

Нинус Несторовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Нинус Несторовић
Лични подаци
Пуно имеНинус Несторовић
Датум рођења10. септембар 1965.
Место рођењаСмедеревска Паланка, Србија
Књижевни рад
Најважнија дела
Награде
  • ВИБ-ова награда 2000.
  • Фестивал хумора и сатире „Златна кацига“
  • Четири Прве, три Друге и две Треће награде на Чивијади за најбољи афоризам
  • „Бијели Павле” за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире
  • "Димитрије Фрушић" по избору „Удрузења новинара Војводине”
  • 2013. Златна плакета за афоризам на 14. Међународном фестивалу афоризма и карикатуре
  • "Вук Глигоријевић" 2013.
  • Најбоља књига афоризама 2014.
  • Наји Нааман 2015
  • Награда "Вук Глигоријевић" на Сатира Фесту 2018.
  • Златна плакета за афоризам - Струмица 2020.[1]
  • Награда „Типар” 2020.[2]
  • Сребрна плакета „Јас, Итар Пејо” (Македонија) 2020.
  • Награда „Радоје Домановић” (2021) - коју додељује Удружење књижевника Србије (УКС)[3]
  • Награда за најбољег афористичара у оквиру „Летњег уличног ерског кабареа” у Чајетини, 2016., 2021.[4]
  • Награда „Радомир Рацковић” на XXI Фестивалу хумора и сатире у Даниловграду (2021)
  • Награда „Јован Хаџи-Костић” (2022)[5]
  • Награда „Лаза Костић” (Удружење новинара Србије) - 2022.
  • Златна плакета за афоризам - Фестивал карикатуре и афоризма - Струмица 2024.
  • Прва награда - Дани сатире „Павле Тончић” - Житковац 2024. [6]
Званични веб-сајт
http://www.ninusaforizmi.wordpress.com

Нинус Несторовић је новинар и сатиричар из Републике Србије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1965. године у Смедеревској Паланци. Живи и ради у Новом Саду. Члан је Друштва књижевника Војводине, где је и председник Секције хумориста и сатиричара. Његови афоризми су превођени на: Италијански, пољски, шпански, енглески, словеначки, бугарски, македонски, руски, чешки, баскијски, мађарски, румунски и немачки језик. Заступљен је у антологијама српског афоризма, које су преведене и објављене у Италији, Баскији, Пољској, Словенији, Румунији и Русији.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Објавио је шест књига афоризама:

  • Изгужване мисли
  • Сизифе, Србине!
  • Нераскидива веза
  • Војна тајна
  • Ћути и пливај
  • Боже, упрости нам[7]
  • приредио антологију новосадског афоризма Печат времена
  • Дyктатор и ја (2021) на пољском језику[8]
  • Одбрани афоризми (2022) на македонском језику
  • Боже, упрости нам (2023) на словачком језику[9]

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је више значајних награда:

  • ВИБ-ове награде коју додељује лист "Политика"
  • Златне кациге на Међународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу
  • Четири прве, три друге и две треће награде за афоризам на Чивијади у Шапцу
  • Награде "Бијели Павле" за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду
  • Награде "Димитрије Фрушић" коју додељује Друштво новинара Војводине (ДНВ), Нови Сад
  • Златне плакете за афоризам на 14. Међународном фестивалу афоризма и карикатуре - Струмица 2013.
  • Награде "Вук Глигоријевић" на 11. Сатира-фесту (2013)
  • Најбоља књига афоризама 2014.
  • Награда Наџи Наман 2015.
  • Награда за најбоље афоризме - "Чивијада" 2017.
  • Награда "Вук Глигоријевић" на 16. Сатира Фесту (2018)
  • Награда за најбоље афоризме - "Чивијада" 2019.
  • Златна плакета за афоризам на 21. Међународном фестивалу афоризма и карикатуре - Струмица 2020.
  • Награда „Типар” 2020.[10]
  • Сребрна плакета „Јас, Итар Пејо” (Македонија) 2020.[11]
  • Награда „Радоје Домановић” (2021) - коју додељује Удружење књижевника Србије (УКС)
  • Награда за најбољег афористичара у оквиру „Летњег уличног ерског кабареа” у Чајетини, 2016., 2021.
  • Награда „Радомир Рацковић” на XXI Фестивалу хумора и сатире у Даниловграду (2021)
  • Награда „Јован Хаџи-Костић” (2022)
  • Награда „Лаза Костић” (Удружење новинара Србије) - 2022.[12]
  • Златна плакета за афоризам - Фестивал карикатуре и афоризма - Струмица 2024.[13]
  • Прва награда - Дани сатире „Павле Тончић” - Житковац 2024.

Рецензије

[уреди | уреди извор]

ㅤ

Јован Зафировић

Један од највећих узора, ако могу да кажем и један од највећих учитеља је Нинус Несторовић којег свакодневно читам и црпим део инспирације. Мислим да је то човек са најоштријим пером у свету сатире, који већ неколико деценија пише и не мења свој начин и није отупио своју оштрицу. I због тога ми је узор, јер бих желео да и ја тако дуго останем бунтован.[14]

Милан Тодоров, сатиричар

Афоризми Нинуса Несторовића имају један нови, модеран и шармантан, рекао бих, мангупско велеградски приступ озбиљним друштвеним темама. Управо та неконвенционалност на којој Несторовић вероватно несвесно инсистира, чини га препознатљивим и популарним писцем. Не би требало занемарити ни његов изражени смисао за естрадно казивање афоризама (исто као и Чотрићев) који доприноси популаризацији врсте. Уосталом, својевремено је тако млади Матија Бећковић харао београдским књижевним митинзима популаришући лирику сатиричне провенијенције и то са огромним успехом. Афористичари морају данас да користе јавне књижевне вечери да би пробили глуви зид бирократских структура у књижевној критици и форумима који издвајају новац за музику, рецимо, а за афоризам ништа. Афоризам је, најзад, најпријемчивији вид књижевног обраћања свету у доба Интернета и несташице времена.

Петар Пеца Поповић

...Неки дан дођох до нових умотворина Нинуса Несторовића. Дужност ми налаже да неке од њих поделим са читаоцима ове рубрике. Заслужују . Један је од жонглера асоцијација и колажирања цитата који се не устручавају да испоље своју духовитост као ангажман. Таква интелектуална проницљивост, вишеслојно значење и поруке, лепота стила и волшебна даровитост... то је збирка пажљиво редигованих микроромана. I даље бравурозан по питању каламбура, Нинус својим афоризмима оставља мисаони траг посвећен парадоксима савременог живота. Оригинално и снажно књижевно дело као синтеза литературе и филозофије. Све што Нинус ради само је мала кап у океану нашег пораза. Али, океан би без те капи био компликованији за бродоломнике. Јесте да нас тај покер (Кесић, Жанетић, Љубичић, Петровић и Ивановић) уредно разгаљује на телевизији, али се не смеју губити из вида ни мајстори из Баљковог ешалона. У земљи где свака врста власти поприма форму бајне егзистенције, ваља имати увид у исписе „заоштрених пера“ као начина неслагања и немирења са примећеним „нелогичностима“ таквог друштва и успостављене несносне стварности...[15]

Професор Жарко Требјешанин

Велика књижевна вредност Несторовићевих сатиричних драгуља је превасходно у њиховој избрушености. У њима нема ничег сувишног, непотребног. Њихова лепота је у јасноћи, прецизности и краткоћи. Његове језичке стрелице су убитачне јер су добро заоштрене и непогрешиво, ласерски прецизно погађају у само средиште мете, у најболнију тачку. Несторовићеви сатирични афоризми су крајње промишљени, дубоко проживљени и зато су истински субверзивни, опори, горки и сурово тачни.

Тајна величине и неодољиве привлачности Несторовићеве књиге Боже, упрости нам је у изванредно интелигентном и строгом одбиру афоризама од које је сачињена. (Не треба много памети па претпоставити да и наш изврсни афористичар може да „задрема“ и да напише по неки осредњи афоризам, али је довољно мудар и лишен сујете, па га неће објавити). На готово свакој страници ове сјајне књиге, налазе се бисер до бисера. Зато што је тако језички кондензована, а мисаоно, семантички густа и слојевита, вишезначна, она се чита концентрисано, споро, са уживањем књижевног сладокусца, који сваким поновним читањем открива нова значења.[16]

Едвард Јукић, новинар

Нинус Несторовић није од оних аутора који плене заводљивим реченицама које маме смех. Његови афоризми су опори, подсећају на ратове деведесетих, почињене злочине, неограничену власт вођа у тоталитарном друштву, распад морала, сиромашење средњег слоја, корумпираност политичара, свеприсутну глупост и лицемерје...[17]

Ненад Мандић, новинар

Кад неко почне да пегла изгужване мисли и прогласи Сизифа Србином, сигурно чува неку војну тајну, па самим тим долази у нераскидиву везу са улицом и почне да мисли о себи да је краљ. Иако прва реченица делује неповезано, искошене речи одају дела новинара и афористичара Нинуса Несторовића. Човек је захваљујући ефикасним, духовитим реченицама добио најзначајније награде и један је од најцењенијих ликова из Београдског афористичарског круга. Кад Нинус напише афоризам, нема милости! Храбар је, нема шта! Ваљда зато на његовом сајту лепо пише:“Читате на сопствену одговорност!“[18]

Рајко Двизац, писац и новинар

Нинуса Несторовића познајем од почетка његовог стваралаштва. Од оних првих, пробних балона као афористичара. О њему могу да говорим само из срца, јер одавно је у њега ушао својим талентом, знањем, вештином баратања тешких и лаких рећи... Његовим бритким пером. Успевао је свих ових година да ескивира замке лажне патетике и сервилности. Увек се трудио да погађа мету право у центар. и - погађао је стотину пута. Прецизно до бола, јасно и неписменима. Нажалост, код нас се Добри и Квалитетни људи ретко јавно хвале... А Нинус Несторовић заслужује и више од речи хвале, од папирне захвалнице. Његови афоризми су светло у тунелу времена у коме живи и ствара. Или народски речено: Пријају као расол после свакодневног медијског мамурлука...Буде оне који још увек могу да се пробуде. Честитам му на томе. Нека само тако настави... Без увијања ћу јавно рећи и ово: Нинус Несторовић је Печат овог времена. Будућност ће показати да сам био у праву.

Предраг Поповић, новинар

Ако је афоризам „дриблинг духа на малом простору“, онда је Нинус Несторовић српски Марадона. На свом сајту, Нинус упозорава конзументе његових дела да их читају „на властиту одговорност“. Чак и они који нису имали прилике да се суоче са његовом сатиром, лако ће у њој препознати и себе и своје друштвено окружење…[19]

Професор др. Ратко Божовић

Што се афоризма и интелигенције тиче, баш као и недвосмислености афоризма, то се у највећој мери односи и на сатирично стваралаштво Нинуса Несторовића. Његова иронична смеховитост припада оној врсти хумора коју је Оскар Вајлд ближе одредио као „интелект док шврља“.[20]

Дивна Бијелић

Свака част Нинусу Несторовићу! Његови афоризми изразито осликавају баш све животне прилике у нашој земљи. На најсуровији начин, као што је и сам живот овде суров.

Милан Бештић

предговор за књигу Изгужване мисли

…Бројни су Несторовићеви афоризми вредни пажње и анализе, како по тематској обухватности, тако и по нивоу стила. Успешан је у уочавању парадокса који сам предмет афористичарског уобличавања у себи носи, али и у употреби реторичких стилских средстава којима се постиже парадокс у изразу, што исказу даје уметнички облик.[21]

Раде Јовановић

предговор за књигу „Нераскидива веза“

Очигледно је да је Нинусова трећа књига срећа за српску сатиру и афористику и изузетан поклон за бројну читалачку публику и поклонике ове литературе. Мада ауторова срећа неће бити комплетна док не доживи да му се и сопствени народ, не Сизифофски, угура, већ достојанствено и господски ушета у Европу и у трећи миленијум, макар по цену да афористичар Нинус остане без посла. (Вероватно истовремено кад и Сизиф заврши свој посао!).

Међутим, плашимо се, васпитно-образовни ефекат Нинусове НЕРАСКИДИВЕ ВЕЗЕ биће, на жалост, још једна потврда старе истине нашег народа: „Паметнима не вреди причати (нити писати). Они све разумеју!“ Остали Срби су у „нераскидивој вези“ са небеском Србијом.[22]

Слободан Симић

предговор за књигу „Војна тајна“

Нинус – име и заштитни знак. Име – нашег афористичара из прве поставе Београдског афористичког круга. Заштитни знак – доброг, вештог и квалитетно написаног сатиричног афоризма. А заштитни знак није лако направити. Почело је то од прве Нинусове књиге „Изгужване мисли“ из 1997. године, где је најавио таленат, преко одличне и квалитетне „Сизифе, Србине“ из 1999. године, после које је уследила и Вибова награда 2000. године, до најбољих „Нераскидивих веза“ из 2003. године која је потврдила исказани квалитет и увела афористичара у друштво најбољих. Кроз ту кратку, за афористичара прекратку историју од само шест година, могао се пратити рапидни развој и напредак надареног писца. Израженог нерва за сатиру и сатирично, он је „из свих оружја“ распалио по глупости, лицемерју и хипокризији на сваком кораку и у сваком појавном облику. Посебно му се мора одати признање за изузетну литерарну и личну храброст, јер је своје најоштрије, најубојитије и најкритичније афоризме писао и објављивао у времену мрака и ратова, када су разум и поштење, заједно са многим разумним и поштеним људима, били прогнани далеко од овог говорног подручја.[23]

Витомир Вита Теофиловић

...Нинус критикује појаве помоћу њихових маскираних пукотина у смислу и значењу, лажном сликом њихових садржаја и вредности. Примењује источњачке борилачке вештине – користи енергију противника као своју. То је најефикаснији начин деструкције бесмисла – показати му ружноћу и злобу изнутра....

...Његову поетику можемо најкраће сликовито представити као плес ишчашених идиома и синтагми, као бал вампира на концерту анахроних митологема и фантазама које је модеран свет одавно сместио у музеј. Но, утешно је што „Наша рђа има златан сјај.“

Бојан Рајевић

Слојевитост у Несторовићевим афоризмима се остварује синтезом микроконтекста који су имплицитни свакој ријечи, а нарочито оним које афористичар препозна као семантички потентне, а утисак је да је одличан афористичар, какав Несторовић несумњиво јесте, у стању да сваку ријеч таквом учини и да потом примијени и прошири својства која је уочио као садржана у ријечи и унапријед дата.[24]

Владимир Драмићанин

Нинус Несторовић тачно зна о чему пише, зна како да се приближи мети, мада каткад циља са безбедне раздаљине, аристократским стилом. Једном речју, он је искусан, прекаљени писац, а то његово лично емпиријско искуство, сатиричара, хумористе, али и великог мислиоца и та црта позитивног лудила, чине га потпуно другачијим и невероватно аутентичним. Готово сам убеђен да је Нинус Несторовић можда и једини хумориста који је својим стилом писања и начином промишљања, најближи самом себи – потпуно је оригиналан, често не шкртари на речима, за њега не постоје правила – како треба писати, коју форму треба пратити или којој цркви се приклонити, и у томе је доследан. Зато и тврдим да је помало луд, а то његово позитивно лудило је управо оно што га издваја од већине писаца кратких, а по могућству критичко-духовитих мисли – све може да се научи, али тај позитивни нервни дисбаланс, или имаш, или немаш![24]

Миодраг Стошић

Крајем осамдесетих, афоризам напушта лирски и шармантни радовићевски шињел и све више се наслања на јака плећа Бране Црнчевића. Надолазеће деведесете су најзад породиле савремени српски афоризам, и то без епидуралне ињекције. Тај афоризам излеће брзо али дуго путује. Духовит је али није смешан. Смејући се, не хватате се за стомак већ за главу. Он иде главом у зид и остаје на том зиду као парола, графит и као крик понижених и увређених. Укратко, то су они афоризми које пише Нинус Несторовић.[24]

Валериу Бутулесцу

Нинус Несторовић: Пише на Балкану. Али, његова суптилна иронија побеђује. Зна да у неколико речи стави много идеја. Увек стави прст на рану. Не да је сакрије, већ да је излечи. Има нешто у изгледу на Новака Ђоковића, и исте оне немилосрдне ударце.

Ева Радомска

Најновија књига Нинуса Несторовића је велика привилегија за откривање истине о политици, историји и себи, изнова и изнова. „Истина је наш највећи непријатељ. Никада се с њом нећемо помирити ...“ - каже он. Међутим, без истине, све се урушава као темељ заснован на лажи је попут бича песка. Стога вреди посегнути за књигом ауторових мисли да бистеосетили њену моћ ...

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Доделени наградите од Меѓународниот фестивал на карикатура и афоризам”. МИА (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 23. 02. 2020. г. Приступљено 23. 02. 2020. 
  2. ^ „Нинус Несторовић добитник награде "Типар" за књигу афоризама "Боже, упрости нам"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. 
  3. ^ „Проглашени добитници награде "Радоје Домановић"”. НОВА портал. 18. 3. 2021. 
  4. ^ „Друштво књижевника Војводине: Несторовић афористичар године”. НОВА портал (на језику: српски). 27. 7. 2021. 
  5. ^ „Нинусу Несторовићу уручена награда за новинску сатиру „Јован Хаџи Костић“”. Удружење новинара Србије. 2022-10-19. Приступљено 2020-10-23. 
  6. ^ „Нинусу Несторовићу награда за најбољи афоризам”. Прометеј (на језику: српски). 
  7. ^ „„Боже, упрости нам””. www.дан.цо.ме. 
  8. ^ „Књига Нинуса Несторовића ускоро у Пољској » Синхро.рс”. Синхро.рс. 13. 11. 2020. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступљено 18. 03. 2021. 
  9. ^ „КЊИГА НИНУСА НЕСТОРОВИЋА ОБЈАВЉЕНА У СЛОВАЧКОЈ – Сатиргора” (на језику: српски). 29. 12. 2023. 
  10. ^ „Типар” Нинусу Несторовићу („Политика”, 22. октобар 2020)
  11. ^ „НИНУСУ НЕСТОРОВИЋУ СРЕБРНА ПЛАКЕТА ЗА АФОРИЗМЕ”. Прометеј (на језику: српски). 
  12. ^ „Награда "Лаза Костић" Нинусу Несторовићу - Култура - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2022-12-17. Приступљено 2022-12-18. 
  13. ^ „Златна плакета Нинусу Несторовићу на Фестивалу карикатуре и афоризма у Струмици”. www.унс.орг.рс (на језику: српски). Приступљено 2024-03-21. 
  14. ^ „У свету где сви ћуте афоризам је тај који може пуно да каже”. Орадио - омладински радио (на језику: српски). 
  15. ^ Поповић, Петар (26. 5. 2019). „Увек нам остаје осмех”. Блиц (7997): 25. 
  16. ^ Требјешанин, Жарко (17. 7. 2020). „Дубинска психолошка анализа Вође”. Дневни лист Данас (на језику: српски). 
  17. ^ Јукић, Едвард (29. 10. 2009). „Треба бити луд и упоран”. ПАНЧЕВАЧКИ ПРЕС (89). 
  18. ^ Мандић, Ненад (4. 9. 2009). „Изгужване мисли”. Сингидунум wееклy (109): 26. 
  19. ^ Поповић, Предраг (3. 2. 2009). „Србија је и даље партијска држава”. Правда (790): 21. 
  20. ^ Божовић, Ратко (2007). Од Страдије до Страдије. Стyлос. стр. 285. 
  21. ^ Несторовић, Нинус (1997). Изгужване мисли. Чигоја штампа. стр. 3. 
  22. ^ Несторовић, Нинус (2003). Нераскидива веза. Невкош. стр. 92. 
  23. ^ Несторовић, Нинус (2006). Војна тајна. Алма. стр. 121. 
  24. ^ а б в Несторовић, Нинус (2014). Ћути и пливај. Артија Куа. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ninus_Nestorović&oldid=28523591”