Нитрокс
Нитрокс или нитроx у ронилачкој терминологији је свака мешавина азота и кисеоника, која се користи за дисање под водом током роњења. Употребом специфичне ронилачке опреме која подржава дисање нитрокс гасне мешавине, у роњену може се постићи дуже време роњења на мањим дубинама, и значајно скратити време профилактичких декомпресионих застанака и смањити ризик од азотне наркозе али се може повећати дубина роњења. Према томе нитроксом се не рони дубље, већ сигурније и дуже.[1]
Кисеоник, је користан и неопходан за живот. Међутим његова неконтролосана употреба може постати опасна ако је он у високим концентрацијама у удисаном ваздуху, јер у организму живих бића настаје хипероксија, вишак кисеоника у ткивима. То је прави парадокс да кисеоник који је неопходан за живот ћелије може бити и њен отров.[2] Потенцијално могуће акутно тровања кисеоником при употреби нитрокса (са већим концентрацијама кисеоника), има неке врло штетне ефекте који варирају од видних поремећаја до конвулзија које могу довести до дављења услед губитка свести. Зато код употребе нитрокса постоје два фактора која мора да познаје сваки ронилац како би избегао токсично дејство кисеоника: један је величина притиска кисеоника у плућима, а други дужина трајања експозиције.
Терминологија
[уреди | уреди извор]- Нитрокс — свака мешавина гаса укљључујући и мешавну атмосферског ваздух која садржи кисеоник и азот
- Нормооксични нитрокс — мешавина ваздуха са 20,8% кисеоника, 75,8% азота 0,03% угљен диоксида и око 1% племенитих гасова.
- Хипероксични нитрокс, обогаћени ваздух нитрокс (ЕАНx — енгл. Enriche Air Nitrox) или сигурни ваздух (СА — енгл. Safe Air) — обогаћена мешавина која садржи више од 21% кисеоника, или према АНДИ програму садржи проценат кисеоника од 22—50%.
- Еквивалентна дубина ваздуха (ЕАД — енгл. Equivalent Air Depth) — однос између азота апсорбованог удисањем нитрокса на одређеној дубини и дубине на којој би се појавила еквивалентна брзина апсорпције када се удише ваздух.
- Парцијални притисак кисеоника (ППО2 — енгл. Oxygen partial pressure) ): — атмосферски притисак x проценат О2 = ППО2
- Максимална дубина рада (МОД енгл. Maximum operating depth — ППО2 / проценат О2 = МОД
- Најбоља мешавина (БМ енгл. Best Mixh) — ППО2 лимит / АТА (притисак на максималној дубини роњења) = проценат О2 за роњење.
Гасне мешавине које се користе у роњењу
[уреди | уреди извор]| Назив мешавине | Састав |
|---|---|
| Нитрокс | Кисеоник и азот |
| Хелиоксе | Хелијум и кисеоник |
| Хелиар | Хелијум и ваздух, удео кисеоника мањи од 21% |
| Хелиотракс | Хелијум и нитрокс, удео кисеоника мањи од 21% |
| Тримикс | Хелијум, азот и кисеоник |
| Хидрелиокс | Водоник и хелијум, равнотежа кисеоника мања од 4% |
| Хидрокс | Водоник и кисеоник, равнотежа кисеоника мања од 4% |
| Неокс | Неон и кисеоник |
Историја
[уреди | уреди извор]Историја нитрокса почела је пре скоро 100 година када је током 1920-их или 1930-их фирма Драегер из Немачке конструисала посебан одвод ваздуха за удисање нитрокс уз употребу стандардног ронилачког одела.
Потом је Цхристиан Ј. Ламбертсен предложио прорачуне за додавање азота како би спречио токсично дејство кисеоника у теалу рониоца који користе мешавину ронилачког азота и кисеоника.[3]
У Другом светском рату или убрзо након тога, британски командоси и други професионални војни рониоци понекад су започињали роњење са мешавином кисеоника који су прилагођавали дфанашњој нитрокс смеши (и који су назвали "мешавина" - миxтуре) уз употребу већих цилиндара и пажљиво подешавање протока гаса уз помоћ мерач протока. Ова открића чувана су у тајности све док их цивили нису самостално реплицирали током 1960-их година 2. века.
Током 1950-их америчка морнарица (УСН) документовала је примену поступка удисања обогаћене смеше кисеоником за војну употребу, или онога што ми данас називамо упутство за дисање нитрокса (енгл. USN Diving Manualu)..[4]
Године 1970. Морган Веллс, први директор Натионал Оцеанограпхиц анд Атмоспхериц Администратион (НОАА), започео је увођење процедура роњења са ваздухом који је обогацен кисеоником. Он је први у оквиру овог центра представио концепт еквивалентне дубине ваздуха (ЕАД). Такође је развио процес мешања кисеоника и ваздуха који је назвао системом непрекидног мешања. Већ дуги низ година Веллсов изум је био једина практична алтернатива за мешање парцијалног притиска. НОАА је 1979. објавио процедуре Веллс за коришћење нитрокса у науци у Приручнику за роњење НОАА.[5]
Године 1985. Дицк Рутковски, бивши официр НОАА за безбедност роњење, формирао је ИАНД (Међународну асоцијацију Нитрокс рониоца) и почео у оквиру ње да обучава рониоце за употреби нитрокса у рекреативном роњењењу.[6]
Како се с краја 20. века роњенеј нитроксом сматрало опасним, ронилачка заједница широм света се сусрела са тешким скептицизмом међу својим чланоовима[7]. То је резултовало 1991. године, одлуком на годишњам ДЕМА састанку (одржаном у Хјустону, Тексас те године) да се забрани понуђачима нитрокс опреме и гасова да обављају обуку применом нитрокса. Ово је изазвало бурну реакцију, а када је ДЕМА попустио, велики број организација је искористио прилику да презентује рад својих нитро радионица за обуку.
1992. године БСАЦ је забранио својим члановима да користе нитрокс током активности у оквиру БСАЦ.
Године 1992. име ИАНД-а (Међународну асоцијацију Нитрокс рониоца) промењено је у Међународна асоцијација нитрокс техничких ронилаца (ИАНТД), додајући „Т” када се Европска асоцијација техничких ронилаца (ЕАТД) спојила са ИАНД-ом. Почетком деведесетих година 20. века ова агенцијаје подучавале рониоце за употребу нитрокса, али главне агенције за риболов и даље нису биле у то укљућене.
У међувремену, продавнице ронилачке опреме налазиле су чисто економски разлог да понуде нитрокс, и тако зараде новац. То је захтевало организацију читавог низа нових курсева за обуку и након тога издавање сертификат за коришћење, нитрокса. Тако су уместо јефтиног или слободног резервоара, који је сваки ронилац мога да напуни компримованим ваздухом, ронилачке продавнице утврдиле да остварују добру зараду јер наплаћујући премије за прилагођавање опреме нитроксу обичним, умерено искусним рониоцима. Са новим рачунарима који су могли да се програмирају да би омогућили дуже време роњења и краће резидуално отстрањивање азотних честице које је нитрокс омогући, то је био даљи подстицаје за спортске рониоце да све више користе нитрокс.
1993. године ДивеРите је произвео први компјутер који је компатибилан са нитроксом, под називом „Мост”.[8]
Године 1994. БСАЦ је променио своју политику према Нитроксу и најавио у оквиру БСАЦ почетак нитрокс обуке 1995. године.[7]
Године 1996. Професионално удружење инструктора роњења (ПАДИ) најавило је потпуну образовну подршку за нитрокс. Такође су и друге организације за снабдиевање у већим градовима најавиле своју подршку роњењу уз помоћ нитрокса, што је успоставила нитрокс као стандардну опцију за рекреативно роњење.[7]
Данас се на готово свим ронилачким чамцима у свету, може видите једна или више зелено жутом бојом означене ронилачке боце које у себи садрже нитрокс или ваздуха обогаћеног кисеоником, који се користи у рекреативном роњењу скоро 25 година.
Предности и недостаци нитрокса
[уреди | уреди извор]Предности
[уреди | уреди извор]Уз употребом специфичне ронилачке опреме која подржава нитрокс гасне мешавине њене предности су:
- мања дубине зарона,
- већа сигурност од настанка декомпресионе болести у случају коришћења таблица за ваздух,
- скраћење времена декомпресионих застанакакра у односу на роњење са ваздухом,
- смањивање ризика од азотне наркозе,
- мања исцрпљеност након изрона.
Недостаци
[уреди | уреди извор]Уз одређене предности роњења са нитрокс смешама, везана су нека ограничења:
- Стандарди за нитрокс се разликују од земље до земље, а научно није верификован ни један.
- Свака употреба нитрокс гасне мешавине која је другачија од ваздуха захтева тачну анализу мешавине и планирање роњења по тој мешавини (тако да постоји могућност погрешне анализе)
- Пуно већа могућност за токсично деловање кисеоника и појаву „кисеоничке епилепсије” због већег парцијалног притиска на мањим дубинама него што је то случај са ваздухом (у случају нитрокс 36% мешавине ради се о дубини од 34 метра, за разлику од ваздуха гдје је исти парцијални притисак кисеоника тек на 66 метара дубине).
- При роњењу са ваздухом, сматра се да је гранична дубина при којој почиње токсично деловање кисеоника 66 м, и то већ при кратким боравцима карактеристичним за рекреативне зароне, а код нитрокас то је 34 м.
- При дужим боравцима, кисеоник делује токсично и на мањим дубинама, тако да је гранична дубина роњења условљена и токсичним деловањем кисеоника, односно његовим парцијалним притском при удаху.
- Токсична дејства гасова нису условљена њиховим процентом у удахнутом дисајном медију већ парцијалним притиском тих гасова. Нормално је да се са повећањем дубине повећава и парцијални притисак гасова, па тиме и кисеоника у нитрокс гасној мешавини, са свим последицама које то носи.
- Могући проблеми са израдом мешавине.
- Ооштећење опреме због повишене концентрације кисеоника.
- Ретенција ЦО2 са утјецајем на дисање и ацидо-базни статус крви (електролитске равнотежа).
- Повећан ризик од дисбаричне остеонекрозе.[9]
- Облици токсичног дејства нитрокс гасне мешавине
Токсичност након удисања нитрокс гасне мешавине, са већим процентом кисеоника, може наступити у два облика:
- као токсичност плућа уколико се нитрокс мешавине удишу у дужем временском периоду,
- као токсичност централног нервног система уколико је рониоц изложен дјеломично високим притисцима кисеоника
Нитрокс декомпресионе таблице
[уреди | уреди извор]Након увођења нитрокс гасне мешавине саћиwенw су и таблице за нитрокс мешавине, које готово сваки ронилачки компјутер врло лако аутоматски израчунава.
I поред тога навикнут на класичне таблице велики број рониоца користи декомпресионе таблице за ваздух при роњењу са нитрокс гасном мећавинама, што наравно додатно смањује опасност од добијања декомпресионе болести, јер је концентрација кисеоника у ваздуху мања од он у нитроксу.
Препоруке лекара баромедицине везана за употребу нитрокса
[уреди | уреди извор]
Наглом и екстремном експанзијом спортског и рекреативног ронилаштва избрисане су границе између оних којима је роњење посао и оних који се овим спортом баве искључиво из забаве и личног задовољства. Данас већина ронилачких центара и клубова нуди курсеве техничких роњења, који се најчешће сматрају нормалним наставком едукације сваког рониоца укључујући ту и роње нитрокс гасном мешавином.
Већина лекара хипербаричне медицине сматра да је стандардно роњење са ваздухом под притиском довољно велики изазов и да нуди највеће задовоqство к у овој необавезној, рекреативној активности. Но, што год лекари мислили о томе, роњења уз употребу нитрокса и других гасних смеша су све чешћа, а самим тим су учесталији и специфични медицински проблеми.
Данас је евидентан висок удео ронилачких несрећа код ронилаца са вештачким мјешавинама међу смртно страдалима и лекарима у хипербаричним центрима. То намеће и потребу не само за додатном едукацијом ронилаца већ и медицинског особља које брине о здрављу ронилаца јер основни ризици код роњења са нитроксом и другим гасним мешавинама захтева врло сложену обуку иначе натпросечно едукованих и искусних ронилаца, уз високу цену опреме, изложеност базном дјеловању адсорбенса издахнутог ваздуха, недостатку (хипоксији) или вишку кисеоника (хипероксији) све до развоја опасног тровања кисеоником.
За роњења нитроксом и сличним мешавинама гасова потребно је велико искуство, висока дисциплина, високи ниво техничког и физиолошког знања у вези опреме и утицаја гасова на организам и опрему. Развој роњења на нитрокс и друге гасне мешавине такође тражи и добру едукацију медицинских тимова у служби хитне медицине, локалних стационарних здравствених установа и, посебно, у дежурним рекомпресионим центрима.
Због свега напред набројаног, роњење са нитроксом и другим мешавинама гасова је неприхватљив ризик, који специјалисти баромедицине на препоручују рекреативцима и спортистима – и предлажу им „роните на ваздух ризик је мањи”.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Брубакк, А. О.; Т. С. Неуман (2003). Беннетт анд Еллиотт'с пхyсиологy анд медицине оф дивинг (5тх Рев ед.). Унитед Статес: Саундерс Лтд. п. 800.
- ^ Варгић В., Стевановић М., Фармакотерапија у пулмологији, Медицинска књига Београд-Загреб. (1990). стр. 99-108.
- ^ Ламбертсен, ЦЈ (1941). „А дивинг аппаратус фор лифе савинг wорк.”. ЈАМА. 116 (13): 1387—1389. дои:10.1001/јама.1941.62820130001015.
- ^ УС Навy Дивинг Мануал, 6тх ревисион. Унитед Статес: УС Навал Сеа Сyстемс Цомманд. 2006. Архивирано из оригинала 02. 05. 2008. г. Приступљено 1. 12. 2017.
- ^ Јоинер, Ј. Т. . НОАА Дивинг Мануал: Дивинг фор Сциенце анд Тецхнологy (Фоуртх ед.). Унитед Статес: Бест Публисхинг. 2001. ISBN 978-0-941332-70-5. стр. 660.
- ^ Ланг, Мицхаел (2006). „А Тхе стате оф оxyген-енрицхед аир (нитроx).”. Дивинг анд Хyпербариц Медицине. 36 (2): 87—93. Архивирано из оригинала 29. 03. 2014. г. Приступљено 1. 12. 2017.
- ^ а б в „Нитроx Хисторy”. 2002. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 28. 7. 2015.
- ^ ТДИ, Нитроx Гас Блендинг Мануал, ат пагес 9-11
- ^ Болте Х, Коцх А, Тетзлафф К, Беттингхаусен Е, Хеллер M, Реутер M. Детецтион оф дyсбариц остеонецросис ин милитарy диверс усинг магнетиц ресонанце имагинг. Еур Радиол 2005 ; 15 : 368 – 75
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Еxотиц дивинг гасес — Аутор: Матти Анттила, Пх.D (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
