Њорке
| Њорке Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Aethia psittacula | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Цхарадрииформес |
| Кладус: | Пан-Алцидае |
| Породица: | Алцидае Leach, 1820 |
| Типска врста | |
| Alca torda | |
| Подфамилије | |
| |
Њорка је птица из фамилије Alcidae у реду Charadriiformes. Фамилија њорки обухвата, међу осталима, родове Uria, Aethia, Fratercula и Brachyramphus.[1]
Осим изумрле велике њорке, све њорке су карактеристичне по њиховој способности да „лете” испод воде, као и у ваздуху. Иако су одлични пливачи и рониоци, њихово ходање изгледа неспретно. Неколико врста има различита уобичајена имена у Европи и Северној Америци.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Alcidae су распрострањене на подручју Гренланда и северне Канаде, у заливу Ст. Ловренца и Новој Шкотској, Исланду, северној Скандинавији, северној Русији, Ирској и северозападној обали Француске.
Alle alle или мала њорка живи на обалама Исланда, Свалбарда и Гренланда. Тупик или Fratercula arctica на Северном леденом мору. Врста позната као Pinguinus impennis или велика њорка истребљена је у 19. веку.
Хабитат
[уреди | уреди извор]Станиште или хабитат током лета налази се на стеновитим литицама северног Атлантика и северне Еуропе. Гнезде се у големим јатима (Плоснатокљуна њорка Alca torda на Хелголанду). Рибе и ракови су им главна храна.
Еволуција и дистрибуција
[уреди | уреди извор]
Традиционално, веровало се да су њорке једна од најранијих различитих харадриформних линија због њихове карактеристичне морфологије, али генетске анализе су уместо тога показале да су ове особености производ снажне природне селекције; за разлику од, на пример, пљукавица (много старија лоза шарадијума), њорке су се радикално промениле од обалских птица мочварица у начин живота морских птица које роне. Тако данас њорке више нису издвојене у сопствени подред (Алцае), већ се сматрају делом подреда Лари, који иначе садржи галебове и сличне птице. Судећи по генетским подацима, сматра се да су њихови најближи живи рођаци поморци, а ове две лозе су се раздвојиле пре око 30 милиона година (Мyа).[2][3][4] Алтернативно, њорке су се можда одвојиле много раније од остатка Ларија и прошли кроз јаку морфолошко, али спору генетску еволуцију, која би захтевала веома висок еволуциони притисак, заједно са дугим животним веком и спором репродукцијом.
Најранији недвосмислени фосили њорки су из касног еоцена, пре око 35 милиона година.[5] Род Миоцеппхус, (из миоцена, 15 милиона година) је најранији познати од добрих примерака. Два веома фрагментарна фосила се често приписују породици Алцидае, иако то можда није тачно: Хyдротхерикорнис (касни еоцен) и Петралца (касни олигоцен). Познато је да већина постојећих родова постоји од касног миоцена или раног плиоцена (пре око 5 милиона година). Фосили из миоцена пронађени су и у Калифорнији и у Мериленду, али већа разноликост фосила и племена у Пацифику наводи већину научника на закључак да су они први пут еволуирали тамо, и у миоценском Пацифику су пронађени први фосили постојећих родова. Рано кретање између Пацифика и Атлантика се вероватно догодило на југу (пошто није постојао северни отвор за Атлантик), са каснијим кретањима преко Арктичког океана.[6] Потфамилија Манцаллинае која не лети, која је очигледно била ограничена на обалу Пацифика јужне Северне Америке и изумрла у раном плеистоцену, понекад је укључена у породицу Алцидае према неким дефиницијама. Једна врста, Миоманцалла хоwардае, је највећи харадриформ свих времена.[7]
Породица садржи 25 постојећих или недавно изумрлих врста које су подељене у 11 родова.[8] Постојеће њорке (потпородица Алцинае) подељене су у две главне групе - обично висококљуне пафине (племе Фратерцулини) и ауклете (племе Аетхиини), за разлику од виткокљуних и правих њорки (племе Алцини), и марелети и гулемоти (племена Брацхyрампхини и Цеппхини). Племенско уређење је првобитно било засновано на анализама морфологије и екологије.[9] Секвенце мтДНК цитохрома б и студије алозима[2][3] потврђују ове налазе осим да би Сyнтхлиборампхус марелети требало да се одвоје у засебно племе, јер су у већој мери сродни Алцинима; у сваком случају, претпоставка о ближој вези између првих и правих гуилемота била је само слабо подржана ранијим студијама.[9]
Систематика
[уреди | уреди извор]Родови
[уреди | уреди извор]- Aethia Merrem, 1788[10][2]
- Alca Linnaeus, 1758[11]
- Alle Link, 1806
- Brachyramphus Brandt, 1837
- Cepphus Pallas, 1769
- Cerorhinca Bonaparte, 1828
- Fratercula Brisson, 1760
- Pinguinus Bonnaterre, 1791
- Ptychoramphus Brandt, 1837
- Synthliboramphus Brandt, 1837
- Uria Brisson, 1760
Врсте
[уреди | уреди извор]- Aethia cristatella (Pallas, 1769)
- Aethia psittacula (Pallas, 1769)
- Aethia pusilla (Pallas, 1811)
- Aethia pygmaea (Gmelin, 1789)
- Alca torda Linnaeus, 1758
- Alle alle (Linnaeus, 1758)
- Brachyramphus brevirostris (Vigors, 1829)
- Brachyramphus marmoratus (Gmelin, 1789)
- Brachyramphus perdix (Pallas, 1811)
- Cepphus carbo Pallas, 1811
- Cepphus columba Pallas, 1811
- Cepphus grylle (Linnaeus, 1758)
- Cerorhinca monocerata (Pallas, 1811)
- Fratercula arctica (Linnaeus, 1758)
- Fratercula cirrhata (Pallas, 1769)
- Fratercula corniculata (J. F. Naumann, 1821)
- Pinguinus impennis (Linnaeus, 1758)
- Ptychoramphus aleuticus (Pallas, 1811)
- Synthliboramphus antiquus (Gmelin, 1789)
- Synthliboramphus craveri (Salvadori, 1865)
- Synthliboramphus hypoleucus (Xantus de Vesey, 1860)
- Synthliboramphus wumizusume (Temminck, 1836)
- Uria aalge (Pontoppidan, 1763)
- Uria lomvia (Linnaeus, 1758)
Подврсте
[уреди | уреди извор]- Alca torda islandica C. L. Brehm, 1831
- Alca torda torda Linnaeus, 1758
- Alle alle alle (Linnaeus, 1758)
- Alle alle polaris Stenhouse, 1930
- Cepphus columba columba Pallas, 1811
- Cepphus columba kaiurka Portenko, 1937
- Cepphus columba snowi Stejneger, 1897
- Cepphus grylle arcticus (C. L. Brehm, 1824)
- Cepphus grylle faeroeensis C. L. Brehm, 1831
- Cepphus grylle grylle (Linnaeus, 1758)
- Cepphus grylle islandicus Horring, 1937
- Cepphus grylle mandtii (Lichtenstein, 1822)
- Fratercula arctica arctica (Linnaeus, 1758)
- Fratercula arctica grabae (C. L. Brehm, 1831)
- Fratercula arctica naumanni Norton, 1901
- Ptychoramphus aleuticus aleuticus (Pallas, 1811)
- Ptychoramphus aleuticus australis van Rossem, 1939
- Synthliboramphus antiquus antiquus (Gmelin, 1789)
- Synthliboramphus antiquus microrhynchos Stepanyan, 1972
- Synthliboramphus hypoleucus hypoleucus (Xantus de Vesey, 1860)
- Synthliboramphus hypoleucus scrippsi (Green & Arnold, 1939)
- Uria aalge aalge (Pontoppidan, 1763)
- Uria aalge albionis Witherby, 1923
- Uria aalge californica (H. Bryant, 1861)
- Uria aalge hyperborea Salomonsen, 1932
- Uria aalge inornata Salomonsen, 1932
- Uria lomvia arra (Pallas, 1811)
- Uria lomvia eleonorae Portenko, 1937
- Uria lomvia heckeri Portenko, 1944
- Uria lomvia lomvia (Linnaeus, 1758)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гастон, Антхонy Ј.; Јонес, Иан L. (1998). Тхе Аукс : Алцидае. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-854032-9.
- ^ а б в Фриесен, V.L.; Бакер, А.Ј.; Пиатт, Ј.Ф. =амп (1996). „Пхyлогенетиц Релатионсхипс Wитхин тхе Алцидае (Цхарадрииформес: Авес) Инферред фром Тотал Молецулар Евиденце”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 13 (2): 359—367. ПМИД 8587501. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а025595
.
- ^ а б Моум, Трулс; Арнасон, Улфур; Áрнасон, Еинар =амп (2002). „Митоцхондриал ДНА Сеqуенце Еволутион анд Пхyлогенy оф тхе Атлантиц Алцидае, Инцлудинг тхе Еxтинцт Греат Аук (Пингуинус импеннис)”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 19 (9): 1434—1439. ПМИД 12200471. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а004206 .
- ^ Тхомас, Гавин Х.; Wиллс, Маттхеw А.; Сзéкелy, Тамáс =амп (2004). „А супертрее аппроацх то схоребирд пхyлогенy”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 4 (1): 28. ПМЦ 515296 . ПМИД 15329156. дои:10.1186/1471-2148-4-28. Супплементарy Материал
- ^ Смитх, Н.А. (2011). „Таxономиц ревисион анд пхyлогенетиц аналyсис оф тхе флигхтлесс Манцаллинае (Авес, Пан-Алцидае)”. ЗооКеyс (91): 1–116. ПМЦ 3084493 . ПМИД 21594108. дои:10.3897/зоокеyс.91.709 .
- ^ Конyукхов, Н.Б. (2002). „Поссибле Wаyс оф Спреадинг анд Еволутион оф Алцидс”. Биологy Буллетин оф тхе Руссиан Ацадемy оф Сциенцес (на језику: руски). 29 (5): 447—454. С2ЦИД 36133751. дои:10.1023/А:1020457508769.
- ^ Смитх, Н. А. (2015). „Еволутион оф бодy масс ин тхе Пан-Алцидае (Авес, Цхарадрииформес): тхе еффецтс оф цомбининг неонтологицал анд палеонтологицал дата”. Палеобиологy. 42 (1): 8—26. С2ЦИД 83934750. дои:10.1017/паб.2015.24.
- ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид; Расмуссен, Памела, ур. (август 2022). „Ноддиес, гуллс, тернс, скиммерс, скуас, аукс”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист Версион 12.2. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 10. 11. 2022.
- ^ а б Страуцх Ј.Г. Јр. (1985). „Тхе пхyлогенy оф тхе Алцидае” (ПДФ). Тхе Аук. 102 (3): 520—539. ЈСТОР 4086647. дои:10.1093/аук/102.3.520.
- ^ Гастон, А.Ј.; Јонес, I.L. (1998). Тхе Аукс: Алцидае. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-854032-8.
- ^ Смитх, Н.А.; Цларке, Ј.А. (2011). „Ан Алпхатаxономиц Ревисион оф Еxтинцт анд Еxтант Разорбиллс (Авес, Алцидае): А Цомбинед Морпхометриц анд Пхyлогенетиц Аппроацх”. Орнитхологицал Монограпхс. 72: 1—61. дои:10.1525/ом.2011.72.1.1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цоллинсон, Мартин (2006). „Сплиттинг хеадацхес? Рецент таxономиц цхангес аффецтинг тхе Бритисх анд Wестерн Палаеарцтиц листс”. Бритисх Бирдс. 99 (6): 306—323.
- Гастон, Антхонy Ј.; Јонес, Иан L. (1998). Тхе Аукс : Алцидае. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-854032-9.
- Патон, Т.А.; Бакер, А.Ј.; Гротх, Ј.Г.; Барроwцлоугх, Г.Ф. (2003). „РАГ-1 сеqуенцес ресолве пхyлогенетиц релатионсхипс wитхин цхарадрииформ бирдс”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 29 (2): 268—278. ПМИД 13678682. дои:10.1016/С1055-7903(03)00098-8.
- Неттлесхип, D.Н., анд Т.Р. Биркхеад, едс. 1985. Тхе Атлантиц Алцидае: тхе Еволутион, Дистрибутион анд Биологy оф тхе Аукс инхабитинг тхе Атлантиц Оцеан анд адјацент wатер ареас. Ацадемиц Пресс, Лондон.
- Неттлесхип, D. 1996. Фамилy Алцидае (Алцидс). пп. 678–722 ин дел Хоyо, Ј., Еллиотт, А., & Саргатал, Ј., едс. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Вол. 3. Лyнx Едиционс, Барцелона.
- Фриесен, V.L.; Бакер, А.Ј. & Пиатт, Ј.Ф. (1996). „Пхyлогенетиц Релатионсхипс Wитхин тхе Алцидае (Цхарадрииформес: Авес) Инферред фром Тотал Молецулар Евиденце”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 13 (2): 359—367. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а025595 .
- Конyукхов, Н.Б. (2002). „Поссибле Wаyс оф Спреадинг анд Еволутион оф Алцидс”. Биологy Буллетин оф тхе Руссиан Ацадемy оф Сциенцес (на језику: руски). 29 (5): 447—454. дои:10.1023/А:1020457508769.
- Моум, Трулс; Арнасон, Улфур & Áрнасон, Еинар (2002). „Митоцхондриал ДНА Сеqуенце Еволутион анд Пхyлогенy оф тхе Атлантиц Алцидае, Инцлудинг тхе Еxтинцт Греат Аук (Пингуинус импеннис)”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 19 (9): 1434—1439. ПМИД 12200471. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а004206 .
- Страуцх Ј.Г., Јр. (1985). „Тхе пхyлогенy оф тхе Алцидае” (ПДФ). Тхе Аук. 102 (3): 520—539. ЈСТОР 4086647.
- Смитх, Н.А. (2011). „Таxономиц ревисион анд пхyлогенетиц аналyсис оф тхе флигхтлесс Манцаллинае (Авес, Пан-Алцидае)”. ЗооКеyс. 91: 1—116. ПМЦ 3084493 . ПМИД 21594108. дои:10.3897/зоокеyс.91.709.
- Тхомас, Гавин Х.; Wиллс, Маттхеw А. & Сзéкелy, Тамáс (2004). „А супертрее аппроацх то схоребирд пхyлогенy”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 4 (1): 28. ПМЦ 515296 . ПМИД 15329156. дои:10.1186/1471-2148-4-28.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
