Ноћне животиње

Сове су добро познате ноћне животиње, мада су неке сове активне током дана

Слијепи миш показује многе прилагодбе ноћном животу

У животињском понашању, ноћне животиње су оне које спавају и мирују током дана, а бивају активне током ноћи — супротно дневном начину живота људи и осталих дневних животиња. Сама појава се зове ноктурналност (од лат. nocturnus — „ноћни”). Пријелазни облик сумрачне активности (активности у сумрак или у зору) такође је честа појава. Неке су пак врсте активне и током дана и током ноћи. Живот током ноћи може се посматрати као диференцијација еколошких ниша, гдје еколошка ниша појединих врста није раздијељена расположивим изворима хране, већ самим временом, тј. временском подјелом еколошке нише. Исто тако, могуће га је посматрати и као облик криптике, другим ријечима прилагођавање ради избјегавања или побољшања предаторства. Постоје и остали разлози ноћног начина живота, попут избјегавања дневне врућине. Ово правило посебно вриједи за пустиње, гдје ноћни начин живота онемогућава губљење драгоцјене воде током топлог, сухог дана. Ова прилагодба побољшава осморегулацију.

Многе врсте које су иначе дневног начина живота показују прилагодбе ноћном начину живота; примјерице, многе морске птице и морске корњаче које су првенствено дневне животиње походе колоније и мјеста за размножавање ради смањивања предаторства (на саме себе, као и на своје потомство). Неке животиње нису заправо ноћне, већ су сумрачне, активне већином у сумрак.

Ноћне животиње у правилу имају високо развијена чула слуха и њуха, те посебно прилагођен вид. У зоолошким вртовима, ноћне животиње се обично држе у посебним ограђеним просторима с ноћним освјетљењем ради окретања њиховог циклуса сна и будности како би их одржали активнима током сати у којима их посјетиоци покушавају видјети.

Неке животиње, попут мачака, имају очи које се могу прилагодити дневном и ноћном освјетљењу; зато су крепускуларне, активне после зоре и пре сумрака. Други, попут галагија и шишмиша, могу функционисати само током ноћи.

Особа која показује ноћне навике често се назива ноћном птицом; она или он је „вечерњег” хронотипа.

Европски јежеви (лат. Erinaceus europaeus) представљају најноктурналније животиње

Шећерни летачи (лат. Petaurus breviceps) такође спадају међу ноћу најактивније животиње

Види још

• Адаптација

Литература

• Агее, Х. Р.; Орона, Е. (1988). „Студиес оф тхе Неурал Басис оф Евасиве Флигхт Бехавиор ин Респонсе то Ацоустиц Стимулатион ин Хелиотхис зеа (Лепидоптера: Ноцтуидае): Организатион оф тхе Тyмпаниц Нервес”. Анналс оф тхе Ентомологицал Социетy оф Америца. 81 (6): 977—985. дои:10.1093/аеса/81.6.977. .
• N. A. Campbell (1996). Biology. IV изд. Benjamin Cummings New York. ISBN 0-8053-1957-3.
• Халл, Маргарет I.; Камилар, Јасон M.; Кирк, Е. Цхристопхер (2012). „Еyе схапе анд тхе ноцтурнал боттленецк оф маммалс”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 279 (1749): 4962—4968. ПМЦ 3497252 . ПМИД 23097513. дои:10.1098/рспб.2012.2258. .

Спољашње везе

Медији везани за чланак Ноћне животиње на Викимедијиној остави