Нуклеофилна адиција
Нуклеофилна адиција у органској хемији представља реакцију адиције при којој се у хемијском једињењу π веза раскида тако што се формирају двије нове ковалентне везе адицијом нуклеофила.
Реакције адиције су ограничене на хемијска једињења која имају вишеструке везе:
- молекул са атомом угљеника - вишеструке везе са хетероатом као што су једињења са карбонилном групом, имини или нитрили
- молекули са атомом угљеника - двоструке или троструке везе између атома угљеника.
Адиција на двоструку везу између атома угљеника и хетероатома
[уреди | уреди извор]Реакција адиције нуклеофила на двоструку везу атома угљеника и хетероатома као што је C=O или CN трострука веза су разноврсне. Ове везе су поларне (јер постоји разлика у електронегативности између два атома) при чему је парцијално позитивно наелектрисање концентрисано на страни атома угљеника. Ово чини атом угљеника примарном метом за нуклеофил:.[1][2][3]
Овај тип реакције се такође назива 1,2 нуклеофилна адиција. Производ који се добије при овој реакцији је рацемат. Постоје бројни примјери оваквог типа адиције. Када се при реакцији адиције дешава и елиминација онда је тип реакције нуклеофилна ацил супституција или реакција адиције и елиминације.
Карбонили
[уреди | уреди извор]Ако постоји карбонилна група као електрофил, нуклеофил може бити:
- вода у хидратацији у геминални диол
- алкохол у ацетилизацији у ацетал
- хидрид у редукцији у алкохол
- амин са формалдехидом у карбонилним једињењем у Маниховој реакцији
- енолатни јон у алдолној реакцији
- органометални нуклеофил у Грињаровој реакцији
- цвитерјон пиридина у Хамиковој реакцији
Нитрили
[уреди | уреди извор]Ако постоји нитрил као електрофил нуклеофилна адиција се може десити са:
- хидролиза нитрила у амид или карбоксилну киселину
- алкохоли у Пиноловој реакцији
Адиција на двоструку везу између два атома угљеника
[уреди | уреди извор]Главни механизам адиције алкена је формирање нуклеофила X- који формира ковалентну везу са незасићеним системом који је сиромашан електронима -C=C- (први корак). Негативно наелектрисање на X се преноси на везу угљеник-угљеник.
У кораку 2 наелектрисани карбањон се спаја са (Y) који је сиромашан електронима да би се формирала друга ковалентна веза. Обични алкени нису склони нападу нуклеофила (јер имају неполарну везу). Стирен реагује у толуену са натријумом и ствара се 1,2-дифенил пропан при чему се као интермедијер јавља карбањон.
Други изузетак од правила је Варентрапова реакција. Фулерени имају необичну реактивност двоструке везе и адиције као што је Бингелова реакција су чешће.
Када је X карбонилна група као C=O или COOR или цијанидна група тип реакције је реакција коњуговане адиције. Супституент X помаже да се стабилизује негативно наелектрисање на атому угљеника путем свог индуктивног ефекта.
Када је Y-Z карбањон реакција је позната као Мајклова реакција.
Перфлуорисани аклени (алкени који имају све атоме водоника замијењене флуором) су подложни нуклеофилној адицији, на примјер флуоридним јоном из цезијум-флуорида или сребро(I)-флуорида да би се добио перфлуоро-алкилни ањон.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Флеминг, Иан (2010). Молецулар орбиталс анд органиц цхемицал реацтионс. Неw Yорк: Wилеy. ИСБН 0-470-74658-0.
- ^ Бüрги, Х. Б.; Дунитз, Ј. D.; Лехн, Ј. M.; Wипфф, Г. (1974). „Стереоцхемистрy оф реацтион патхс ат царбонyл центрес”. Тетрахедрон. 30 (12): 1563. дои:10.1016/С0040-4020(01)90678-7.
- ^ Х. Б. Бüрги; Ј. D. Дунитз; Ј. M. Лехн; Г. Wипфф (1974). „Стереоцхемистрy оф реацтион патхс ат царбонyл центрес”. Тетрахедрон. 30 (12): 1563—1572. дои:10.1016/С0040-4020(01)90678-7.