Огистен Жан Френел
Огистен Жан Френел | |
---|---|
Датум рођења | 10. мај 1788. |
Место рођења | Брољи Француска |
Датум смрти | 14. јул 1827.39 год.) ( |
Место смрти | Вил д Авр Француска |
Огистен Жан Френел (Брољи, 10. мај 1788 – Вил д Авр , 14. јуна 1827)[1][2] је био француски физичар и инжењер. Познат је по својим теоретским и експерименталним истраживањима о природи светлости, на темељу којих је први приказао у математичком облику таласну теорију светлости. Конструисао је уређаје за експериментисање који указују на таласни карактер светлости. Његови радови из подручја оптике проучавају дифракцију, интерференцију, поларизацију и аберацију светлости. Проучавао је светлост како теоретски тако и експериментално.
Френел је најпознатији по Френеловим сочивима која су примењена прво на светионицима у доба када је он био повереник за француске светионике. Френелова сочива и данас имају широку примену. Познат је и по Френеловим интегралима.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је син архитекте, рођен у Брољиу. У почетку је споро напредовао у школи и са осам година још увек није знао да чита. Са тринаест је уписао Екол Сентрал у Кану, а са шеснаест и по у Екол Политехник где је примљен са највишим оценама. Одатле је отишао у Екол Насионал д Пон е Шозес. Радио је као инжењер у департманима Вандеја, Дром и Ил и Вилен. Подржавао је Бурбоне и због тога је 1814. изгубио посао када се Наполеон вратио на власт.
Када је 1815. поново рестаурирана монархија, добио је позицију инжењера у Паризу, где је провео већину свога даљег живота. Светлошћу је почео да се интензивније бави 1814. када је припремио документ о аберацији светлости иако тај документ никад није штампан. 1818. је написао рад о дифракцији светлости за који је добио награду Француске академије наука. Први је конструисао посебну врсту сочива која се данас зову Френелова сочива као замена за огледала у светионицима. 1819. је постављен за повереника за светионике. Тајним гласањем је изабран за академика, а 1825. је постао члан и Каљевског друштва у Лондону. 1827. ово друштво га је одликовало Румфоровом медаљом.
Умро је од туберкулозе, 1827, у Вил д’Орију поред Париза.[3]
За живота је добио скромно признање за своје радове у Оптици. Године су прошле пре него што су му неки радови били штампани од стране Француске академије наука.
Делимично за живота непризнат, рекао је „Све похвале које сам добијао од угледних научника као што су Франсоа Араго, Пиер Симон, маркиз д Лаплас и Жан Батист Био, никада ми нису донеле толико задовољства као што је отктивање теоретских истина или теорија које сам потом потврдио и експериментално.“
Његово име се налази, на Ајфеловом торњу, међу 72 имена, најугледнијих Француза.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ј. Wеллс (3. 4. 2008), Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.), Пеарсон Лонгман, ИСБН 978-1-4058-8118-0
- ^ "Фреснел", Цоллинс Енглисх Дицтионарy / Wебстер'с Неw Wорлд Цоллеге Дицтионарy.
- ^ Цхисхолм, Хугх, ед. (1911). "Фреснел, Аугустин Јеан". Енцyцлопæдиа Британница 11 (11тх ед.). Цамбридге Университy Пресс.
Литература
[уреди | уреди извор]- D.Ф.Ј. Араго (тр. Б. Поwелл), 1857, "Фреснел" (елегy реад ат тхе Публиц Меетинг оф тхе Ацадемy оф Сциенцес, 26 Јулy 1830), ин D.Ф.Ј. Араго (тр. W.Х. Смyтх, Б. Поwелл, анд Р. Грант), Биограпхиес оф Дистингуисхед Сциентифиц Мен (сингле-волуме едитион), Лондон: Лонгман, Броwн, Греен, Лонгманс, & Робертс, 1857, пп. 399–471. (Он тхе транслатор'с идентитy, сее пп. 425н, 452н.) Ерратум: Ин тхе транслатор'с ноте он п. 413, а плане тангент то тхе оутер спхере ат поинт т схоулд интерсецт тхе рефрацтиве сурфаце (ассумед флат); тхен, тхроугх тхат интерсецтион, тангент планес схоулд бе драwн то тхе иннер спхере анд спхероид (цф. Мацх, 1926, п. 263).
- D.Ф.Ј. Араго анд А. Фреснел, 1819, "Мéмоире сур л'ацтион qуе лес раyонс де лумиèре поларисéе еxерцент лес унс сур лес аутрес", Анналес де Цхимие ет де Пхyсиqуе, Сер. 2, вол. 10, пп. 288–305, Марцх 1819; репринтед ин Фреснел, 1866–70, вол. 1, пп. 509–22; транслатед ас "Он тхе ацтион оф раyс оф поларизед лигхт упон еацх отхер", ин Цреw, 1900, пп. 145–55.
- Г.-А. Боутрy, 1948, "Аугустин Фреснел: Хис тиме, лифе анд wорк, 1788–1827", Сциенце Прогресс, вол. 36, но. 144 (Оцтобер 1948), пп. 587–604; Боутрy, Г. -А (1948). „Аугустин Фреснел: Хис Тиме, Лифе анд Wорк, 1788-1827”. Сциенце Прогресс (1933- ). 36 (144): 587—604. ЈСТОР 43413515..
- Ј.З. Буцхwалд (1989). Тхе Рисе оф тхе Wаве Тхеорy оф Лигхт: Оптицал Тхеорy анд Еxперимент ин тхе Еарлy Нинетеентх Центурy. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 0-226-07886-8.
- Ј.З. Буцхwалд, "Оптицс ин тхе Нинетеентх Центурy", ин Ј.З. Буцхwалд анд Р. Фоx (едс.), Буцхwалд, Јед З.; Фоx, Роберт (2013). Тхе Оxфорд Хандбоок оф тхе Хисторy оф Пхyсицс. ОУП Оxфорд. стр. 445–72. ИСБН 978-0-19-969625-3.. Оxфорд. .
- Х. Цреw (ед.), 1900, Тхе Wаве Тхеорy оф Лигхт: Мемоирс бy Хуyгенс, Yоунг анд Фреснел, Америцан Боок Цомпанy.
- О. Дарригол, Дарригол, Оливиер (2012). А Хисторy оф Оптицс: Фром Греек Антиqуитy то тхе Нинетеентх Центурy. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0-19-964437-7.. Оxфорд.
- Ј. Елтон, 2009, "А Лигхт то Лигхтен оур Даркнесс: Лигхтхоусе Оптицс анд тхе Латер Девелопмент оф Фреснел'с Револутионарy Рефрацтинг Ленс 1780–1900", Интернатионал Јоурнал фор тхе Хисторy оф Енгинееринг & Тецхнологy, вол. 79, но. 2 (Јулy 2009), пп. 183–244; Елтон, Јулиа (2009). „А Лигхт то Лигхтен оур Даркнесс: Лигхтхоусе Оптицс анд тхе Латер Девелопмент оф Фреснел'с Револутионарy Рефрацтинг Ленс 1780–1900”. Тхе Интернатионал Јоурнал фор тхе Хисторy оф Енгинееринг & Тецхнологy. 79 (2): 183—244. С2ЦИД 108772311. дои:10.1179/175812109X449612..
- Е. Франкел, 1974, "Тхе сеарцх фор а цорпусцулар тхеорy оф доубле рефрацтион: Малус, Лаплаце анд тхе прице [сиц] цомпетитион оф 1808", Центаурус, вол. 18, но. 3 (Септембер 1974), пп. 223–245.
- Е. Франкел, 1976, "Цорпусцулар оптицс анд тхе wаве тхеорy оф лигхт: Тхе сциенце анд политицс оф а револутион ин пхyсицс", Социал Студиес оф Сциенце, вол. 6, но. 2 (Маy 1976), пп. 141–84; Франкел, Еугене (1976). „Цорпусцулар Оптицс анд тхе Wаве Тхеорy оф Лигхт: Тхе Сциенце анд Политицс оф а Револутион ин Пхyсицс”. Социал Студиес оф Сциенце. 6 (2): 141—184. ЈСТОР 284930. дои:10.1177/030631277600600201..
- А. Фреснел, 1815а, Леттер то Јеан Франçоис "Лéонор" Мéримéе, 10 Фебруарy 1815 (Смитхсониан Дибнер Либрарy, МСС 546А), принтед ин Г. Магалхãес, "Ремаркс он а неw аутограпх леттер фром Аугустин Фреснел: Лигхт аберратион анд wаве тхеорy", Сциенце ин Цонтеxт, вол. 19, но. 2 (Јуне 2006), пп. 295–307. Магалхãес, Гилдо (2006). „Ремаркс он а Неw Аутограпх Леттер фром Аугустин Фреснел: Лигхт Аберратион анд Wаве Тхеорy”. Сциенце ин Цонтеxт. 19 (2): 295. С2ЦИД 121243044. дои:10.1017/С0269889706000895 (неактивно 21. 12. 2024). , ат п. 306 (оригинал Френцх) анд п. 307 (Енглисх транслатион).
- А. Фреснел, 1816, "Мéмоире сур ла диффрацтион де ла лумиèре" ("Мемоир он тхе диффрацтион оф лигхт"), Анналес де Цхимие ет де Пхyсиqуе, Сер. 2, вол. 1, пп. 239–81 (Марцх 1816); репринтед ас "Деуxиèме Мéмоире…" ("Сецонд Мемоир…") ин Фреснел, 1866–70, вол. 1, пп. 89–122. Нот то бе цонфусед wитх тхе латер "призе мемоир" (Фреснел, 1818б).
- А. Фреснел, 1818а, "Мéмоире сур лес цоулеурс дéвелоппéес данс лес флуидес хомогèнес пар ла лумиèре поларисéе", реад 30 Марцх 1818 (аццординг то Кипнис, 1991, п. 217), публисхед 1846; репринтед ин Фреснел, 1866–70, вол. 1, пп. 655–83; транслатед бy Е. Роналдс & Х. Ллоyд ас "Мемоир упон тхе цолоурс продуцед ин хомогенеоус флуидс бy поларизед лигхт", ин Таyлор, 1852, пп. 44–65. (Цитед паге нумберс рефер то тхе транслатион.)
- А. Фреснел, 1818б, "Мéмоире сур ла диффрацтион де ла лумиèре" ("Мемоир он тхе диффрацтион оф лигхт"), депоситед 29 Јулy 1818, "цроwнед" 15 Марцх 1819, публисхед (wитх аппендед нотес) ин Мéмоирес де л'Ацадéмие Роyале дес Сциенцес де л'Институт де Франце, вол. V (фор 1821 & 1822, принтед 1826), пп. 339–475; репринтед (wитх нотес) ин Фреснел, 1866–70, вол. 1, пп. 247–383; партлy транслатед ас "Фреснел'с призе мемоир он тхе диффрацтион оф лигхт", ин Цреw, 1900, пп. 81–144. Нот то бе цонфусед wитх тхе еарлиер мемоир wитх тхе саме Френцх титле (Фреснел, 1816).
- А. Фреснел, 1818ц, "Леттре де M. Фреснел à M. Араго сур л'инфлуенце ду моувемент террестре данс qуелqуес пхéномèнес д'оптиqуе", Анналес де Цхимие ет де Пхyсиqуе, Сер. 2, вол. 9, пп. 57–66 & плате афтер п. 111 (Сеп. 1818), & п. 286–7 (Нов. 1818); репринтед ин Фреснел, 1866–70, вол. 2, пп. 627–36]; транслатед ас Сцхаффнер, Кеннетх Ф. (22. 1. 2016). „Нинетеентх-Центурy Аетхер Тхеориес: Тхе Цоммонwеалтх анд Интернатионал Либрарy: Селецтед Реадингс ин Пхyсицс”. Елсевиер. ИСБН 978-1-4831-5828-0. Непознати параметар
|ДУПЛИЦАТЕ_урл=
игнорисан (помоћ); Непознати параметар|ДУПЛИЦАТЕ_цхаптер=
игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар|титле=
(помоћ) . Ин К.Ф. Сцхаффнер, Нинетеентх-Центурy Аетхер Тхеориес, Пергамон, 1972 ( Нинетеентх-Центурy Аетхер Тхеориес. 1972. стр. 125—35. ИСБН 9780080156743. дои:10.1016/Ц2013-0-02335-3.),; алсо транслатед (wитх северал еррорс) бy Р.Р. Траилл ас "Леттер фром Аугустин Фреснел то Франçоис Араго цонцернинг тхе инфлуенце оф террестриал мовемент он северал оптицал пхеномена", Генерал Сциенце Јоурнал, 23 Јануарy 2006 ([https://www.gsjournal.net/Science-Journals/Historical%20Papers-Mechanics%20/%20Electrodynamics/Download/2496 PDF, 8 pp.). - A. Fresnel, 1821a, "Note sur le calcul des teintes que la polarisation développe dans les lames cristallisées" et seq., Annales de Chimie et de Physique, Ser. 2, vol. 17, pp. 102–11 (May 1821), 167–96 (June 1821), 312–15 ("Postscript", July 1821); reprinted (with added section nos.) in Fresnel, 1866–70, vol. 1, pp. 609–48; translated as "On the calculation of the tints that polarization develops in crystalline plates, & postscript", Шаблон:Zenodo / Fresnel, Augustin-Jean; Putland, Gavin Richard (tr./ed.) (2021). „On the calculation of the tints that polarization develops in crystalline plates, & postscript”. doi:10.5281/zenodo.4058004., 2021.
- A. Fresnel, 1821b, "Note sur les remarques de M. Biot...", Annales de Chimie et de Physique, Ser. 2, vol. 17, pp. 393–403 (August 1821); reprinted (with added section nos.) in Fresnel, 1866–70, vol. 1, pp. 601–608; translated as "Note on the remarks of Mr. Biot relating to colors of thin plates", Шаблон:Zenodo / Fresnel, Augustin-Jean; Putland, Gavin Richard (tr./ed.) (2021). „Note on the remarks of Mr. Biot relating to colors of thin plates”. doi:10.5281/zenodo.4541332., 2021.
- A. Fresnel, 1822a, De la Lumière (On Light), in J. Riffault (ed.), Supplément à la traduction française de la cinquième édition du "Système de Chimie" par Th. Thomson, Paris: Chez Méquignon-Marvis, 1822, pp. 1–137, 535–9; reprinted in Fresnel, 1866–70, vol. 2, pp. 3–146; translated by T. Young as "Elementary view of the undulatory theory of light", Quarterly Journal of Science, Literature, and Art, vol. 22 (Jan.– Jun. 1827), pp. 127–41, 441–54; vol. 23 (Jul.– Dec. 1827), pp. 113–35, 431–48; vol. 24 (Jan.– Jun. 1828), pp. 198–215; vol. 25 (Jul.– Dec. 1828), pp. 168–91, 389–407; vol. 26 (Jan.– Jun. 1829), pp. 159–65.
- A. Fresnel, 1822b, "Mémoire sur un nouveau système d'éclairage des phares", read 29 July 1822; reprinted in Fresnel, 1866–70, vol. 3, pp. 97–126; translated by T. Tag as "Memoir upon a new system of lighthouse illumination", U.S. Lighthouse Society, accessed 26 August 2017; archived 19 August 2016. (Cited page numbers refer to the translation.)
- A. Fresnel, 1827, "Mémoire sur la double réfraction", Mémoires de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France, vol. VII (for 1824, printed 1827), pp. 45–176; reprinted as "Second mémoire…" in Fresnel, 1866–70, vol. 2, pp. 479–596; translated by A.W. Hobson as "Memoir on double refraction", in R. Taylor (ed.), Scientific Memoirs, vol. V (London: Taylor & Francis, 1852), pp. 238–333. (Cited page numbers refer to the translation. For notable errata in the original edition, and consequently in the translation, see Fresnel, 1866–70, vol. 2, p. 596n.)
- A. Fresnel (ed. H. de Sénarmont, E. Verdet, and L. Fresnel), 1866–70, Oeuvres complètes d'Augustin Fresnel (3 volumes), Paris: Imprimerie Impériale; vol. 1 (1866), vol. 2 (1868), vol. 3 (1870).
- I. Grattan-Guinness, 1990, Convolutions in French Mathematics, 1800–1840, Basel: Birkhäuser, vol. 2. ISBN 3-7643-2238-1, цхаптер 13 (пп. 852–915, "Тхе ентрy оф Фреснел: Пхyсицал оптицс, 1815–1824") анд цхаптер 15 (пп. 968–1045, "Тхе ентрy оф Навиер анд тхе триумпх оф Цауцхy: Еластицитy тхеорy, 1819–1830").
- C. Хуyгенс, 1690, Траитé де ла Лумиèре (Леиден: Ван дер Аа), транслатед бy С.П. Тхомпсон ас Треатисе он Лигхт, Университy оф Цхицаго Пресс, 1912; Пројецт Гутенберг, 2005. (Цитед паге нумберс матцх тхе 1912 едитион анд тхе Гутенберг ХТМЛ едитион.)
- Ф.А. Јенкинс анд Х.Е. Wхите, Јенкинс, Францис Артхур; Wхите, Харвеy Еллиотт (1976). Фундаменталс оф Оптицс (4тх изд.). МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-032330-5.. Неw Yорк: МцГраw-Хилл.
- Н. Кипнис, 1991, Хисторy оф тхе Принципле оф Интерференце оф Лигхт, Басел: Биркхäусер. ISBN 978-3-0348-9717-4, chapters VII, VIII.
- K.A. Kneller (tr. T.M. Kettle), 1911, Christianity and the Leaders of Modern Science: A contribution to the history of culture in the nineteenth century, Freiburg im Breisgau: B. Herder, pp. 146–9.
- T.H. Levitt, Levitt, Theresa (2009). The Shadow of Enlightenment: Optical and Political Transparency in France, 1789–1848. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-954470-7.. Oxford.
- T.H. Levitt, Levitt, Theresa (2013). A Short Bright Flash: Augustin Fresnel and the Birth of the Modern Lighthouse. National Geographic Books. ISBN 978-0-393-35089-0.. New York: W.W. Norton.
- H. Lloyd (1834). „Report on the progress and present state of physical optics”. Report of the Annual Meeting.. Report of the Fourth Meeting of the British Association for the Advancement of Science (held at Edinburgh in 1834), London: J. Murray, 1835, pp. 295–413.
- E. Mach (tr. J.S. Anderson & A.F.A. Young), The Principles of Physical Optics: An Historical and Philosophical Treatment, London: Methuen & Co., 1926.
- I. Newton, 1730, Opticks: or, a Treatise of the Reflections, Refractions, Inflections, and Colours of Light, 4th Ed. (London: William Innys, 1730; Project Gutenberg, 2010); republished with Foreword by A. Einstein and Introduction by E.T. Whittaker (London: George Bell & Sons, 1931); reprinted with additional Preface by I.B. Cohen and Analytical Table of Contents by D.H.D. Roller, Mineola, NY: Dover, 1952, 1979 (with revised preface), 2012. (Cited page numbers match the Gutenberg HTML edition and the Dover editions.)
- R.H. Silliman, 1967, Augustin Fresnel (1788–1827) and the Establishment of the Wave Theory of Light (PhD dissertation, 6 + 352 pp.), Princeton University, submitted 1967, accepted 1968; available from ProQuest (missing the first page of the preface).
- R.H. Silliman, 2008, "Fresnel, Augustin Jean", Complete Dictionary of Scientific Biography, Detroit: Charles Scribner's Sons, vol. 5, pp. 165–71. (The version at encyclopedia.com lacks the diagram and equations.)
- R. Taylor (ed.), 1852, Scientific Memoirs, selected from the Transactions of Foreign Academies of Science and Learned Societies, and from Foreign Journals (in English), vol. V, London: Taylor & Francis.
- W. Whewell, 1857, History of the Inductive Sciences: From the Earliest to the Present Time, 3rd Ed., London: J.W. Parker & Son, vol. 2, book IX, chapters V–XIII.
- E. T. Whittaker, 1910, A History of the Theories of Aether and Electricity: From the age of Descartes to the close of the nineteenth century, London: Longmans, Green, & Co., chapters IV, V.
- J. Worrall, "Fresnel, Poisson and the white spot: The role of successful predictions in the acceptance of scientific theories" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2023), in D. Gooding, T. Pinch, and S. Schaffer (eds.). The Uses of Experiment: Studies in the Natural Sciences. Cambridge University Press. 1989. стр. 135–57. ISBN 0-521-33185-4..
- T. Young, 1807, A Course of Lectures on Natural Philosophy and the Mechanical Arts (2 volumes), London: J. Johnson; vol. 1, vol. 2.
- T. Young (ed. G. Peacock), 1855, Miscellaneous Works of the late Thomas Young, London: J. Murray, vol. 1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- United States Lighthouse Society, especially "Fresnel Lenses Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2021)".
- Works by Ogisten Žan Frenel at Open Library.
- „Episode 3 – Augustin Fresnel”, École polytechnique, 23. 1. 2019 — преко YouTube .