Ои!

Ои! је поџанр панк рока настао међу радничком омладином у Великој Британији крајем 1970-тих година.

Ои! музика и пратећа поткултура имају следбенике међу панкерима, скинхедима и фудбалским навијачима. Овај покрет делимично је настао као одговор на први талас панк рока који је, према мишљењу припадника Ои! поткултуре, изгубио везу са изворним вредностима панка и публиком, која је махом потицала из радничке класе.

Историја

О Ои! музици, као издиференцираној струји унутар панка, може се говорити од касних 70-их година 20. века, након што је панк рок већ доживео комерцијални успех, али још увек неколико година пре почетка доминације хардкор панк звука. Стилски, Ои! је настао мешањем музике раних панк бендова као што су Секс Пистолс (Сеx Пистолс), Клеш (Тхе Цласх) и Рамонси (Рамонес) са хорским рефренима типичним за навијачке песме, уз утицаје ранијих британских рок бендова попут Ролингстонса (Роллинг Стонес) и Ху (Тхе Wхо), паб-рок бендова као што су Доктор Филгуд (Др. Феелгоод), 101ерс и Еди ен д Хот Родс (Еддие анд тхе Хот Родс) и глем-рок група Слејд (Сладе), Свит (Сwеет) и других.

Након што су се бендови из првог панк таласа распали (Сеx Пистолс, Тхе Адвертс) или почели да експериментишу са комплекснијим музичким формама (Тхе Цласх, Тхе Дамнед, Тхе Јам, Генератион X), што је део публике оценио као "издају" панка, појављују се нови, сировији бендови са мање израженим музичким и интелектуалним претензијама који су се обраћали првенствено радничкој омладини уличним језиком (Схам 69, Цоцк Спаррер, Слаугхтер & тхе Догс, Тхе Луркерс, Ангелиц Упстартс, Менаце). Ове групе можемо сматрати главним инспираторима и родоначелницима Ои! панка.

Нови стил у почетку је у музичкој штампи називан улични панк (стреет пунк, стреетпунк), нови панк (неw пунк) или прави панк (реал пунк), а касније су коришћени и други називи, као што су улични рок (стреет роцк), улични рокенрол (стреет роцк 'н' ролл), ои!-стритпанкпанк, стритпанк-ои! итд. Рок новинар Гери Бушел (Гаррy Бусхелл) је први 1980. у магазину “Саундс” (Соундс) покрет назвао Ои!, по узречици коју је Стинки Тарнер (Стинкy Турнер), певач Кокни Риџектса (Цоцкнеy Рејецтс) узвикивао између песама на концертима. У уличном жаргону источног Лондона, реч “ои” значи “хеј” или “ћао”.

Неки од првих музичких састава који су експлицитно називани Ои! групама су Кокни Риџектс, Анџелик Апстартс (Ангелиц Упстартс) и Форскинс (4-Скинс). Убрзо после тога појављују се и други представници жанра, међу којима су најпознатији Бизнис (Тхе Бусинесс), Блиц (Блитз), Блад (Тхе Блоод), Питер ен д Тест Тјуб Бејбис (Петер анд тхе Тест Тубе Бабиес), Инфа Рајот (Инфа Риот), Партизанс (Тхе Партисанс), Ред Алерт, Гонадс, Опресд (Тхе Оппрессед) и многи други.

Врхунац популарности и комерцијалног успеха Ои! панк доживео је почетком 1980-их, када су неки од водећих бендова имали уговоре са великим издавачким кућама (Кокни Риџектс са ЕМИ, Анџелик Апстартс са Ворнер Брос, Зонофон и ЕМИ). До средине '80-их покрет је изгубио на популарности и значају у Великој Британији, али се раширио по остатку Европе (посебно у Немачкој, Шпанији, Италији и Француској), Северној Америци (поготово источна обала САД), Азији (Јапан, Малезија) и другим деловима света. Међу српским бендовима који свирају (или су у неком тренутку своје каријере свирали) Ои!-панк најпознатији су Два минута мржње, Ритам нереда, Генерација без будућности, Шахт, Директори, Провокација, Пуре Импацт, Једино решење и други.

Идеологија

Иако је временом у јавном мњењу Ои! музика поистовећена са субкултуром скинхеда, већина првобитних Ои! група и њихових следбеника је била састављена од панкера (Схам 69, Слаугхтер & тхе Догс, Менаце, Тхе Партисанс, Петер анд тхе Тест Тубе Бабиес, Тхе Блоод, Тхе Адицтс, Тоy Доллс, Сплодгенессабоундс, Оне Wаy Сyстем), индивидуа које се не могу сврстати ни под “панк” ни под “скинхед” одредницу, тзв. херберти (Цоцкнеy Рејецтс, Цоцк Спаррер) или мешовита (Блитз, Тхе Бусинесс, Инфа-Риот, Виолаторс).

Идеолошки, већи део оригиналних Ои! група је у почетку био оријентисан левичарски (Ангелиц Упстартс, Тхе Оппрессед, Ред Алерт) или аполитичан, али је популистички приступ публици бендова попут Схам 69 и Цоцк Спаррер привлачио најшароликију публику, укључујући и екстремно десничарске групације као што су подмладак Националног фронта и Британског покрета, што је допринело контроверзној слици о покрету у јавности. Текстови песама Ои! група говорили су о незапослености, радничким правима, полицијској бруталности и државној репресији, и углавном су били уперени против политике владе премијерке Маргарет Тачер, али су говорили и о не толико стриктно политичким темама као што су улично насиље, фудбал, секс и алкохол, привлачећи публику са оба краја политичког спектра. У другом таласу Ои! бендова приметно је веће присуство скинхеда и појава извођача који се декларишу као британске патриоте, десничари или националисти, попут Лест Ризорт (Тхе Ласт Ресорт), Комбат Ејти Фор (Цомбат 84), Кондемд Ејти Фор (Цондемнед 84) и Секшн Фајв (Сецтион 5), али су избегавали да се јавно декларишу као расисти и неонацисти, тврдећи за себе да су аполитични.

Контроверзе

Због повезаности дела скинхед поткултуре са екстремно десничарским политичким организацијама као што су Национални фронт (Натионал Фронт) и Британски покрет (Бритисх Мовемент), у бројним медијима и појединим рок историјама Ои! покрет је окарактерисан као фашистички и расистички, упркос чињеници да неки од главних представника Ои! панка, као нпр. Ангелиц Упстартс, заузимају отворено левичарске и антифашистичке ставове . I многи други бендови, попут Инфа Рајот, Бизнис и Опресд, учествовали су у антирасистичким концертима и кампањама. Покрет неонацистички оријентисаних скинхеда развијао се одвојено од Ои! панка и произвео је неколико засебних музичких стилова, као што су тзв. РАЦ (Роцк Агаинст Цоммунисм – рок против комунизма), wхите роцк (бели, тј. белачки рок), хејткор (подврста хардкора са расистичким текстовима), Викинг роцк итд. Конфузију изазивају и родоначелници РАЦ жанра, бенд Скрудрајвер (Скреwдривер), који је каријеру започео као класичан панк бенд, да би његови чланови касније прихватили имиџ скинхеда и заузели отворено екстремистичке ставове, а музички се више окренули у правцу хеви метала и хард рока, никад себе не повезујући са Ои! групама.

Већина британских медија повезала је Ои! са расизмом и екстремно десничарским идеологијама након нереда током и после концерта група Бизнис, Форскинс и Лест Ризорт 4. јула 1981. у лондонском кварту Саутхол (Соутхалл), претежно насељеном имигрантима из Азије. Након што је у околини приметила неколицину активиста Националног фронта, група младих имиграната бацила је молотовљев коктел на локал "Хамбороугх Таверн" у ком се концерт одржавао, погрешно верујући да се у њему одржава неонацистички скуп, након чега су уследили сукоби између имиграната, посетилаца концерта и полиције у којима је повређено 120 људи. Негативне реакције јавности је изазвао и назив компилацијског Ои! албума “Стренгтх Тхру Ои!”, чији назив је био упадљиво сличан нацистичком слогану из времена Трећег рајха - “Стренгтх Тхроугх Јоy”. Осим тога, на омоту албума се појавила фотографија Никија Крејна (Ницкy Цране), декларисаног неонацисте и активисте Британског покрета. Гери Бушел, који је састављао компилацију, тврдио је да је наслов пародија на назив албума шкотског панк бенда Скидс (Тхе Скидс) - “Стренгтх Тхру Јоy", да му идентитет особе на омоту плоче није био познат, и да га је сазнао из дневних новина “Даилy Маил”. Бушел, у то време социјалиста по политичком опредељењу (касније се изјашњавао као либерал), изјавио је да је “иронично да га као екстремног десничара етикетирају новине које су 30-их година подржавале Црнокошуљаше Освалда Мозлија, Мусолинијеву инвазију Абисиније и споразум Хитлер – Чемберлен.”

Поједини Ои! бендови оптуживани су и за левичарски екстремизам и подршку тероризму. Наиме, Анџелик Апстартси су због песме "Бригхтон Бомб", о покушају атентата на премијерку Маргарет Тачер од стране ИРА-е у Брајтону 12. октобра 1984. у појединим медијима оптужени за подршку овој организацији.

Осим оптужби за политички екстремизам, неки од Ои! бендова су били повезивани и са навијачким насиљем. Наиме, чланови Кокни Риџектса су били ватрени навијачи фудбалског клуба Вест Хем јунајтед и њихови концерти често су били прекидани због насиља изазваног сукобима навијачких група, у којима су и сами чланови бенда често учествовали.

Мода

Следбеници Ои! покрета носе панк, скинхед и/или навијачку ("кежл" - цасуал) одећу, обућу, и модне детаље као што су Др. Мартенс чизме и ципеле, кожне јакне (често украшене металним нитнама, беџевима, пришивцима, натписима), пилотске јакне (најпопуларније су тзв. “комбат” јакне произвођача “Алпха Индустриес”), “харингтон” јакне, јакне и прслуке од џинса, мајице (често са логотипима музичких група и натписима повезаним са панк и скинхед поткултуром), поло-мајице, дуксерице, џемпере и друге делове одеће произвођача “Фред Перрy”, "Лонсдале", “Бен Схерман”, "Адидас" и других, Леви'с и Wранглер фармерице (понекад изблеђене избељивачем), војничке панталоне и бермуде, трегере, опасаче са нитнама, навијачке шалове, спортске (пре свега фудбалске и боксерске) дресове, радничке капе, тетоваже итд. Фризуре карактеристичне за Ои! извођаче и следбенике су обријана глава или савим кратка коса, као и разне варијанте панк фризура (“бодље”, “чирокане” итд.).

Литература

• Марсхалл, Георге (1991). Спирит оф '69 - А Скинхеад Библе. Дуноон, Сцотланд: С.Т. Публисхинг. ИСБН 978-1-898927-10-5).