Оливер Јовановић
| Оливер Јовановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Оливер Јовановић |
| Датум рођења | 16. новембар 1967. |
| Место рођења | Зајечар, СФРЈ |
Оливер Јовановић (Зајечар, 16. новембар 1967) српски је писац, сликар и дизајнер.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је школу примењених уметности у Нишу (прва самостална изложба одржана 1995). Учествовао је у рату 1991. године. Има два сина Вука и Крсмана. Живи и ствара у Зајечару.[1]
Од 1996. године објавио једанаест књига са различитом тематиком од поезије до кратких прича:
Више текстова објавио или објављује у штампи, посебно у часопису за популаризацију науке „Галаксија“, књижевном листу „Развитак“ и „Реч и мисао“ нишкој „Градини“,као и на сајту часописа „Астрономски магазин“ сајту арт-анима.цом и балканwритерс.цом.
Дела[уреди | уреди извор]
- Хајка (прво класично издање „Културно просветна заједница“ општине Зајечар, 1996. године; прво електронско издање – „Балкански књижевни гласник“ 2008),
- 1991 - Моје виђење рата (1997),[2]
- Зид (1998),
- Анатомија злочина (1999),
- Жена на точку (2002),
- Das Komunist Kampf (2002),
- Моја борба (2002) у класичном облику и као мултимедијално издање (2005),
- Ноћна кретања (2003),
- Човек, основно оруђе – употреба, намена и одржавање (2007)
- Гротло (Тардис, Београд,2010).[3]
- Вотум (Центар за културу општине Зајечар, 2014).[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Оливер Јовановић, сајт „Арт-анима“[мртва веза]
- ^ Оливер Јовановић, Моје виђење рата, 1991
- ^ Интервју из "Гротла"
- ^ Хеллy Цхеррy Wеб Магазине: Оливер Јовановић: Оно што ће давати светлост мора да издржи изгарање
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
