Операција Потковица

Карта операције Потковица представљена на конференцији за штампу немачког министра одбране Рудолфа Шарпинга 7. априла 1999.

Операција Потковица (буг. План „Подкова", нем. Hufeisenplan) шифровани је назив измишљене војне операције Војске Југославије и Полиције Србије која је наводно имала за циљ протеривање свих Албанаца са територије Косова и Метохије 1998. и 1999. године.

Непосредно пред НАТО бомбардовање Југославије бугарска влада је начинила документ „Операција Потковица” и предала немачком министру спољних послова Јошки Фишеру, не залазећи у веродостојност података. Истину о настанку документа „Операција Потковица” изнела је бивша министарка спољних послова Надежда Нејински (Михајлова 1999) у емисији Тајна историја плана „Потковица” (буг. Тайната история на плана „Подкова") на приватном бугарском каналу бТВ која је приказана 7. јануара 2012. године.

Детаље ове операције представио је немачки министар одбране Рудолф Шарпинг 7. априла 1999. године на конференцији за штампу као доказе постојања ове операције, док су медији, а нарочито немачки, британски и амерички ширили причу о овој операцији. Југословенско руководство на челу са председником Југославије, Слободаном Милошевићем, одмах је демантовало тврдње о постојању овакве операције, које ни до данас нису потврђене.

Тврдње о постојању „Операције Потковица” послужиле су НАТО снагама као оправдање за ваздушне нападе на Југославију који су, без УН мандата и одговарајуће резолуције Савета безбедности УН, почели 24. марта и завршили се 78 дана касније, 10. јуна 1999. године. НАТО напади су добили већу подршку у јавности захваљујући овим тврдњама, као и тврдњама да су напади били неопходни како би се спречило етничко чишћење Албанаца на Косову и Метохији, које су Војске Југославије и Полиције Србије наводно том операцијом планирале и започеле.

Порекло

Тренутак када њемачки министар одбране Рудолф Шарпинг први пут спомиње Операцију Потковица на конференцији за штампу 7. априла 1999. године.

Детаљније податке о овој наводној операцији објавио је немачки министар одбране Рудолф Шарпинг на конференцији за штампу 7. априла 1999. године. Шарпинг је изјавио да је добијена проверена информација о постојању „Операције Потковица” која се спроводи барем од 26. фебруара те године. На конференцији за штампу, Шарпинг је први пут показао и наводне карте операције. Иако он никада није тврдио да су те карте биле заплењене од српских војних снага, контекст у ком су се помињале и штампа на самим картама су сугерисале управо тај закључак.

Конференција за штампу 7. априла 1999. године:

У јасно разграниченим фазама, југословенска војска и савезна полиција су од октобра 1998. до почетка преговора у Рамбујеу не само вршиле припрему протеривања него су и започеле само протеривање. Ово јасно показује систематичан, бруталан и убилачки начин на који је овај план био припреман октобра 1998. да би потом био спроведен у дело 1999. године.

— Рудолф Шарпинг, министар одбране Немачке

Пошто им је презентован „доказ”, новинарима је мало требало да га прогласе „аутентичним” у својим извештајима.

— Др Марк А. Волфрам, професор политичких наука на Државном универзитету у Оклахоми

Извор настанка Операције Потковица је врло тешко пронаћи јер се данас може пронаћи више извора који наводе супротстављене ствари:

• Високи официр у немачком генералштабу Карл Гинтер фон Кајдачши је пред колегама изјавио да је он измислио тај назив.
• Сведок „инсајдер” тужилаштва, на суђењу Слободану Милошевићу, Радомир Танић (цитат ниже у тексту) дао је објашњење да је у време ЈНА постојао истоимени колоквијални назив за тренинг план одбране од агресије на Југославију из суседне Албаније.
• Према Луису Селу, у књизи „Слободан Милосевић и уништење Југославије”, документ са планом операције је аустријска обавештајна служба пренела америчкој још пре почетка бомбардовања.
• Генерални инспектор Бундесвера Ханс-Петер фон Кирхбах известио је 8. априла 1999. године да се овај план зове „потковица” („Хуфеисен” на немачком).
• Шпигел је 10. јануара 2000. године известио да је Операциони план потковица процурео од бугарског министра спољних послова и да потиче од бугарске тајне службе. Доказ аутентичности до данас није пронађен.
• Детаље плана је објавио Јошка Фишер 6. априла 1999. године, тврдећи да му је лично председник Југославије Слободан Милошевић рекао да „има план како да једном за свагда заврши са косовским Албанцима у року од недељу дана”.

Садржај операције

Тачан садржај операције који је навео НАТО као разлог да се умеша у сукоб, никада није објављен. Једина званична информација гласила је да је Војска Југославије своју позицију поставила у виду потковице, чији крај се налази на граници између Југославије и Албаније. Из тога — између осталих немачки министар одбране Рудолф Шарпинг — извукао је закључак да Срби намеравају „скупљањем” потковице протерати албанско становништво у правцу Албаније.

У емисији Панорама од 18. маја 2000. године изражена је сумња да карте нису цртане у Београду већ у Бону.

Докази о постојању Операције Потковица

Да би се Операција Потковица поткрепила доказима немачко министарство одбране је издало специјалну брошуру за ову прилику, у којој се наводи да је операција почела да се спроводи у јануару 1999. године, што значи пре него што је НАТО започео да бомбардује Југославије. Међутим, у брошури се налазе слике које датирају из периода након почетка бомбардовања.

Шарпинг је тврдио да су села приказана на фотографијама већ била нападнута од стране Срба пре него што је НАТО започео са бомбардовањем, а да су цивили протерани као „део плана”. Фотографије су снимљене беспилотном летелицом CL 289.

Припадник Ослободилачке војске Косове и британски репортер на Косову су саопштили у јуну 1999, да су пронашли доказ постојања плана у заробљеним српским документима. Међутим, било какав доказни материјал се никада није појавио.

У документарцу немачке телевизије АРД: „Почело је са једном лажи” (нем. Es begann mit einer Lüge) обрађена су два случаја из брошуре Министарства.

Генерал Весли Кларк, врховни командант НАТО снага у Европи негирао је да зна нешто о Операцији Потковица.

Рандубрава

Џо Ангерер и Матијас Верт су прокоментарисали: Опис података на фотографији ствара сумњу. Датуми на сликама говоре да су слике направљене у априлу 1999. након почетка бомбардовања. То показује да оно што се догодило у селу Рандубрави, фотографисаном селу из висине, не даје никакав доказ Операције Потковица.

Сведоци из Рандубраве описују шта се заправо десило у селу.

Становници су отишли из села 25. марта, након почетка НАТО бомбардовања. Око 8 часова увече ОВК је наредио да евакуишемо народ. 26. марта није више било становника у селу. Сви су одведени у село Мамуш. Тада су српске снаге кренуле да нас гранатирају. Ми смо били војници ОВК. Бранили смо се, али је било немогуће. Били смо преслаби против тенкова и топова. Али смо се држали колико смо могли. Било је 85 ОВК војника из мога села овде, али је било такође и других. Све у свему, имали смо 120 војника из чете D 129. бригаде ОВК.

— Шаип Реџепи, мештанин села Рандубраве

Санховићи — Петерштица

Слика Санховића из априла 1999. из брошуре Министарства одбране Немачке

Као један од доказа „злочина” почињеног у наводној „Операцији Потковица”, у брошури немачког Министарства одбране наводило се село Санховићи. Ипак, на фотографији у брошури је такође писало да је фотографија начињена у априлу 1999. године, такође након почетка агресије.

ТВ новинари посетили су село, приказано у брошури Министарства одбране које је међутим називано Петерштица, а не Санховићи. У објашњењу слике је писало:

Најпре су (Срби) поставили свећу која гори у поткровљу, а затим су отворили славине гаса у подруму.

У интервијуу за документарни филм, мештанин села је изјавио:

Не, то није како су ове куће запаљене. Десило се то на много начина али не тако. Куће су паљене на различите начине. Куће су паљене када су биле погођене гранатом, да. То се дешавало када су гранате експлодирале у сену, огради и на таквим стварима. Али никада методом као што је ова ствар са свећом.

— Фатмир Зимери, мештанин села

Шарпинг је у једном интервјуу тврдио да су наводи из брошуре немачког министарства одбране о гасу упаљеном свећом у поткровљу куће истинити, међутим, новинар је током интервјуа указао да је то немогуће с научне тачке гледишта — наиме, гас је тежи од ваздуха, па самим тим није могао да се попне до поткровља где се налазила свећа. Због тога су наводи о свећи и гасу избачени из следећег изадања брошуре Министарства.

Хајнц Локвај

Хајнц Локвај, пензионисани немачки бригадни генерал, објавио је књигу у којој је оптужио немачког министра одбране да је исконструисао доказе да би подржао рат. У књизи је изнео тврдње да је план фабриковала бугарска обавештајна служба. Немачки недељни лист Ди Вохе известио је да је рачун немачке владе заснован на генералној анализи бугарске обавештајне службе о понашању Југославије у рату, која је укључила специфичан „план” немачког министарства одбране, који је носио име „Потковица”. Према Локвају, бугарска анализа закључила је да је циљ српске војске да уништи ОВК, а не да протера целу албанску популацију. Он је такође указао на то да је немачка влада — план назвала „Поткова”, што је српска реч за „потковицу”.

Тада сам тражио састанак у Министарству одбране, који сам добио, у новембру, а тамо ми је било речено, да није било никаквог „Операционог плана Потковица”, него оно што се имало је било представљање догађаја, који су се збили на Косову, а ова верзија догађаја може бити из извештаја ОЕБС-а и других извештаја. Али није било никаквог „Операционог плана потковице”, тако кажу стручњаци из Министарства одбране.

— Хајнц Локвај, бригадни генерал

У емисији Панорама од 18. маја 2000. године на питање новинара где су настале карте које је Шарпинг приказао на конференцији за штампу, Хајнц Локвај одговара:

Ови графикони су настали у немачком Министарству одбране, то ми је свакако речено.

— Хајнц Локвај, бригадни генерал

У медијима

У писању The Times, Сузан Бел почиње да пише о немачким доказима као да су стварно заробљени документи. „Документ је значајан, и због тога што су обезбеђени писани докази против југословенског председника који треба да буде изведен пред Међународни трибунал за ратне злочине”

The Washington Post од 11. априла 1999. под насловом „Српска офанзива је детаљно планирана” извештавао је о рату и цитирана су тајна документа, „Операција Потковица: Југословенске безбедносне снаге на Косову”.

Слобода и независност штампе је толико цењена да је тада секретар одбране Вилијам Коен цитирао причу новинске куће The Washington Post као независну потврду, иако је познато да је The Washington Post близак Капитон Хилу и да често од њих добија информације. Сведочећи пред Одбором за оружане снаге Сената, 15. априла 1999. Секретар Коен је изјавио: „Оно што је Џорџ Тенет такође рекао, јесте то, да он [Милошевић] намерава спровести кампању етничког чишћења. То смо знали, јер смо видели смо све знаке који воде до тога. Видели смо — а сада га барем потврђује један новинар назвао Операција Потковица која је детаљно у The Washington Post … Али, знали смо да ће он да га спроведе. А могли бисмо да седимо по страни и нека га спроводи из села у село, са свим последицама, а затим да оптужени не реагују на тако нешто”.

The New York Times је извештавао 11. априла о информацијама из немачког министарства за одбрану, чиме се ствара привид да је било више извора исте информације.

Врло брзо је већина медија учествовала у кампањи, тако да је веома мало медија сумњало у постојање те операције, поготову за време рата. Шпигл је био једна од ретких новина који је говорио о великој реторичкој офанзиви дела немачке владе.

Шпигл је 10. јануара 2000. објавио критички чланак, оцењујући да се ради о ратној пропаганди где су објавили критику Хајнца Локваја. Када се Локвајева књига појавила у марту 2000. године појавио се значајан обрт у погледу на рат. У неколико месеци Локвајев рад довео је до тога, да се већи број немачких новинара интензивно бавио немачким учешћем у пропагандном рату.

Годину дана касније у фебруару 2001. године телевизија АРД емитовала је документарац: Почело је једном лажи (Es begann mit einer Lüge).

Постојање операције логички негира чињеница да је велики број Албанаца бежао са Косова преко територија које су контролисале јединице Војске Југославије.

Сврха објављивања „Операције Потковица”

Објава наводног постојања Операције Потковица у пролеће 1999. омогућила је јавно оправдање кампање бомбардовања Југославије. Тако је интервенција представљена као мера за заустављање етничког чишћења које је било у току према утврђеном плану и у складу са зацртаном стратегијом.

Поједини НАТО лидери (нарочито немачки) користили су овај план да би илустровали Милошевићев карактер, као и да би доказали да етничко чишћење на Косову није било покренуто НАТО бомбардовањем, и тиме оправдали НАТО бомбардовање. Британски министар спољних послова Робин Кук је изјавио да је „знао за постојање плана Операција Потковица који је требало да послужи за чишћење Косова од муслиманског становништва”. Истог дана након конференције за штампу немачког министра одбране Шарпинга одржане 7. априла 1999. године, немачки министар спољних послова Јошка Фишер је рекао: „Нисам само научио: Никада више рат. Такође сам научио: Никада више Аушвиц”. Због тих речи је критикован од стране јеврејских организација и оптуживан због „недопустивог поређења”.

У закључку документарног филма Започело је једном лажи је речено:

Косовски Албанци – жртве Срба. Али не као резултат протеривања плана по имену „Потковица”. То је била просто измишљотина немачког Министарства одбране, ратна пропаганда као и концентрациони камп у Приштини или као наводни масакар над цивилима у Ругову. Мизерија избеглица је такође био резултат и НАТО бомбардовања. Рано упозорење је дошло још пре пропасти политичког договора на Косову — као што су упозоравали војни званичници ОЕБС-а и други. Међутим, немачка савезна влада је желела да се њени војници нађу у овом рату. За то им је требала подршка јавног мњења. Ниједан НАТО циљ није постигнут. Шта се десило са овим људима је до сада непознато … Лажи и пропаганда су током рата најчешће јачи. Они су оружје. Они убијају истину.

— АРД: „Започело је једном лажи“, фебруар 2001.

Суђења

Немачко министарство одбране је тврдило 19. априла 1999. године да је испоручило доказе главној тужилељици Луиз Арбур у Хагу. Међутим, никакав кредибилни доказ о постојању плана није приказан током суђења.

Југословенска и српска влада су одмах демантовале постојање Операције Потковица. На суђењу у Хагу, Милошевић ју је окарактерисао као „фабриковање немачког министарства одбране”.. Слободан Милошевић је такође порицао и политику етничког чишћења током НАТО бомбардовања.

Никада државна политика или моја политика није била протеривање било ког грађанина Југославије са било ког дела земље. Верујем да би, када је агресија стала, када су бомбардовања престала, било веома лако да се настави политички процес.

— Слободан Милошевић

Радомир Танић, сведок тужилаштва на суђењу Милошевићу, је изјавио:

Потковица је колоквијалан надимак за потпуно други план […] када је термин коришћен први пут, не могу тачно да кажем, поготову што се радило о интерном а не о званичном називу.

То је био план вежбе југословенске војске док је још увек постојала ЈНА, Југословенска народна армија, који је омогућавао тренинг и вежбу у случају агресије на Југославију из правца југоистока, и уколико би се албанска популација одлучила да подржи непријатељску страну. Спровођење овог плана би се реализовало само у случају кад би се оба ова услова испунила. ЈНА би заузела неколико одбрамбених позиција а онда би кренула са неутралисањем албанских одбрамбених позиција. Овај план је замрзнут и био би реактивиран са осталим акцијама на Косову.

Војно руководство није желело да користи тај план током рата на Косову, зато што није било спољног агресора нити албанске побуне. Албанци нису могли да бирају страну и да буду на страни агресора, зато што агресор није постојао.

Сведок тужилаштва пуковник Циаглински (члан Косовске Верификационе Мисије ОЕБС-а), тврдио је у априлу 2002. да му је југословенски официр рекао да постоји план за протеривање Албанаца. Међутим, његов надређени генерал Древенкијевич, изнео је тврдњу под заклетвом да му тако нешто никада није речено. Сведок одбране, пензионисани пуковник Милан Котур је сведочанство британског пуковника Циаглинског назвао „тотална лаж”. Да им је постојање таквог плана непознато, наводили су и други високи НАТО официри.

Цитати

Ноам Чомски је написао: „Комесар Уједињених нација је регистровао први избеглички камп изван Косова 27. марта…, три дана након што је НАТО започео бомбардовање”.

Добитница Пулицереве награде Саманта Пауер у награђеној књизи написала је, да је Операција Потковица темељ дефинисања НАТО „хуманитарне интервенције” са циљем спречавања „потенцијалног геноцида”.

Аутентичности тврдњи о постојању „Операције Потковица”

Постоје тврдње да су ратни злочини почињени над Албанцима на територији Косова и Метохије, непосредно пре и током НАТО бомбардовања, тј. током 1998. и 1999. године, планирани Операцијом Потковица.

За злочине почињене на територији Косова и Метохије у овом периоду је судски процесуиран одређени број одговорних лица и осуђен на вишегодишње казне затвора. Некима је судио Хашки трибунал, а некима судови у Србији. Пресудама и налазима судског већа хашког трибунала је констатовано, да су Полиција Србије и Војска Југославије током НАТО бомбардовања 1999. године користили прекомерну и насумичну силу у распрострањеној кампањи насиља, усмереној против цивилног становништва косовско-метохијских Албанаца уз значајну употребу државних ресурса. У пресуди најодговорнијима за ове злочине (државно, војно и полицијско руководство Србије и Југославије) констатује се да су практично сви злочини извршени тек после почетка НАТО бомбардовања, које није узето као олакшавајуће околност. Упркос многобројним наводима у медијима који су истицали да су злочини над Албанцима, описани у извештајима разних институција, почињени као део Операције Потковица, ниједан суд (ни Хашки трибунал, ни судови у Србији) нису пронашли ниједан доказ о постојању Операције Потковица.

Веродостојност плана су многи доводили у питање. У прилог тврдњи да је ова операција измишљена наводи се и податак да реч „поткова” не постоји у српском језику већ да је у питању реч на хрватском или бугарском језику. Контроверзе и неслагања постоје и око времена настанка и почетка примене наводног плана. По Шарпингу, План Потковица је постојао још у касну јесен 1998, а прва фаза је почела у јануару 1999. Шарпинг је касније и неке српске операције од октобра 1998. сматрао делом Операције Потковица.

Понекад је једна институција о постојању плана „Потковица” заступала истовремено мишљење и да постоји и да не постоји, као у случају Интерних извештаја МИП-а Немачке правосудним органима о безбедносном стању у Југославији.

Због непостојања доказа о овом плану министарства одбране и иностраних послова Немачке, као и сам канцелар Шредер и министри Шарпинг и Фишер, били су изложени масовној критици јавности и парламентарне опозиције у немачком Бундестагу. Те критике су уминуле тек након изјаве пуковника ВЈ Драгана Вукшића, бившег војног аташеа ВЈ у Немачкој и војног обавештајца, и блиског сарадника бившег начелника Генералштаба ВЈ Перишића у њихову корист пред Аустријском војном академијом. Касније је Вукшић своје наводе демантовао, али је ипак на суду части ВЈ деградиран и пензионисан. Након промене власти у Београду 2000. године, Вукшић је постао генерални конзул Југославије у Франкфурту.

Види још

• НАТО пропаганда против Југославије
• Случај Рачак

Литература

• Тоттен, Самуел; Бартроп, Паул Р.; Јацобс, Стевен L. (2008). Дицтионарy оф геноциде. Wестпорт, Цонн: Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0-313-34644-6. 
• Wилсон, Степхание (2009). Еффецтивенесс, легитимацy, анд тхе усе оф форце ин модерн wарс: тхе релентлесс баттле фор хеартс анд миндс ин НАТО'с wар овер Косово (1. изд.). Wиесбаден: ВС Верлаг фüр Созиалwиссенсцхафтен. ИСБН 978-3-531-16901-9. 
• Ангерер, Јо; Wертх, Матхиас (2001). „Ес беганн мит еинер Лüге” (ПДФ). wдр.де (на језику: немачки). Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 9. 2007. г. Приступљено 3. 5. 2024. 
• Wолфграм, Марк А. (јун 2008). „Демоцрацy анд Пропаганда: НАТО'с Wар ин Косово”. Еуропеан Јоурнал оф Цоммуницатион (на језику: енглески). 23 (2): 153—171. ИССН 0267-3231. дои:10.1177/0267323108089220. Приступљено 3. 5. 2024. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Селл, Лоуис (2003). Слободан Милосевиц анд тхе Деструцтион оф Yугославиа (на језику: енглески). Дуке Университy Пресс. ИСБН 978-0-8223-3223-7. 
• Лоборец, Роберт (2002). Брандхерд Косово (на језику: немачки). Дриесен. ИСБН 978-3-936328-03-5. 
• Мандел, Мицхаел (2004). Хоw Америца Гетс Аwаy Wитх Мурдер: Иллегал Wарс, Цоллатерал Дамаге анд Цримес Агаинст Хуманитy (на језику: енглески). Плуто Пресс. ИСБН 978-0-7453-2152-3. 
• Лоqуаи, Хеинз (2000). Дер Косово-Конфликт: Wеге ин еинен вермеидбарен Криег: дие Зеит вом Енде Новембер 1997 бис Мäрз 1999 (на језику: немачки) (1. изд.). Баден-Баден: Номос. ИСБН 978-3-7890-6681-8. 
• Цохен, Бернард Цецил (2015). Пресс анд Фореигн Полицy (на језику: енглески). Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-1-4008-7861-1. 
• Поwер, Самантха (2013). "А проблем фром хелл": Америца анд тхе аге оф геноциде (на језику: енглески). Неw Yорк, НY: Басиц Боокс. ИСБН 978-0-465-05089-5. 
• Блацк, Јеремy (2005). Wар синце 1945 (на језику: енглески) (Репринтед изд.). Лондон: Реактион боокс. ИСБН 978-1-86189-216-4. 
• Хуман Ригхт Wатцх (2003). Илић, Веран; Илић, Дејна, ур. По наређењу: разни злочини на Косову (ПДФ). Београд: Самиздат. ИСБН 86-7963-169-8. Приступљено 4. 5. 2024. 
• Елсäссер, Јüрген (2001). Криегсвербрецхен: дие тöдлицхен Лüген дер Бундесрегиерунг унд ихре Опфер им Косово-Конфликт (на језику: немачки) (4. изд.). Хамбург: КВВ Конкрет. ИСБН 978-3-930786-29-9. 

Додатна литература

• Елсäссер, Јüрген (мај 2002). „Реисе нацх Соланиен”. фрее-слобо.де (на језику: немачки). Приступљено 4. 5. 2024. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wалкер, Том; Лавертy, Аидан (12. 5. 2000). „ЦИА Аидед Косово Гуеррилла Армy Алл Алонг”. арцхиве.глобалполицy.орг. Приступљено 4. 5. 2024. 
• „Панорама Специал: Морал Цомбат - НАТО ат Wар”. Панорама. 12. 3. 2000. Приступљено 4. 5. 2024. 

Спољашње везе

• „Тайната история на плана "Подкова"”. бТВ Медиа Гроуп - бТВ (на језику: бг). 7. 1. 2012. Приступљено 4. 5. 2024. ЦС1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Булгариа Леакед Милосевиц'с Косово Етхниц Цлеансинг План ин 1999 - Новините.цом - Софиа Неwс Агенцy”. www.новините.цом. 9. 1. 2012. Приступљено 4. 5. 2024. 
• „"Потковица" искована у Софији”. ртс.рс. РТС. 10. 1. 2012. Приступљено 4. 5. 2024. 
• „Бугари послали НАТО на Србију”. НОВОСТИ (на језику: српски). 10. 1. 2012. Приступљено 4. 5. 2024. 
• „Стручњаци: Бугари нису сами смислили „Потковицу“”. НОВОСТИ (на језику: српски). 11. 1. 2012. Приступљено 4. 5. 2024. 
• OSZE-Report über Menschenrechte im Kosovo, Teil I (Oktober 1998 bis Juni 1999, engl., PDF)
• OSZE-Report über Menschenrechte im Kosovo, Teil II (Juni 1999 bis Oktober 1999 nach dem Einmarsch der NATO, engl., PDF)
• Hufeisenplan existiert (Das Parlament Nr. 16 / 13. April 2000; im Webarchiv)