Орална дермоидна и епидермоидна циста

Оралне дермоидне и епидермоидне цисте су цистичне творевине меких ткива које се могу појавити изнад милохиоидног мишића у сублингвалном подручју или испод слузокожи у субмандибуларном подручју усне шупљине.

Етиологија

Дермоидна циста настаје од епителних остатака из ембрионалног периода развоја. Епидермоидна циста настаје од трауматске инклузије епитела усне шупљине у субмукозно ткиво. Међусобно се разликује на основу патохистолошког налаза. Уколико се види плочасти епител, лојне жлезде и фоликули длачица с аднексима коже, ради се о дермодиној цисти. Патохистолошки налаз без аднекса коже указује на постојање епидермоидне цисте. Будући да може бити већих димензија, пре хируршког захвата обавезно је направити МР снимање.

Клиничка слика

Најчешћа локализација циста је у медијалној линији дна усне шупљине. Понекад се могу развити и латерално или бити локализоване на потпуно другим местима. Уколико се налазе у сублингвалном подручју, одижу језик и изазивају потешкоће у храњењу, говору и дисању. С друге стране, цисте смештене у субмандибуларном подручју доводе до отока који избочује кожу врата формирајући формацију која личи на подбрадак.

Што се тиче старосне расподеле, најчешће се јављају код деце и адолесцената.

Дијагностика

У дијагностици су корисне МР и ЦТ снимања, а могуће је користити и контрастна средства која омогућавају препознавање места дренаже.

Терапија

Сваку цисту треба, као год је то могуцЋе, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.

У лечењу циста суштински не постоји разлика у односу на њихово порекло. I данас важе два основна поступка које је описао Парцˇ (Партсцх), познати као цистотомија или Партсцх I и цистектомија или Партсцх II.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).