Пређи на садржај

Орална дермоидна и епидермоидна циста

С Википедије, слободне енциклопедије

Оралне дермоидне и епидермоидне цисте су цистичне творевине меких ткива које се могу појавити изнад милохиоидног мишића у сублингвалном подручју или испод слузокожи у субмандибуларном подручју усне шупљине.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Дермоидна циста настаје од епителних остатака из ембрионалног периода развоја. Епидермоидна циста настаје од трауматске инклузије епитела усне шупљине у субмукозно ткиво. Међусобно се разликује на основу патохистолошког налаза. Уколико се види плочасти епител, лојне жлезде и фоликули длачица с аднексима коже, ради се о дермодиној цисти. Патохистолошки налаз без аднекса коже указује на постојање епидермоидне цисте. Будући да може бити већих димензија, пре хируршког захвата обавезно је направити МР снимање.[1]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Најчешћа локализација циста је у медијалној линији дна усне шупљине. Понекад се могу развити и латерално или бити локализоване на потпуно другим местима. Уколико се налазе у сублингвалном подручју, одижу језик и изазивају потешкоће у храњењу, говору и дисању. С друге стране, цисте смештене у субмандибуларном подручју доводе до отока који избочује кожу врата формирајући формацију која личи на подбрадак.

Што се тиче старосне расподеле, најчешће се јављају код деце и адолесцената.

Дијагностика[уреди | уреди извор]

У дијагностици су корисне МР и ЦТ снимања, а могуће је користити и контрастна средства која омогућавају препознавање места дренаже.[2]

Терапија[уреди | уреди извор]

Сваку цисту треба, као год је то могуцЋе, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.

У лечењу циста суштински не постоји разлика у односу на њихово порекло. I данас важе два основна поступка које је описао Парцˇ (Партсцх), познати као цистотомија или Партсцх I и цистектомија или Партсцх II.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кнежевић Г: Цисте чељусти и меких ткива усне шупљине. Ин: Кнежевић Г. ет ал. Орална кирургија.1. Изд. Загреб: Медицинска наклада; 2003. п. 85-132.
  2. ^ Мацдоналд D: Орал анд Маxиллофациал Радиологy: Дигностиц аппроацх.1ст ед. Амес: Wилеy-Блацкwелл; 2011. Цхаптер 9, Радиолуценцис; п. 106-13.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).