Органела

Типична животињска ћелија. Органеле и ћелијске структуре унутар цитоплазме: (1) једарце (2) једро (3) рибозом (4) везикула (5) храпави ендоплазматични ретикулум (6) Голџијев апарат (7) цитоскелет (8) глатки ендоплазматични ретикулум (9) митохондрија (10) вакуола (11) цитосол (12) лизозом (13) центриол

Органела у цитологији је специјализована подјединица ћелије која је функционално издвојена од остатка ћелије сопственом липидном мембраном.

Ћелијске органеле су структуре мембранама одвојене од остатка цитоплазме – цитосола, а обављају специфичне функције у ћелији. Осим органела, важну улогу у ћелији имају и структуре које немају мембране – рибозоми и елементи цитоскелета – које се због тога често означавају као немембранске органеле.

Ћелијске органеле од остатка цитоплазме могу бити одвојене једном мембраном (једномембранске) или двема мембранама (двомембранске).

У једномембранске ћелијске органеле спадају ендоплазматична мрежа или ендоплазматични ретикулум, Голџијев апарат, лизозоми, пероксиозоми, векуоле...

У двомембранске ћелијске органеле спадају митохондрије, пластиди...

Вакуоле и пластиди се јављају у ћелијама биљака и алги, док их у ћелијама осталих еукариота нема.

Историја и терминологија

Назив органела је настао по аналогији ћелијских структура с телесним органима, о чему сведоче најранији објављени радови у којима се спомиње искључиво латински назив organum. Први који је употребио деминутивни облик „organulum“ био је немачки зоолог Карл Аугуст Мобијус (1884). Из контекста његовог рада се може закључити да се при избору назива ипак ограничио на репродуктивне структуре једноћелијских организама.

Термин органела се усталио тек неколико година касније обухвативши и ћелијске структуре више ћелијских организама, о чему сведочи дело Бенгта Лидфорса из 1915 („Органи или органеле“). Двадесетих година органеле су задобиле разна значења, од покретних ћелијских целина (Кухн), до ванћелијских и унутарћелијских скелетних састава (Хартманн). Унаточ приједлогу Алберта Фреј-Вислинга (1978) да се назив односи само на структуре које претварају енергију (центрозом, рибозом, једарце), и тврдњама заговорника ендосимбионтичке теорије према којој органела мора садржавати властита наследна упутства (митохондрија, хлоропласт), задржала се данас прихваћена дефиниција.

Органеле су видљиве искључиво микроскопски, путем метода фракционисања ћелија. Најразноврсније типове органела налазимо код еукариотским ћелија виших организама, иако су недавно изнети докази о њихову присуству код прокариота. Уз наведене органеле постоје и ћелијске структуре састављене од накупина макромолекула које извршавају одређену специфичну функцију, а за које не можемо употријебити исти назив.

Органеле еукариота

Еукариоте су структурно најсложенији тип ћелија. Оне су по дефиницији организоване у мање одељке затворене липидним мембранама, које су сличне ћелијског мембрани. Веће органеле (нпр. једро и вакуоле) се распознају већ под светлосним микроскопом, па спадају међу прва открића након изума микроскопа.

Веће еукариотске органеле

Органела	Главна функција	Грађа	Организми
хлоропласт (пластид)	фотосинтеза	двомембрански	биљке, протисти	садржи неке гене
ендоплазматични ретикулум	транслација и завијање протеина (храпави ЕР), метаболизам липида (глатки ЕР)	једномембрански	сви еукариоти	храпави ЕР је прекривен рибозомима, у облику је плочастих врећа; глатки ЕР је тубуларног облика
Голџијев апарат	сортирање и модификовање протеина	једномембрански	сви еукариоти	цис-лице најближе ЕР-у; транс-лице најдаље од ЕР-а
митохондрија	производња енергије	двомембрански	већина еукариота	садржи неке гене
вакуола	похрана, хомеостаза	једномембрански	еукариоти
једра	одржавање ДНК, транскрипција РНК	једномембрански	сви еукариоти	садржи геном

Мање еукариотске органеле и ћелијски састојци

Органела / Макромолекул	Главна функција	Грађа	Организми
акрозом	помаже фузију сперматозое с јајетом	једномембрански	већина животиња
аутофагозом	одваја цитоплазматски материјал пред разградњу	двомембрански	сви еукариоти
центриол	полазиште цитоскелета	тубуларни протеини	животиње
трепља (цилијум)	покрети у спољном медију	тубуларни протеин	животиње, протисти, неке биљке
гликозом	проводи гликолизу	једномембрански	протозоа
глиоксизом	претварање масти у шећере	једномембрански	плантс
хидрогенозом	производња енергије и водика	двомембрански	неки једностанични еукариоти
лизозом	разградња макромолекула	једномембрански	већина еукариота
меланозом	похрана пигмента	једномембрански	животиње
митозом	непознато	двомембрански	неки једностанични еукариоти
миофибрил	контракција мишића	филаменти	животиње
једарце	производња рибозома	протеин-ДНК-РНК	већина еукариота
парентезом	непознато	непознато	гљиве
пероксизом	разградња водоник пероксида	једномембрански	сви еукариоти
рибозом	транслација	РНК-протеин	еукариоти, прокариоти
везикула	транспорт твари	једномембрански	сви еукариоти

Остале структуре:

• цитосол
• ендомембрански састав
• нуклеозом
• микротубуле
• ћелијска мембрана

Органеле прокариота

Прокариоте не показују еукариотски ступањ сложености, па се раније сматрало да одражавају јако оскудну унутарњу организацију, тј. да немају унутарње мембраном затворене структуре. Те су тврдње у питање довела недавна открића протеинских микроодељака и липидних магнетозома.

Прокариотске органеле и ћелијски састојци

Органела / Макромолекул	Главна функција	Грађа	Организми
карбоксизом	фиксирање угљеника	протеински омотач	неке бактерије
хлорозом	фотосинтеза	искориштавање светлосне енергије	зелене сумпорне бактерије
флагелум	кретање у спољном медију	протеинско влакно	неке прокариоте и еукариоте
магнетозом	магнетско оријентисање	неоргански кристал, липидна мембрана	магнетотаксне бактерије
нуклеоид	одржавање ДНК транскрипција у РНК	ДНК-протеин	прокариоти
плазмид	мијењање ДНК	кружна ДНК	неке бактерије
рибозом	транслација	РНК-протеин	еукариоти, прокариоти
тилакоид	фотосинтеза	протеини фотосастава и пигменти	-

Литература

• Ранђеловић, Владимир (2015). Биологија, уџбеник за први разред гимназије. Београд: Клетт. 

Спољашње везе

• Дрво живота еуркариота Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2012)