Пређи на садржај

Осетљивост на удар

С Википедије, слободне енциклопедије

Осетљивост на удар је упоредна мера осетљивости на нагли притисак (ударом или експлозијом) експлозивног хемијског једињења. Одређивање осетљивости на удар материјала намењеног за практичну употребу је један важан аспект тестирања сигурности експлозива. У употреби су различити тестови и индекси, од којих је један од уобичајенијих Роттеров тест удара, чији се резултати изражавају као ФоИ (Фактор неосетљивости експлозива). Најмање четири друге врсте теста удара су у уобичајеној употреби, док су различити „тестови са размаком“ (зазором) се користе за мерење осетљивости на ударни талас експлозије.

Осетљивост на удар описује понашање супстанце (углавном експлозива) под механичким оптерећењем. Критеријум је да се материјал експлозивно распада са чујним праском под утицајем дефинисане енергије удара.

Експлозиви као што су РДX и динамит су веома неосетљиви на удар и лаки за руковање.

Осетљивости се веома разликују

[уреди | уреди извор]

Неки материјали као што је азот тријодид не могу се уопште додирнути без детонације, и стога су искључиво предмет академског интересовања. Нека друга једињења са високом осетљивошћу на удар, као што су нитроглицерин и ацетон пероксид, могу детонирати од снажног ударца (трзаја) и стога се не могу легално транспортовати у чистом облику. Ацетон пероксид често користе аматери и терористи као средство за детонацију других експлозива, као и као главно средство за експлозију, што често доводи до повреда или смрти оних који потцењују његову осетљивост. Познато је неколико метода за десензибилизацију нитроглицерина тако да се може транспортовати у медицинске сврхе, а такође се користи у другим мање осетљивим експлозивима, као што су динамити и гелигнити.

Многим практичним комерцијалним материјалима средње осетљивости, као што су гелигнити и експлозиви са воденим гелом, може се безбедно руковати јер неће експлодирати од случајних удара као што је испуштање (пад) или благо ударање алатом. Међутим, они могу експлодирати ако их снажно удари метални алат, а сигурно би експлодирали у цеви ако би се користили у артиљеријском пројектилу Поуздано иницирање таквих материјала захтева малу експлозију детонатора. Осим овога, други експлозивни материјал као што је Армстронгова смеша се такође користи на комерцијалним тржиштима и чак се јавно продаје у облику ватромета, пиштоља на каписле и прскалица за забаве.

Још мање осетљиви експлозивни материјали као што су АНФО експлозиви, толико су неосетљиви да импулс из детонатора мора бити појачан експлозивним појачаним пуњењем (појачивачем) да би се обезбедила поуздана детонација. Неки експлозиви везани за полимер експлозиве — посебно они засновани на ТАТБ-у — су дизајнирани за употребу у неосетљивој муницији, за коју је мало вероватно да ће детонирати чак и ако буду погођени другим експлозивним оружјем.

Методе испитивања

[уреди | уреди извор]

Као метод испитивања користи се БАМ тест ударним чекићем који је развио Федерални институт за истраживање и испитивање материјала (БАМ). Ово омогућава испитивање са дефинисаном енергијом ударца, која произилази спуштањем тежине са одређене висине на испитни узорак. Ово је производ висине и тежине пада и дат је у јединици џула (Ј).

Осетљивост на удар је важна за безбедност употребе експлозивних материјала и мери се на неколико начина:

  • Ударни тестови - утврђује се осетљивост на удар на чврсти предмет. Један од најчешћих је Ротер ударни тест ("Роттер импацт тест"), чији резултати се изражавају као бројем неосјетљивости (ФоИ; Фигуре оф Инсенситивитy). Још четири друге методе испитивања на удар се нашироко користе.
    • Осетљивост на удар се обично подешава у посебним уређајима где на експлозивни материјал пада посебан терет. Мера осетљивости на удар је:
      • Минимална висина са које је загарантовано падајуће пуњење (терет) у стандардним условима (100% случајева) да детонира експлозивно пуњење.
      • Проценат експлозија које узрокује пад стандардног терета са стандардне висине.
  • Гап тестови (енгл. гап тестс) - тестови током којих се одређује максимална удаљеност на којој наелектрисање може да побуди узбуђени уређај. [1]

Јулиус-Петерс КГ је позната немачка компанија која производи тест опрему за мерење осетљивости на удар.

Класификације

[уреди | уреди извор]

У складу са Законом о експлозивним материјама и Уредбом (ЕЦ) бр. 440/2008 Европске комисије, примењује се гранична вредност од 40 џула, испод које је супстанца класификована као експлозивна материја. Поред теста осетљивости на трење и теста челичне чауре, представља обавезне тестове прописане Законом о експлозивним материјама. Тест је описан као тест 3(а)(ии) у оквиру тестне серије 3 део шеме испитивања за класификацију експлозива класе 1 у складу са прописима о опасним материјама.[2] Овде се резултат сматра позитивним ако се активира експлозија најмање једном у шест тестова са енергијом удара од два џула или мање. [2]

Примери

[уреди | уреди извор]

Материјали са високом осетљивошћу на удар (енергија удара < 0,5 Ј) као што су нитроглицерин или азот трихлорид морају бити добро заштићени од вибрација и удараца, јер иначе врло лако могу експлодирати. Даљи примери експлозива (поређани по опадајућој осетљивости на удар) су сребрни азид (енергија удара 1 Ј), [3] ПЕТН (3 Ј), [4] тетразол (<4 Ј), [5] пикринска киселина (7,5 Ј), [3] тринитротолуен (15 Ј), [3] амонијум перхлорат (25 Ј) [3] и ТАТБ (50 Ј).

Друге методе испитивања

[уреди | уреди извор]

Прописи о опасним материјама описане су додатне методе испитивања за проверу осетљивости на удар који су развијени у другим земљама. Ево које:

  • Тест 3(а)(и) Буреау оф Екплосивес Дроп Хаммер (САД) [6]
  • Тест 3(а)(иии) Роттеров тест (Велика Британија) [7]
  • Тест 3(а)(ив) Испитивање ударним чекићем од 30 кг (Француска) [8]
  • Тест 3(а)(в) Модификовани ударни апарат типа 12 (Канада) [9]
  • Тест 3(а)(ви) Тест осетљивости на удар (Русија) [10]
  • Тест 3(а)(вии) Модификовани тест пада чекића Бироа мина [11]

Прописи о опасним материјама препоручују БАМ тест пада чекића као пожељну методу испитивања експлозива.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ЛСТ ЕН 13857-1:2005. Спрогменyс цивилинėмс реикмėмс. 1 далис. Терминија
  2. ^ а б Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 92–100, (Доwнлоадлинк)
  3. ^ а б в г W. Бертхолд, У. Лöффлер: Леxикон сицхерхеитстецхнисцхер Бегриффе ин дер Цхемие. Верлаг Цхемие, Wеинхеим 1981, ИСБН 3-527-25894-9.
  4. ^ Ј. Кöхлер, Р. Меyер, А. Хомбург: Еxплосивстоффе. 10., воллстäндиг üберарбеитете Ауфлаге. Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим 2008, ИСБН 978-3-527-32009-7.
  5. ^ Клапöтке, Тхомас M.; Стеин, Марцо; Стиерсторфер, Јöрг (2008). „Салтс оф 1 Х -Тетразоле – Сyнтхесис, Цхарацтеризатион анд Пропертиес”. Зеитсцхрифт фüр Анорганисцхе унд Аллгемеине Цхемие. 634 (10): 1711—1723. дои:10.1002/заац.200800139. 
  6. ^ Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 86–91, (Доwнлоадлинк)
  7. ^ Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 101–108, (Доwнлоадлинк)
  8. ^ Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 109–112, (Доwнлоадлинк)
  9. ^ Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 113–116, (Доwнлоадлинк)
  10. ^ Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 117–123, (Доwнлоадлинк)
  11. ^ Емпфехлунген фüр дие Бефöрдерунг гефäхрлицхер Гüтер - Хандбуцх üбер Прüфунген унд Критериен. 6., üберарбеитете Аусгабе. СТ/СГ/АЦ.10/11/Рев.6/Аменд.1, Вереинте Натионен Неw Yорк унд Генф, 2017, Деутсцхе Üберсетзунг 2018 дурцх дие БАМ, С. 124–128, (Доwнлоадлинк)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Верорднунг (ЕГ) Нр. 440/2008 дер Коммиссион вом 30. Маи 2008 зур Фестлегунг вон Прüфметходен гемäß дер Верорднунг (ЕГ) Нр. 1907/2006 дес Еуропäисцхен Парламентс унд дес Ратес зур Регистриерунг, Беwертунг, Зулассунг унд Бесцхрäнкунг цхемисцхер Стоффе (РЕАЦХ), Тестметходе А.14 Еxплосионсгефахр.
  • УН Рецоммендатионс он тхе Транспорт оф Дангероус Гоодс, Мануал оф Тестс анд Цритериа, Севентх Ревиситед Едитион 2019, Унитед Натионс Публицатион, Неw Yорк анд Генева, ISBN 978-92-1-130394-0.
  • ДИН ЕН-13631-4 Еxплосивстоффе фüр зивиле Зwецке – Спренгстоффе – Бестиммунг дер Сцхлагемпфиндлицхкеит вон Еxплосивстоффен, Беутх Верлаг.
  • Ј. Кöхлер, Р. Меyер, А. Хомбург: Еxплосивстоффе. 10., воллстäндиг üберарбеитете Ауфлаге. Wилеy-ВЦХ Верлаг, Wеинхеим 2008, ISBN 978-3-527-32009-7.
  • Thomas M. Klapötke: Chemistry of High-Energy Materials. 3. Auflage. Walter de Gruyter, Berlin/ Boston 2015, ISBN 978-3-11-043932-8, S. 149–153.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Osetljivost_na_udar&oldid=27835928”