Пређи на садржај

Основе мађарског правописа и говора

С Википедије, слободне енциклопедије
Мађарски језик
магyар нyелв, магyар
Изговор[ˈмɒɟɒр̪]
Говори се у
Број говорника
15 милиона (недостаје датум)
латиница (мађарска латиница)
Званични статус
Службени језик у
Признати мањински језик у
Регулише
  • Мађарска академије наука
  • (мађ. Magyar Tudományos Akadémia)
Језички кодови
ИСО 639-1hu
ИСО 639-2hun
ИСО 639-3hun

Основе мађарског правописа и говора. — Мађарски језик припада угрофинској породици језика. Службени је језик у Мађарској и Европској унији и један од шест службених језика АП Војводине.

У мађарском правопису се користи 40 слова, иако се у писању традиционалних презимена користе још четири слова. У Војвођанском дијалекту јавља се и посебан глас, који се не користи у Републици Мађарској, тако да није члан мађарске абецеде. Он се обележава као ë, а користи се само ако се жели нагласити овај дијалект.

У говору је акценат увек на првом слогу, и ретко кад се нађу узастопно три сугласника или чак више, што овом језику даје карактеристичан ритам. Изузетно је честа појава удвојених сугласника, што се јако осети у говору.

Слова[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Мађарска абецеда

Слова без објашњења се пишу и изговарају исто као у српском језику. Уз свако слово које би могло бити проблем за изговор, наћи ће се пример.

  1. A a (уста се подесе за изговор гласа о, а каже се а, чује се глас између а и о, увек је кратак) Ablak (прозор)
  2. Á á (исто као српско а, само што је увек дуго)
  3. B b
  4. C c
  5. Cs cs (ч)
  6. D d
  7. Dz dz (овај глас не постоји у српском језику, звучни је парњак гласа ц, проналазимо га у италијанској речи mezzanotte) Madzag (канап)
  8. Dzs dzs (џ)
  9. E e (слично као српско е, само је мало отвореније, проналази се у говорима Бачке и Баната, увек је кратко)
  10. É é (уста се подесе за изговор гласа е, али се каже и, па се добије глас између гласова е и и, увек је дуг) Egér (миш). Ë ë је карактеристично војвођански глас — између е и é
  11. F f
  12. G g
  13. Gy gy (ђ, али је мало мекше од српске варијанте тог гласа)
  14. H h
  15. I i (и, али је увек кратко)
  16. Í í (и, али је увек дуго)
  17. J j
  18. K k
  19. L l
  20. Ly ly (љ, али је мало мекше од српског гласа љ, у неким речима се изговара јако слично као и ј, па их је јако тешко разликовати)
  21. M m
  22. N n
  23. Ny ny (њ)
  24. O o (о, али је увек кратко)
  25. Ó ó (између о и у, изговара се тако што се уста подесе за изговор гласа о, а каже се у, постоји веровање да Срби нису кадри да изговоре овај глас, увек је дуг) Óra (сат)
  26. Ö ö (уста се подесе за изговор гласа о, а каже се е, постоји у немачком, турском, и скандинавским језицима, увек је кратак) Körömpörkölt (врста паприкаша)
  27. Ő ő (слично као и ö, али је мало затворенији, увек је дуг) Őr (стражар)
  28. P p
  29. R r
  30. S s (исто као српско ш)
  31. Sz sz (исто као српско с)
  32. T t
  33. Ty ty (као српско ћ, али је мало мекше)
  34. U u (исто као и српко у, али је увек кратко)
  35. Ú ú (исто као и српско у, али је увек дуго) Új (ново)
  36. Ü ü (изговара се тако што се уста подесе за изговор гласа у, али се изговори и, увек је кратко, постоји у немачком, турском, француском језику…) ülök (седим)
  37. Ű ű (исто као и ü, само што је мало затвореније и увек је дуго) Tűz (ватра)
  38. V v
  39. Z z
  40. Zs zs (као српско ж)

Специјални знакови су X, Y, Q, W, који немају своје гласове.

Колико је важно знати разликовати свако слово у мађарском језику, показује овај пример:

  • Kerek (округло)
  • Kérek (молим)
  • Kerék (точак)

Да би се привикнули на карактеристичну мелодичност и ритмичност мађарског језика, предлажемо слушање мађарских програма на телевизији, радију итд.

Као и у српском, књижевни мађарски језик се у неким ситницама разликује од оног који се може чути на улици. Идући од Будимпеште надаље, језик се све више разликује, а у Војводини највише. У Мађарској се кромпир каже burgonya, а у Војводини Krumpli, у Мађарској се gyümölcslé, а у Војводини szok…)

Битно је поменути да мађарски језик не разликује родове. Мађарски језик нема падеже. Он користи суфиксе, али људи такве облике речи погрешно називају падежима. Управо ти суфикси га чине једним од најтежих језка на свету за научити. Ретко ко се може похвалити да у потпуности „влада” мађарским правописом. Увек ћете открити нешто ново.

Мађарски језик одликују јако дугачне речи, које настају спајањем од више мањих. Пример је реч Megszentségteleníthetetlenségeskedéseitekért.

Удвојеност самогласника је тешко схватити. Пример је реч mellett (поред) која се изговара тако да се на словима l и t мало застане. То постоји у германским језицима, али није так озвучно као у мађарском. Слично је као и српска реч најјачи. Имате утисак да је то ј мало продужено, слично томе је и реч mellett, tolltártó…

Лица[уреди | уреди извор]

  • 1. Én (ја)
  • 2. Te (ти)
  • 3. Ő (он, она, оно)
  • 1. Mi (ми)
  • 2. Ti (ви)
  • 3. Ők (они, оне, она)

Глагол „бити”[уреди | уреди извор]

Глагол бити је ленни.

  • 1. Én vagyok
  • 2. Te vagy
  • 3. Ő van
  • 1. Mi vagyunk
  • 2. Ti vagytok
  • 3. Ők vannak

Основни појмови[уреди | уреди извор]

  • Szia - здраво
  • Jó reggelt - добро јутро
  • Jó napot - добар дан
  • Jó estét - добро вече
  • Viszontlátásra - довиђења
  • Az én nevem... - Ја се зовем...
  • ... éves vagyok - Имам ... година
  • igen - да
  • nem - не

Бројеви[уреди | уреди извор]

  • 1 egy
  • 2 kettő
  • 3 három
  • 4 négy
  • 5 öt
  • 6 hat
  • 7 hét
  • 8 nyolc
  • 9 kilenc
  • 10 tíz
  • 11 tizenegy
  • 12 tizenkettő
  • 13 tizenhárom
  • 20 húsz
  • 21 húszonegy
  • 30 harminc
  • 40 negyven
  • 50 ötven
  • 60 hatvan
  • 70 hetven
  • 80 nyolcvan
  • 90 kilencven
  • 100 száz
  • 1000 ezer

Повезане теме[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Влада Републике Хрватске (октобар 2013). „Пето извјешће Републике Хрватске о примјени Еуропске повеље о регионалним или мањинским језицима” (ПДФ). Савет Европе. стр. 34—36. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 3. 2023. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Магyар Тудомáнyос Акадéмиа: А магyар хелyесíрáс сзабáлyаи; тизенегyедик киадáс, тизенегyедик (пéлдаанyагáбан áтдолгозотт) ленyомат, 1994; Акадéмиаи Киадó, Будапест. 1984. ISBN 978-963-05-6810-4. = Мађарска академија наука: Правила мађарског правописа; једанаесто издање, 1984; једанаесто (у саставу примера прерађено) штампање, 1994; Академска издавачка кућа, Будимпешта.
  • „The Hungarian Language: A Short Descriptive Grammar” by Beáta Megyesi (PDF document)
  • {{Ците боок| реф=харв|аутхор=-{Keresztes, László |title=A practical Hungarian grammar|location=(3rd, rev. ed.). Debrecen|publisher=Debreceni Nyári Egyetem.}|year=1999|isbn=978-963-472-300-4}}
  • {{Cite book| ref=harv|author=-{Törkenczy, Miklós |title=Practical Hungarian grammar: [a compact guide to the basics of Hungarian grammar]|location=Budapest|publisher=Corvina.}|year=2002|isbn=978-963-13-5131-6}}
  • {{Cite book| ref=harv|author=-{Törkenczy, Miklós |title=Hungarian verbs and essentials of grammar: a practical guide to the mastery of Hungarian|location=(2nd ed.). Budapest|publisher=Corvina; Lincolnwood, [Ill.]: Passport Books.}|year=1999|isbn=978-963-13-4778-4}}
  • {{Cite book| ref=harv|author=-{Роундс, Царол |титле=Хунгариан: ан ессентиал граммар|лоцатион=Лондон; Неw Yорк|публисхер=Роутледге.}|yеар=2001|исбн=978-0-415-22612-7}}
  • Хунгариан Лангуаге Леарнинг Референцес (инцлудинг тхе схорт ревиеwс оф тхрее оф тхе абове боокс)
  • Ноун Децленсион Таблес — ХУНГАРИАН. Будапест: Понс. Клетт. ИСБН 978-963-9641-04-4.
  • Верб Цоњугатион Таблес — ХУНГАРИАН. Будапест: Понс. Клетт. ИСБН 978-963-9641-03-7.
  • Гyакорлó магyар нyелвтан — А Працтицал Хунгариан Граммар Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (6. август 2020), Акадéмиаи Киадó Будапест. 2009. ИСБН 978-963-05-8703-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Osnove_mađarskog_pravopisa_i_govora&oldid=26777104”