Пачиси
 Игра пачисија на платненој плочи | |
| Активни период | Средњовековна индија до садашњости |
|---|---|
| Жанр(ови) | Друштвена игра игра крстова и кругова тркачка игра умни спорт |
| Играчи | 2–4 |
| Време играња | 30–60 минута |
| Насумичка шанса | Средња (бацање коцке) |
| Потребне вештине | Стратегија, тактика, бројање, вероватноћа |
| Синоним(и) | Двадесет пет |
Пачиси ({хиндустански: [пəˈтʃиːсиː]) друштвена игра је крста и круга која потиче из средњовековне Индије која је описана као „национална игра Индије“.[1] Игра се на плочи у облику симетричног крста. Играчке фигуре се крећу по табли на основу бацања шест или седам шкољки каурија, при чему број шкољки које падну са отвором према горе, одређује број поља за померање фигура.
Назив игре изведен је из хиндуске речи паццīс, што значи „двадесет пет“, највећи резултат који се може бацити са шкољкама каурија; стога је ова игра позната и под именом Двадесет пет. Постоје и друге верзије ове игре где је највећи резултат који се може бацити тридесет.
Поред чаупара,[2] постоји и много верзија игре. Барџис (барсис) на Леванту углавном у Сирији, парчис је још једна верзија популарна у Шпанији и северном Мароку.[3] Паркес је колумбијска варијанта. Парчиси, Сори! и Лудо су међу многим западњачким комерцијалним верзијама игре. Jeu des petits chevaux (игра малих коња) игра се у Француској, а Mensch ärgere Dich nicht је популарна немачка варијанта. Такође је могуће да је ова игра довела до развоја корејске друштвене игре Јунори, кроз древно краљевство Бекче.
Историја
[уреди | уреди извор]Играчи слични чаупару са различитим шемама боја, заједно са коцкама, идентификовани су међу артифектима из гвозденог доба, период обојеног сивог посуђа са локалитета Матура и Нох (1100-800. пне)[4][5] Крстасте плоче су приказане на уметничким рељефима из Чандракетугара датиране на период од 2. века пне до 1. века пне. Приказ господа Шиве и богиње Парвати из 6. или 7. века, за коју се каже да игра чаупар (блиско сродну игру),[6] заправо приказује само коцкице, а не и препознатљиву таблу.[7] Из сличног периода је у Елорским пећинама откривена плоча идентична пачисној табли. Један документ династије Сонг (960–1279) упућује на кинеску игру чупу (樗蒲, Вејд-Џајлс, пињин chūpú),[8] „изумљену у западној Индији и раширену у Кину у доба династије Веј (АД 220–265)“[9] може се односити на чаупар, мада је стварна природа кинеске игре (која може бити ближе повезана са бекгамоном) није разјашњена. Спекулације да је пачиси проистекао из раније игре аштапада су могуће, али нису доказане.[7]
У палати из 16. века у Фатехпур Сикри у северној Индији:
Игру Пачиси је Акбар играо на заиста краљевски начин. Сам двор, подељен на црвене и беле квадрате, представљао је плочу, а један огроман камен подигнут на четири стопе, представљао је централну тачку. Овде су Акбар и његови дворјани играли ову игру; шеснаест младих робова из харема који су носили боје играча, представљали су фигуре и померали се на квадрата према бацању коцкица. Каже се да је цар толико волео да игра игру на тако великим размерама да је у свим својим палатама изградио двор за пачиси, а њихови остqаци таквих су и даље видљиви у Агри и Алахабаду.[10]
Америчка компанија за играчке и игре Трансограм је 1938. године представила верзију ове друштвене игара за масовно тржиште под називом Игра Индије,[11] која је касније пласирана под називом Па-Чиз-Си: Игра Индија.[12]
Играчи
[уреди | уреди извор]Пачиси је игра за два, три или четири играча.[13] Четири играча обично играју у два тима. Један тим има жуте и црне фигуре, други тим црвене и зелене. Тим који први премести све своје фигуре у циљ, побеђује у игри.
Традиционална опрема
[уреди | уреди извор]
Сваки играч има четири фигуре у облику кошнице (ово се у неким верзијама може повећати на до 16 фигура са сваке стране). Фигуре једног играча разликују се од других по бојама: црној, зеленој, црвеној и жутој.
Шест шкољки каурија користи се за одређивање величине померања фигура играча. Шкољке се бацају из руке играча, а број каурија који падају са отворима према горе показују за колико поља играч може да се помери:
| Каурије окренуте нагоре |
Вредност | Зарађује још један круг? |
|---|---|---|
| 0 | 25 | Да |
| 1 | 10 | Да |
| 2 | 2 | Не |
| 3 | 3 | Не |
| 4 | 4 | Не |
| 5 | 5 | Не |
| 6 | 6 | Да |
У неким верзијама се користи седам каури шкољки:
| Каурије окренуте нагоре |
Вредност | Име | Зарађује још један круг? |
|---|---|---|---|
| 0 | 7 | Сат | Да |
| 1 | 10 | Дус | Да |
| 2 | 2 | Дуга | Не |
| 3 | 3 | Тини | Не |
| 4 | 4 | Чари | Не |
| 5 | 25 | Пачије | Да |
| 6 | 35 | Пајнти | Да |
| 7 | 14 | Чаудах | Да |
Табла је обично извезена на платну. Игралиште је крстасто. У средишту је велики трг зван Чаркони, који је почетни и завршни положај фигура. Четири крака подељена су у три колоне по осам квадрата. Играчеве фигуре се током игре помичу дуж ових колона.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Финкел 2004, цитинг Фалкенер (1892, п 257) ас тхе оригинатор оф тхе терм.
- ^ Сwисс Цоммиттее фор УНИЦЕФ (1982). Гамес оф тхе Wорлд. Натионал Цоммиттеес фор УНИЦЕФ. стр. 28–29.
- ^ Парцхееси ин Тангиер Мороццо. Јохн Луx. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2017) Aug 11th 2014,
- ^ Lal, B.B. „The Painted Grey Ware culture of the Iron age” (PDF). Silk Road. I: 412—431.
- ^ Nadkarni, M. V. (2016-10-04). The Bhagavad-Gita for the Modern Reader: History, Interpretations and Philosophy (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-1-315-43899-3.
- ^ Murray 1913, стр. 50 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMurray1913 (help)
- ^ а б Parlett 1999, стр. 43 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFParlett1999 (help)
- ^ „Chupu Game”. Cultural China. Архивирано из оригинала 7. 12. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2013.
- ^ Murray 1952, стр. 36
- ^ Falkener 1892, pp. 257–58; quoting M.L. Rousselet: India and its Native Princes, 1876.
- ^ „Transogram Company, Inc.”. Harvard Business School, Lehmann Brothers Collection — Contemporary Business Archives. Архивирано из оригинала 02. 05. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2017.
- ^ Whitehill, Bruce. „Transogram”. TheBigGameHunter.com. Приступљено 16. 12. 2017.
- ^ Mohr 1997, стр. 68 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMohr1997 (help)
Literatura
[уреди | уреди извор]- Falkener, Edward (1892). Games Ancient and Oriental and How to Play Them (rpt. New York: Dover Publications, 1961 изд.). London: Longmans, Green and Company.
- Finkel, Irving (2004). „Round and Round the Houses: The Game of Pachisi”. Ур.: Mackenzie, Colin; Finkel, Irving. Asian Games: The Art of Contest. Asia Society. стр. 46–57. ISBN 0-87848-099-4.
- Mohr, Merilyn Simonds (1997). The New Games Treasury
. Houghton Mifflin Company. ISBN 1-57630-058-7. - Murray, H. J. R. (1913). A History of Chess (rpt. Oxford: Oxbow Books, 2002 изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-827403-3.
- Murray, H. J. R. (1951). A History of Board-Games Other Than Chess (rpt. Oxford: Oxbow Books, 2002 изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-827401-7.
- Parlett, David (1999). The Oxford History of Board Games. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-212998-8.
- Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1960, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. I (Revised изд.). Dover Publications Inc. стр. 9—12. ISBN 0-671-06030-9.
- Austin, Roland G. "Greek Board Games." Antiquity 14. September 1940: 257–271
- Bell, R. C. (1983). The Boardgame Book. Exeter Books. ISBN 978-0-671-06030-5.
- Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1960, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. I (Revised изд.). Dover Publications Inc. ISBN 978-0-671-06030-5.
- Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1969, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. II (Revised изд.). Dover Publications Inc. ISBN 978-0-671-06030-5.
- Diagram Group (1975). Midgley, Ruth, ур. The Way to Play. Paddington Press Ltd. ISBN 978-0-8467-0060-9.
- Falkener, Edward (1961) [1892]. Games Ancient and Oriental and How to Play Them. Dover Publications Inc. ISBN 978-0-486-20739-1.
- Fiske, Willard. Chess in Iceland and in Icelandic Literature—with historical notes on other table-games. Florentine Typographical Society, 1905.
- Gobet, Fernand; de Voogt, Alex; Retschitzki, Jean (2004). Moves in mind: The psychology of board games. Psychology Press. ISBN 978-1-84169-336-1.
- Golladay, Sonja Musser, "Los Libros de Acedrex Dados E Tablas: Historical, Artistic and Metaphysical Dimensions of Alfonso X’s Book of Games" (PhD diss., University of Arizona, 2007)
- Gordon, Stewart (2009). „The Game of Kings”. Saudi Aramco World. св. 60 бр. 4. Houston: Aramco Services Company. стр. 18—23. Архивирано из оригинала 2009-07-20. г. (PDF version)
- Grunfeld, Frederic V. (1975). Games of the World. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-015261-0.
- Mohr, Merilyn Simonds (1997). The New Games Treasury. Houghton Mifflin Company. ISBN 978-1-57630-058-9.
- Murray, H. J. R. (1913). A History of Chess (Reissued изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827403-2.
- Murray, H. J. R. (1978). A History of Board-Games other than Chess (Reissued изд.). Hacker Art Books Inc. ISBN 978-0-87817-211-5.
- Parlett, David (1999). The Oxford History of Board Games. Oxford University Press Inc. ISBN 978-0-19-212998-7.
- Pritchard, D. B. (1982). Brain Games. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0-14-005682-2.
- Pritchard, David (1994). The Family Book of Games. Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-021-6.
- Rollefson, Gary O., "A Neolithic Game Board from Ain Ghazal, Jordan", Bulletin of the American Schools of Oriental Research, No. 286. (May 1992), pp. 1–5.
- Sackson, Sid (1983) [1st Pub. 1969, Random House, New York]. A Gamut of Games. Arrow Books. ISBN 978-0-09-153340-3.
- Schmittberger, R. Wayne (1992). New Rules for Classic Games. John Wiley & Sons Inc. ISBN 978-0-471-53621-5.
- Reprint: Random House Value Publishing, 1994. ISBN 0-517-12955-8
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Пацхиси”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.