Пређи на садржај

Пацифички планински систем

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Обалски опсег.
Пацифички обалски масив
Pacific Coast Ranges
Kanadski obalski masiv, Visler, Britanska Kolumbija
Geografija
Države SAD,  Kanada,  Meksiko
MasivSeverno američki Kordileri
Masiv Kenај
Kanjon Malibu, Santa Monika planine

Pacifički planinski sistem (po SAD: Pacific Mountain System,[1] а у Канади: Pacific Coast Ranges[2] ) планински масив је који се простире дуж западне пацифичке обале северноамеричког континента.[3]

Пацифички планински масив је део Северно америчких Кордиљера[4][5][6][7] (који се понекад називају Западним Кордиљерима, или у Канади, Пацифичким Кордиљерима и/или Канадским Кордиљерима), којим су обухваћене Стеновите планине, Колумбијске планине, Унутрашње планине, Унутрашњи плато, планине Сијере Неваде, планински ланци Великог базена, и други ланци и разни платои и базен.

Дезигнација Пацифички обалски масив се међутим односи само на Западни систем Западних Кордиљера,[8] који се састоји од планина Сент Елајаса, Обалских планина, Инсуларне планине, Олимпијске планине, Каскадне планине, Орегонски обалски ланац, Калифорнијски обалски ланци, Трансверзни масив, Пенинсуларни масиви, и Западна Сијера Мадре.

Друге употребе

[уреди | уреди извор]

Термин Обалски масив не користи Геолошки преглед Сједињих Држава само за описивање масива источно од Мореуза Хуана де Фуке у Вашингтону до Калифорнијско-Мексичке границе; и само за масиве западно од Пјуџет Саунда, долина Виламент, Сакраменто и Сан Хоакин или Калифорнијске централне долине (тиме искључујући Сијеру Неваду и Каскадни масив), и Мохаве (високу) и Соноранску (ниску) пустињу.[9] и.е. Пацифичку граничну провинцију. Исти термин се неформално користи у Канади за означавање Обалских планина и суседних острвских ланаца као што су Хазелтонске планине, и понекад исто тако Сент Елајас планине.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Он се простире од севера Британске Колумбије у Канади до северозападног Мексика, од тог неких 7 250 км припада Сједињеним Америчким Државама, а Канади још неких 1 600 км.[3] Масив се може поделити на осам делова, и то од севера према југу;

Поред тога у тај планински систем се често убраја и Масив Сијера Неваде у источној Калифорнији.[3]

Уздизање Пацифичког планинског масива резултат је кретања тектонских плоча. Због тог су се обалски планински масиви набирали раседали и интрудирали са растопљеним стенама, од Острва краљице Шарлоте на северу до јужне Калифорније.[3] Најзначајнија је била бочна активност - пацифичке плоче на западу према северноамеричкој плочи према истоку чији је судар довео до уздизања масива. Због тог је на северу у Британској Колумбији, настао трансформни расед у океану - Расед Квин Шарлот, док се с друге стране у Калифорнији то десило дуж Раседа Сан Андреаса.[3]

Данас се тренутно у оба подручја, не одвија никаква - субдукција (подвлачење једне литосферне плоче под другу). Ипак је сеизмичка активност, посебно у Калифорнији - поприлична, нарочито дуж раседа, па је због тога Калифорнија након Аљаске, најтрусније подручје Северне Америке.[3]

На западу уз обале Орегона и Вашингтона, пацифичка плоча се шири према подморским гребенима - Горда и Хуан де Фука. Па се литосферна плоча Хуан де Фука, источно од овог центра експанзије, субдуцира (подвлачи) под северноамеричку плочу.[3] Растопљене стене литосфере које су последица те субдукције су одговорне за велике вулкане у Каскадским планинама. Сви вулкански планински врхунци Каскадских планина су настали ерупцијама, на то указују њихове растопљене стене, које имају висок процент силицијума.[3]

Све до ерупције планине Сент Хелен у југозападном Вашингтону 1980, Ласен у северној Калифорнији био задњи активни вулкан (1914 - 1917) у свих 48 америчких савезних држава. Ерупција вулкана Сент Хеленс, била је толико снажна да му је разнела врх, а магнитуда потреса била је већа од било које друге ерупције у регији, упоредива једино са оном пре 6 600 година кад је разнесена планина Мазама и створена калдера у којој се данас налази Кратерско језеро.[3]

Геологија

[уреди | уреди извор]

На западној обали Северне Америке, обалски ланци и обалска равница чине маргину. Већина земљишта је сачињена од терена који су прирасли на маргини. На северу, острвски појас је нарасли теран, који формира маргину. Овај појас се протеже од Врангелија терана на Аљасци до Чиливак групе у Канади.[10]

Раскид у Родинији пре 750 милиона година формирао је пасивну маргину на северозападу источног Пацифика. Распад Пангеје пре 200 милиона година започео је кретање Северноамеричке плоче на запад, стварајући активну маргину на западном континенту. Како се континент кретао према западу, терани су се накупљали на западној обали.[10] Време настанка острвског појаса је неизвесно, иако се затварање није догодило до пре најмање 115 милиона година.[10] Други мезозојски терани који су нарасли на континент укључују планине Кламат,[11][12] Сијера Неваду и Гуереро супертеран у западном Мексику.[13] Пре 90–80 милиона година, подводна Фаралонска плоча се поделила и формирала Кула плочу на северу. Ово је формирало област у садашњој северној Калифорнији, где су се плоче спојиле формирајући меланж. Северно од овога налазило се Колумбијско удубљење, где је континентална ивица била источно од околних области.[10] Многи од главних батолита датирају из касне креде.[13] Како се ларамидска орогенеза завршила пре око 48 милиона година, на пацифичком северозападу почело је нагомилавање Силеција терана. Тиме је започела вулканска активност у зони субдукције Каскадије, формирајући данашњи Каскадни ланац, и трајала је до миоцена. Овдашњи догађаји се могу односити на распламсавање игнимбрита у јужном басену и ланцу.[14] Како је проширење у басена и опсега успорено променом кретања Северноамеричких плоча пре отприлике 7 до 8 милиона година, отцепљење је почело у Калифорнијском заливу.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пхyсиограпхиц регионс оф тхе Унитед Статес, УСГС
  2. ^ Мерриам-Wебстер'с цоллегиате енцyцлопедиа, паге 361 (Мерриам-Wебстер, 2000).
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „Пацифиц моунтаин сyстем” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 2. 11. 2013. 
  4. ^ Р. Саагер; Ф. Бианцони (1971). „Тхе Моунт Нансен голд–силвер депосит, Yукон территорy, Цанада”. Минералиум Депосита. 6 (3): 209. Бибцоде:1971МинДе...6..209С. С2ЦИД 129092271. дои:10.1007/БФ00208030. 
  5. ^ D. С. Цоwан (1985). „Струцтурал стyлес ин Месозоиц анд Ценозоиц мелангес ин тхе Wестерн Цордиллера оф Нортх Америца”. Геологицал Социетy оф Америца Буллетин. 96 (4): 451. Бибцоде:1985ГСАБ...96..451Ц. дои:10.1130/0016-7606(1985)96<451:ССИМАЦ>2.0.ЦО;2. 
  6. ^ Мелание Остопоwицх (2005). Тхе Цордиллера. , Wеигл Едуцатионал Публисхерс Лимитед, ISBN 1553881494, пп. 6, 12, анд 20: "Тхе Цордиллера ис оне оф тхе севен геограпхиц регионс ин Цанада".
  7. ^ Тхе Енцyцлопедиа Америцана: а либрарy оф универсал кноwледге, Енцyцлопедиа Америцана Цорп., 1918, ISBN 0717201333, p. 687: "[N]ame from the Spanish....It is used particularly in physical geography, although in geology also it is sometimes applied...."
  8. ^ S. Holland, Landforms of British Columbia, BC Govt. 1976.
  9. ^ „Coast Ranges”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 30. 7. 2007. 
  10. ^ а б в г Townsend, Catherine; Figge, John (2002). „Northwest Origins”. The Burke Museum. 
  11. ^ Sugihara, et al., pp. 170–194
  12. ^ „Klamath National Forest”. U.S. Forest Service. Приступљено 26. 3. 2013. 
  13. ^ а б Dickinson, William (2004). „Evolution of the North American Cordillera” (PDF). Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 32: 13—45. Bibcode:2004AREPS..32...13D. doi:10.1146/annurev.earth.32.101802.120257. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 1. 2014. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  14. ^ а б Humphreys, Eugene (2009-06-01). „Relation of flat subduction to magmatism and deformation in the Western United States”. Backbone of the Americas: Shallow Subduction, Plateau Uplift, and Ridge and Terrane Collision. Geological Society of America. ISBN 9780813712048. doi:10.1130/978-0-8137-2446-1-204.0.v. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Pacifički planinski sistem на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pacifički_planinski_sistem&oldid=28419036”