Pacta sunt servanda

Pacta sunt servanda је основно начело уговорног права по којем је закључени уговор закон за уговорне стране, које су дужне испунити своје обавезе на начин одређен уговором и одговорне су за испуњење тих обавеза. Начело пацта сунт серванда потиче из канонског права средњег века,а тек касније је уведено у световно право.

Уговорне стране не могу једнострано мењати уговорне одредбе нити одустати од испуњења уговора. Против уговорне стране која не испуњава или неуредно испуњава своје уговорне обавезе друга уговорна страна може покренути одговарајући судски поступак.

Међутим, у одређеним случајевима (уговори са клаузулом ребус сиц стантибус), када се промене околности које су постојале у време склапања уговора тако да онемогућавају или битно отежавају испуњење уговорних обавеза, било би неправедно захтевати да уговорне стране испуне своје уговорне обавезе, те се у тим ситуацијама уговорне стране могу ослободити од испуњења тих обавеза (то је раскид уговора због промењених околности)

Литература

• Ђорђе Николић. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш. ИСБН 86-86105-13-0.