Пређи на садржај

Палата Гарањин у Трогиру

С Википедије, слободне енциклопедије
Такође погледајте: Музеј града Трогира
Палата Гарањин у Трогиру
Палата Гарањин, данас Музеј града Трогира
Опште информације
МестоТрогир
Држава Хрватска
Време настанка18. век
Тип културног добраСпоменик културе

Палата Гарањин у Трогиру или Палата Гарањин-Фанфоња је заправо група палата, која се протежу преко надсвођених пролаза (волта) и преко трију улица Трогира. Спада у један је од најсложенијих стамбених блокова са готово лавиринтским системом ходника, у далматинском урбанизму.[1]

Палата је била у власништву венецијанске породице Гарањин, од 18. века. Та породица се у 19. веку ородила са угледном задарском породицом Фанфоња, из које су се бирали команданти коњице у млетачкој војсци. Данас се у овој згради налази Музеј града Трогира, који у својој збирци поседује значајну библиотеке породице Гарањин, која броји око 5.500 наслова.[2]

Положај

[уреди | уреди извор]

Палата Гарањин, у којој је данас смештен Музеј града Трогира налази се на адреси Градска врата 4. у малом просторном делу историјског језгра Трогира (које се налази на острвцу у морском сужењу у коме се оток Чиово највише приближио копну) насупрот копнених врата.

Положај Палате Гарањин на УНЕСЦО-вој мапи Трогира, палата је означена бројем 28

Заштита

[уреди | уреди извор]

Под ознаком З-5065 Палата Гарањин заведена је као непокретно културно добро - појединачно, правног статуса заштићено културно добро, разврстано као "профана градитељска баштина".

Није под непосредном УНЕСЦО-вом заштитом, али стављањем на листу УИНЕСЦО-а древног дела Трогира. или историјског језгра Трогира, индректно се и иона нашла на овој листи, што даје наду за очување и реваитализацију ове знаменити грађевине.

Обнова палате

[уреди | уреди извор]

Обнова руиниране палате Гарањин, у којој је данас смештен Музеј града Трогира започела је с краја 1990-их година, када су за то створени материјални услови. Обнова је почела од крова, који је на појединим местима прокишњавао, да би се потом (уз претходно сачињену документацију и архитектонско сагледавање постојећег стања), приступило преуређењу осталог дела палете. Радови су извођени у садњи и уз конзерваторски надзор Министарства културе Хрватске, Управе за заштиту културне баштине конзерваторског одјела из Сплита, сада Трогира.[3]

Од значајнијих радова извршена је обнова барокног спрата, и оних делова палате из које су претходно исељени станари. Санирани су зидови, испуна, чишћење и прањеи кречење у делу који је то захтевао (романички зид). Потом су скинуте и обновљене дрвене шкуре, поправљени дрвени оквири прозора и врата и израђена нова барокна балконска ограда – од кованог гвожђа. На јужном прочељу, санирана је камена балконска ограда, а на северном прочељу, израђене је недостајућњ камено степениште. На крају санирани су зидови Галерије Цате Дујшин-Рибар, лапидаријум, цистерна за воду (сачувана у склопу палате), којој је након обнављана остављен отворен отвор како би се видела њена функција.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Палата Гарањин-Фанфоња настала је као и многе друге племићке палате, у Трогиру повезивањем више кућа у јединствену целину. Палата је била у власништву венецијанске породице Гарањин, од 18. века, која се у 19. веку ородила са угледном задарском породицом Фанфоња,[ф] па отуда и назив Палата Гарањин-Фанфоња.[4]

Опрема палате једним делом је опљачкана 1797. године, за време безвлашћа које је настало након пропасти млетачке владавине у Трогиру. По наговору свештеника ипак су лопови многе предмете вратили. На основу сачуваног пописа – инвентара из 1798. године може се стећи представа о изгледи и опреми унутрашњости палате (посебно собе са збирком оружја, која је требало да импресионира госте), породица Гарањини која је стекла племићку титулу.[5] У посебној су соби били изложени породични портрети, зидови су били обложени скупоценим тканинама, део намештаја био је позлаћен, а у неким просторијама налазила су се огледала, слике, графике, географске карте.[6][7][8]

Око 1800. године Еуропом влада дух просвјетитељства, а у архитектури је то раздобље романтичног класицизма, на прагу манифестације индустријске револуције у градитељству, а под утицајем грађанске револуције, када се с мером својственом класичним раздобљима санирају расцепи између стварности и идеала. У том раздобљу и у Далмацији Гарњиновог доба, као и на другим местима у Еуропи, класицизам носи ознаке разноврсних духовних засада и никад и нигде он није био покрет јединствене кохезије. У својим почецима неодвојив је од интенција просвјетитељства. С друге стране често задржава и стилске карактеристике барока и рококоа. Некад је схваћен као супротност романтизму, а који пут као његов проширени вид. Под овим променама настао је преломни тренутак у архитектури једним делом и због наполеонских ратова, који ће бити узрок великих промена у градњи. Већи део Европе, па тако Венеција, Далмација па и Трогир, постају главна места догађаја у првим годинама 19. века под француском управом.[9][10][11]

У то доба Иван Лука Гарањин млађи (1764 — 1841), трогирски интелектуалац, наручује низ пројеката од Гианнантонија Селве (1751. — 1819.), чувеног италијанског класицистичког архитекта, за породична имања у Трогиру и околини. Тако је Селва у граду Трогиру за комплекс палала породице Гарагњи састављен од грађевина подигнутих у распону од 13. до 18. века, на самом почетку 19. века израдио низ пројеката темељне адаптације ентеријера и екстеријера. Иван Лука Гарањин, Селвин наручилац, у тој сарадњи на изради пројакта за обнову његове имовине није само дефинисао пројектне задатке, него је често и сам цртежима усмеравао пројектанта према жељеним решењима. Културна клима времена у којој су живели наручилац и творац пројекта омогућила је обојици да делују у складу с просветитељским идејама и да утопију покушају остварити одупирући се предрасудама.[12]

Пропаст породице Фанфоња

[уреди | уреди извор]

Када је, задњи мушки потомак угледног и заслужног рода Фанфоња у Трогиру 1940-тих година компромитовао током италијанске окупације Далмације у Другог свјетског рата, од нове власти у Југославији проглашен је за активног учесника фашистичког покрета. У револуционарном заносу нова комунистичка власт је подлег грабежу и тако су настале или пропале многи покретни предмети.

Након што су чланови породице понели са собом у егзил део предмета из палате у Италију, у њу су се уселили сиромашни станари, углавном из околних села. Цвито Фисковић, тада млади конзерватор у служби партизанских власти, спасао је највећи део библиотеке тако што је на једноставан начин зазидао њена врата. Захваљујући њему спашен је велики део јако богате и важне архивске грађе у којој су биле и исправе породица Гарањи - Фанфоња из Задра (пергаменти, исправе писане глагољицом итд).[13]

Библиотека палате Гарањин-Фанфоња
Библиотека палате Гарањин-Фанфоња, са старом библиотечном грађом, настала је заслугом Ивана Луке Гарањина, старијег. У доба свог формирања библиотека се налазила на другом спрату палате. Током 19. века пресељена је у просторије у којима се и данас налази.
Пре усељења у ову просторију за потребе библиотеке израђени су посебни наменски дрвени орману у којима су књиге након разврставања по садржајима чуване; осликани су зидови и плафон, што је власницима палате чинило пријатнији боравак у библиотеци током читања књига. Гарањин су увек водили бригу о лакшем сналажењу у библиотеци, што потврђује и чињеница да су имали и своје библотекаре, који су им повремено пописивали наслове и израђивали каталоге. Први каталог објављен је 1796. године, и имао је 963 у њему наведена наслова.[3]

Палата Гарањин - Музеј града Трогира

[уреди | уреди извор]

Музеј града Трогира смештен је у некадашњем резиденцијалном комплексу породице Гарањин-Фанфоња и са Парком Гарањин-Фанфоња чини историјско-архитектонску целину. У Музеју се налази богата породићна библиотека Гарагнин-Фанфогна, која броји 5.582 наслова и сматра се једном од најбогатијих приватних библиотека у Далмацији, укључујући најважније књиге о агрикултури, вртовима и парковима 18. века. У библиотеци је сачувана и породична архива Гарањин-Фанфоња у којој се налази исцрпна документација о породичном парку на Траварици. У библиотеци се налазе дела из свих подручја људског знања, а међу њима се некада налазио познати спис Пацта Цонвента, који се данас чува у Будимпешти.[14]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Палата Гарањин-Фанфоња је склоп романичких и готичких кућа обједињен рестаурацијом старе и нове куће Гарагнин у другој половини 18. века по пројекту Игнација Мацановића.[15][16] Мацаноовић не само да гради палату Гарањин већ регулише и читав трг пред њом, укључујући и поплочање, како трга, тако и улазног простора у нову палату Гарањинових и унутрашње дворишта њиховог комплекса.[17]

На западном крају склопа је кула изнад надсвођеног пролаза над улицом. Ова камена двоспратница насупрот северних градских врата има у приземљу монументални каснобарокни профилисани портал са породичним грбом обитељи. На североисточном углу блока је цистерна са терасом. Унутрашње двориште трапезастог облика има изворни барокни плочник. Јужна једноспратница са спољним степеништем, некад економске намене, данас је у функцији градског лапидаријума.

Главна структура палате се протеже преко надсвођених пролаза (волта) преко трију улица, и спада у групу најсложенијих стамбених блокова у далматинском урбанизму. У готово лабиринтски систему ходника, надсвођених уличних пролаза, степеница (укључујући и она тајна) цео систем палат састоји се од три дворишта, врта, капеле, цистерне са терасом, економске зграде више кућа изворно различитих власника.

Средишњи део комплекас палате, такозвана Нова кућа (Цаса Нова), датира из 18. века. стољећа (градња је започета 1763. године), и сматра се да је дело градитеља Игнација Мацановића.[а] Својим прочељем Нова кућа затвара јужну страну малог трга уз Копнена градска врата. Величином и пространошћу намеће се у околном простору те је видљива и преко градског бедема. Врх прочеља је двоструки тавански прозор уоквирен волутама,

На прочељу је портал с грбом и балкон на другом спрату.[б]

Два прозора у приземљу исте зграде обликована су од по двају комада лукова готичких прозора, тако да су од средњовековних комада састављени оквири у стилу барокних, валовитих линија. Западни зид господарске зграде на уличној страни с међуспратним венцима и вратима са профилисаним оквирима припадао је прочељу неке старије, порушене куће.

Економска зграда, бунар и барокни дворишни плочник такође су дело Игнација Мацановића. Уз Нову кућу је једноспратна зграда која је служила за складиштење сена.

На западној дворишној страни су степенице којима се приступа романичкој кући подигнутој изнад свода (волта) под којим је улица. (у 18. веку кућа, је готово рушевина, и служила је као кокошињац).

Источну дворишну страну затвара романичко-готичка кућа са стрмим степеништем којима се приступа првом спрату Нове куће.

Дворишта и врт палете

[уреди | уреди извор]

Иза Нове куће пружа се сценографски сликовито издужено двориште, асиметрична облика, тлоцртно попут издужена, неправилна трапеза. Јужну дворишну страну затвара господарска једнокатна зграда (Тезон), чије стубиште подржава полуступ с готичким капителом; као база послужио је млински камен.

Комплекс палата Гарањини поседовао је три поплочана дворишта и врт, која су поплочана највероватни пред крај раздобља од 1763. до 1765. године, кад је вршена и преградњи комплекса Гарагњин, јер је према расположивим подацима тада градитељ Игнације Мацановић, син Иван Мацановића (Трогир, 1705 – ?)[16] донео око шест камених блокова за поплочавење из Корчуле у мају 1765. године.[18] Поплочење дворишног пролаза, које чини око две трећине површине дворишта у источном делу припадају изворном Мацановићевом поплочењу из шездесетих година 18. века, док је једна трећина у западном делу као и поље у југоисточном делу, исред каменог степеништа које води на спрат резултат обнове из 1977. године,.[19] Постојеће стање поплочења дворишта каменим плочама ширине 13 и дужне 25 центиметара документовано је 1974. године. У западном делу дворишта и на простору између економске зграде и источних зидова романичке куће плочник је био оштећен а површина покривена земљом. Изворно поплочавање дворишта палате изведено је од ужих блокова камена постављених на нож у земљану подлогу без морта, док је трећина у западном делу изведена од правилније обрађених блокова, правоугаоне површине и уједначених величина, са фугама испуњеним цементним мортом, и једноставније су геометрије узорка.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ О потврди да је нова палача Гарањин Мацановићево дело види: Ф. Целио-Цега, „Мањи градитељски захвати и преинаке на кућама обитељи Гарагнин у Трогиру“, ППУД 38, стр. 347-348.
  2. ^ Старији Трогирани препричавају како би се недјељом након мисена малом тргу окупљали понеки тежаци из Сегета чекајући да се на прозору палаче појави цонте Антонио Фанфогна, који би махањем узвраћао на изразе поштовања својих колона.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 6 Државни архив Сплит, Обитељска архива Гарагнин-Фанфогна, Имовински списи 6/XXI.
  2. ^ I. Луцић: Повијесна свједочанства о Трогиру I и II, Сплит, 1979.
  3. ^ а б в „Матица хрватска - Хрватска ревија 2, 2009. - МУЗЕЈ ГРАДА ТРОГИРА”. www.матица.хр. Приступљено 2020-11-27. 
  4. ^ С. Пипловић, Градитељство Трогира у 19. стољећу, Сплит, 1996.
  5. ^ Целио Цега, Фани (1996), Повијест књижнице обитељи Гарањин Фанфоња у Трогиру с посебним освртом на намјештај и старе каталоге, Радови завода за хрватску повијест, вол. 29, Загреб, 129-137.
  6. ^ ЦЕГА, Ф. (1996.), Имовина у кући обитељи Гарањин након анархије 1797. године, ГППД 12 (Божић-Бужанчић зборник), 577-594
  7. ^ ЦЕГА, Ф. (1997.), Неколико извјешћа Колегија св. Лазара у Трогиру који се налазе у књижници Гарагнин Фанфогна у Музеју града Трогира те у књижници катедрале св. Ловре, ГППД 13, 285-299
  8. ^ ЦЕЛИО-ЦЕГА, Ф. (1997.-1998.), Сликарска баштина обитељи Гарагнин у XVIII. ст. по инвентару куће из године 1798., ППУД 37, 325-332
  9. ^ Целио Цега, Фани (2005), Свакидашњи живот града Трогира од средине 18. до средине 19. стољећа, Књижевни круг,
  10. ^ Делалле, Иво (2006), Трогир. Водич по његовој повијести и животу, Еx Либрис, Загреб.
  11. ^ Дубоковић Надалини, Нико (1974), О градњи цеста у Далмацији у доба Француза, Прилози повијести отока Хвара IV, Хвар, 68-79.
  12. ^ Целио Цега, Фани (2002), Мањи градитељски захвати и преинаке на кућама обитељи Гарагнин у Трогиру тијеком XVIII. стољећа, Прилози повијести умјетности у Далмацији 38, Сплит, 339-363
  13. ^ Моровић, Хрвоје (1965), Глагољски списи архива обитељи Гарањин-Фанфоња у Трогиру, Грађа и прилози за повијест Далмације, Сплит, 67-111.
  14. ^ Елаборо д.о.о., Елаборат истражних конзерваторско – рестаураторских радова у Музеју града Трогира и парку Гарагнин – Фанфогна, пројект „Гарагнинов вртал – Еуропски парк свих Трогирана” (2018)
  15. ^ Ф. Целио Цега, "Мањи градитељски захвати и преинаке на кућама обитељи Гарагнин у Трогиру тијеком XVIII. стољећа", ППУД 38, Сплит, 1999./2000., стр. 339-363.
  16. ^ а б C. Фисковић, "Игнације Мацановић и његов круг", ППУД 9, Сплит, 1955., стр. 260, биљ. 125.
  17. ^ I. Бабић, „Једна просторна интервенција Игнација Мацановића у Трогиру“, ППУД 38, Сплит, 1999-00., стр. 305-336.
  18. ^ I. Бабић, "Једна просторна интервенција Игнација Мацановића у Трогиру", ППУД 38, Сплит, 1999./2000., стр. 305-338
  19. ^ Ф. Целио Цега, "Мањи градитељски захвати и преинаке на кућама обитељи Гарагнин у Трогиру тијеком XVIII. стољећа", ППУД 38, Сплит, 1999./2000., стр. 339-363.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • План управљања спомеником перковне архитектуре Парк ГАРАГНИН-ФАНФОГНА, Јавна установа Море и Крш, Просинац 2018. г. стр. 9
  • Амалија Деницх, Парк еx Фанфогна у Трогиру, Трогир, 1975.
  • ШВЕРКО, А. (2009.) Процес градње класицистичких портала у аграрном парку обитељи Гарагнин у Трогиру. КИГ 3-4, 49.-61.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Палата Гарањин у Трогиру на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Palata_Garanjin_u_Trogiru&oldid=26777822”