Папирна и картонска амбалажа у прехрамбеној индстрији
Употреба папира и картона за паковање хране датира још из XVII века. Његова употреба нарочито је порасла у другом делу XIX века. У савременом паковању намирница значајну улогу има амбалажа од папира и картона. Захваљујући поступцима оплемењивања ова амбалажа обезбеђује производима потребну заштиту.
Најчешће се производи комерцијална и транспортна амбалажа од папира и картона и омоти као допунска амбалажа.
Израда папирне и картонске амбалаже[уреди | уреди извор]
Папир и картон су материјали у облику листова добијени од испреплитане мреже целулозних влакана изолованих из дрвета, коришћењем сулфата и сулфита. Влакна су затим претворена у кашу и/или избељена и третирана хемикалијама, као што су средства за јачање у циљу добијања папирног производа. Папир и картон се обично употребљавају за картоне за млеко, склапајуће кутије, вреће и џакове, и папир за паковање.
Картон се производи од старог папира уз додатак целулозе једнаког састава у целој маси или са светлим површинским слојем на једној страни. Од количине целулозе зависи и дебљина картона. На основу броја различитих слојева, деле се на дуплекс и триплекс картоне. Дуплекс картон је састављен из три слоја различитог састава. Триплекс картон је састављен из три слоја различитог састава – назива се још и хромокартон.
Модерни тренд представља смањивање граматуре картона. Новим технолошким поступцима се данас може произвести најнижа граматура трослојног картона већ од 300 г/м3. Даља унапређења се усмерена на повећање употребљивости и практичности повећањем постојећих могућности и материјала и проналажење поступка којим би се смањили трошкови производње. [1]
Картон за производњу транспортне амбалаже може се импрегнирати восковима и лепком отпорним на воду.
Врсте папирне амбалаже[уреди | уреди извор]
Шренц[уреди | уреди извор]
Шренц. – Производи се из старог рециклираног папира, врло мало целулозе I јефтиних пунила. Може бити сиве I смеђе боје. Користи се за унутрашње I спољашње слојеве таласастог картона. Ако се израђује са већом површинском масом од 23 г/м2, назива се шренц-картон.
Натрон-папир[уреди | уреди извор]
Натрон-папир (крафт-папир) се производи из натрон-целулозе уз обавезно туткалисање. То је једноструко гладак папир, смеђе боје који се са једне стране туткалише, а са друге лакира. Отпоран на кидање, цепање, пуцање и развлачење. Користи се за израду једнослојних, вишеслојних врећа и за равне слојеве таласастог картона.
Сулфитни омотни папир[уреди | уреди извор]
Сулфитни омотни папир се добија из сулфитне целулозе уз додатак мање количине дрвењаче или старог папира. Туткалише се. Гладак је са једне стране и прилагођен за штампу. Употребљава се за слојеве комерцијалне амбалаже.
Папири непропустљиви за маст[уреди | уреди извор]
Папири непропустљиви за маст се производе из чисте целулозе посебном хемијском обрадом. Разликује се неколико врста ових папира прави пергамент папир, имитација пергамент папира и пергамин папир. За прави пергамент папир је карактеристична велика непропустљивост за масноћу и воду. Имитација пергамент папира поседује мању отпорност према масноћама, а влагу пропушта. Пергамин папир је транспарентан, а особине су му исте као и код имитације пергамент папира.[2]
Ова врста папира углавном се користи за израду комерцијалне амбалаже.
Врсте картонске амбалаже[уреди | уреди извор]
Бели картон[уреди | уреди извор]
Бели картон је направљен је од неколико танких слојева хемијски избељене пулпе. Најчешће се користи као унутрашњи слој картона. Може бити превучен воском или ламелиран полиетиленом. То је једини облик картона који је препоручљив за директан контакт за храном.
Чврсти картон[уреди | уреди извор]
Чврсти картон садржи више слојева избељених сулфатних картона. Када је ламелиран полиетиленом формира течни картон (познат као млечни картон). Углавном се користи за паковање воћних сокова и свежих пића
Цхип боард[уреди | уреди извор]
Цхип боард је направљен је од рециклираног папира и често садржи оштећене делове и нечистоће од оригиналног папира, што га чини неприхватљивим за директан контакт са храном, штампање и савијање. Често се прекрива белим картоном у циљу побољшања изгледа и снаге (чврстине). Најјефтинији је облик картона и користи се за прављење спољашњих слојева картона за храну, као што су чај и житарице.
Таласасти картон[уреди | уреди извор]
Таласасти картон је картон који се састоји из једног или више слојева таласастог папира који је налепљен на један слој равног папира или се налази налепљен измедју слојева равног папира. Таласасти картон може бити двослојан, трослојан, петослојан и седмослојни.[3]
Примена у прехрамбеној индустрији[уреди | уреди извор]
Обичан папир не штити намирнице дужи временски период јер има слаба баријерна својства и није термо заварљив. Када се користи као основно паковање (када је у контакту са храном), папир је увек третиран, превучен, ламиниран или импрегниран материјалима као што су воскови, смоле или лакови, да би се побољшала функционална и заштитна својства.
Папир и картон се обично употребљавају за картоне за млеко, склапајуће кутије, вреће и џакове и папир за паковање. Амбалажа од папира не сме бити обојена ако се употребљава за непосредно паковање масти, маслаца, маргарина, кајмака и других млечних производа богатих мастима, као и за паковање чоколаде, какао-праха, меса, посластичарских производа, сладоледа, млека у праху, јаја у праху, производа од меса, бурека, масног пецива и кухињске соли.[4]
Амбалажа која при паковању долази у непосредан додир са животним намирницама не сме садржавати више од 3 мг/кг арсена, ни више од 10 мг/кг олова, као ни више од 10 мг/кг полихлорованих бифенила.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Амбалажни материјал”. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ Светомирка Цвејанов; Борислава Тошић; Смиљка Калуђерски. Прехрамбена технологија за други разред средње школе. Завод за уџбенике и наставна средства Београд.
- ^ С. Цвејанов; Б.Тошић; С.Калуђерски. Прехрамбена технологија за други разред средње школе. Завод за уџбенике и наставна средства Београд.
- ^ „Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет”. Приступљено 27. 12. 2016.