Пређи на садржај

Пас-водич

С Википедије, слободне енциклопедије
У Бразилији слепог човека води пас-водич

Пси-водичи су пси који обављају за људе разне послове, као и у прошлости: чувају поседе, вуку санке, гоне стада и учествују у лову, а од прошлог века се појавило много послова које би пси могли да обављају. Помоћ су људима са физичким оштећењима.

Као водичи слепих људи[уреди | уреди извор]

Ово су први радни пси XX века. У Немачкој су након Првог светског рата немачки овчари тренирани за помоћ војницима који су ослепели на бојишту. Идеја „очију које виде“ ускоро се проширила. Иако се немачки овчари још обучавају за псе-водиче, све више их замењују лабрадор ретривери и златни ретривери. Британска хуманитарна организација створила је укрштањем ових двеју пасмина нову од које се штени око хиљаду паса годишње. Природа ових паса је прилагођена захтевима посла који обављају.[1]

Пси за глуве људе[уреди | уреди извор]

Пси који помажу глувим особама својим слухом, обични су пси који су природно радознали и друштвени. Овакве псе су почели да обучавају у САД пре тридесетак година. За разлику од паса-водича или паса који помажу људима с телесним оштећењима, пси који помажу глувим особама раде 24 часа дневно. Одговарају на звукове попут дечијег плача, куцања на вратима или пожарног аларма. Већина ових паса су мешанци, често спасени из азила. У Британији је установљено да су за тренирање најбољи мешанци којима је међу прецима био радни кокер шпанијел, али су и мешанци са пудлицом добри.[1]

Пси за особе са телесним инвалидитетом[уреди | уреди извор]

Пси за помоћ особама у инвалидским колицима тренирани су први пут у САД пре двадесетак година. За овај задатак су најбољи златни ретривери. Сваки пас се тренира да би се прилагодио потребама особе којој помаже, а основни тренинг укључује подизање ствари које су тој особи испале. Неки пси могу да отварају врата, а други и да пале и гасе светло.[1]

Пси за проналажење преживелих у несрећама[уреди | уреди извор]

Пси за проналажење преживелих у рушевинама, лавинама и за спасавање у планини обављају важне задатке, но то су већином кућни љубимци истренирани за овакве задатке када затреба. Потрага и спасавање озбиљна је верзија игре жмурке у којој пас користи своје чуло мириса како би пронашао изгубљену особу. Велики пси, посебно граничарски колији, професионално се користе за потрагу и спасавање.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Фогл, Брус (2009). Пас приручник за власнике (Друго изд.). 56-57: Профил Београд.