Пређи на садржај

Патанђали

С Википедије, слободне енциклопедије
Патанђали
Патаñјали – Модерн арт рендеринг ин Патањали Yогпеетх, Харидwар
Модерни уметнички приказ Патанђалија
Место рођењаИндија
Место смртиИндија
Занимањемудрац, писац

Патанђали (хинд. पतञ्जलि) био је мудрац у Индији, који се сматра аутором бројних радова на санскриту. Његов најпознатији рад је збирка Јога сутре, које важе за најважнији текст класичне јога филозофије. Није сасвим извесно да је Патанђали аутор свих дела која му се приписују, јер постоји низ истоимених, познатих историјских аутора. Бројна истраживања изведена током прошлог века била су посвећена изучавању историје и идентитета овог аутора или ових аутора.[1][2]

Истоимени аутори

[уреди | уреди извор]

Међу важнијим истоименим ауторима су:[3][4][5]

Аутор Махабхасија

[уреди | уреди извор]

Аутор Махабхасија, древног трактата о санскртској граматици и лингвистици, заснованог на Астадјаји од Панинија. Живот овог Патанђалија се датира у средину 2. века пре нове ере, о чему се западни и индијски научници слажу.[6][7][8] Овај текст је насловљен као бхасја или „коментар” Катјајана-Панинијевог дела по Патанђалију. Пошто је веома поштован у индијским традицијама широко је познат и једноставно као Маха-бхасја или „Велики коментар”. Текст је веома енергичан, добро образложен и обиман да је овај Патанђали већ 2000 година ауторитет који се сматра последњим граматичарем класичног санскрита, а да су му Панини и Катјајана претходили. Њихове идеје о структури, граматици и филозофији језика утицале су и на научнике других индијских религија, попут будизма и џаинизма.[9][10]

Састављач Јога сутре

[уреди | уреди извор]
  • Састављач Јога сутре, текста о теорији и пракси јоге,[11] [2]и угледни научник хиндуске филозофије Самкхја.[12][13] Сматра се да је овај Патанђали живео између 2. века п.н.е. и 4. века н.е., при чему највећи број научника прихвата период између 2. и 4. века н.е..[14][11][15] Јога сутре су један од најважнијих текстова индијске традиције и темељ класичне јоге.[16] [2]Текст о индијској јоги је у средњовековном добу био превођен на четрдесет индијских језика.[17]

Аутор Патанђалатантре

[уреди | уреди извор]

Аутор медицинског текста под називом Патанђалатантра. Тај текст је цитиран и навођен у многим средњовековним текстовима везаним за здравствене науке, а Патанђали се помиње као медицински ауторитет у многим санскртским текстовима као што су Јогаратнакара, Јогаратнасамукаја и Падартавијнана.[18] Постоји четврти хиндуистички научник по имену Патанђали, који је вероватно живео у 8. веку и написао коментар о Чарака Самхити, и тај текст се називае Каракавартика.[19] Према неким индијским научницима модерне ере, нпр. П. V. Шарма, два медицинска научника која се зову Патанђали, би могли бити иста особа. Међутим та особа је врло вероватно различита од Патанђалија који је написао класик санскритске граматике Махабхасја.[19]

Један од 18 тамилских сидхара

[уреди | уреди извор]

Патанђали је један од 18 сидхара у традицији Тамил сидхе (Шива).[20]

Остала помињања

[уреди | уреди извор]

Патанђали се данас помиње у инвокацијама и олтарима у неким облицима модерне постуралне јоге, као што су ајенгар јога[21] и аштанга вињаса јога.[22]

Живот

[уреди | уреди извор]

Луис Рено је један од научника који су сугерисали да Патађали који је писао о јоги и Патанђалија који је написао коментар Панинијеве граматике нису иста особа.[23][24] Године 1914, Џејмс Вуд је изнео становиште да се ради о истој особи.[25] Године 1922, Сурендранат Дасгупта је презентирао серију аргумената којима се прелиминарно предлаже да су аутор текста Граматике и текста Јоге једна особа.[26]

Стајалиште да су то вероватно два различита аутора генерално је прихваћено,[27][28] мада неки западни учењаци сматрају да се ради о јединственом ентитету.[29][30]

Део припадника индијске традиције је сматрао да је један Патанђали написао трактате о граматици, медицини и јоги. Ово је овековечено у стиху који је Бхоџа написао на почетку свог коментара Јогасутри званог Раџамартанда (11. век), и у следећем стиху који је пронађен у тексту Шиварама из 18. века:[31]

योगेन चित्तस्य पदेन वाचां मलं शरीरस्य च वैद्यकेन। योपाकरोत्तं प्रवरं मुनीनां पतञ्जलिं प्राञ्जलिरानतोस्मि॥

Превод: Клањам се са склопљеним рукама еминентном мудрацу Патанђалију, који је нечистоће ума уклањао јогом, говора граматиком, и тела медицином.

О овој традицији говори Меуленбелд[18] који ту „релативно касну“ идеју прати до Бхоџе (11. век), на кога је можда утицао стих Бхартрхарија (око 5. века) који говори о једном стручњаку за јогу, медицину и граматику, који међутим није именован. Ниједан познати текст на санскрту пре 10. века не наводи да један и исти Патанђали стаји иза сва три трактата.[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Рагхаван, V.; et al. (1968). Неw Цаталогус Цаталогорум. 11. Мадрас: Университy оф Мадрас. стр. 89—90.  листс тен сепарате аутхорс бy тхе наме оф "Патаñјали."
  2. ^ а б в Котарац, Михаило; Котарац, Михаило (2023). Патанђали: Јога сутре: савремено читање. Београд: M. Николић. ИСБН 978-86-905140-0-7. 
  3. ^ Ганери, Јонардон. Артха: Меанинг, Оxфорд Университy Пресс 2006, 1.2, п. 12
  4. ^ Радхакрисхнан, С.; Мооре, C.А., (1957). А Соурце Боок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy, цх. XIII, Yога, п. 453
  5. ^ Гавин А. Флоод, 1996.
  6. ^ Сурес Цхандра Банерји (1989). А Цомпанион то Санскрит Литературе: Спаннинг а Период оф Овер Тхрее Тхоусанд Yеарс, Цонтаининг Бриеф Аццоунтс оф Аутхорс, Wоркс, Цхарацтерс, Тецхницал Термс, Геограпхицал Намес, Мyтхс, Легендс анд Северал Аппендицес. Мотилал Банарсидасс. стр. 233. ИСБН 978-81-208-0063-2. 
  7. ^ Сцхарф, Петер M. (1996). Тхе Денотатион оф Генериц Термс ин Анциент Индиан Пхилосопхy: Граммар, Нyāyа, анд Мīмāṃсā. Америцан Пхилосопхицал Социетy. стр. 1—2. ИСБН 978-0-87169-863-6. 
  8. ^ Цардона, Георге (1997). Пāṇини: А Сурвеy оф Ресеарцх. Мотилал Банарсидасс. стр. 267—268. ИСБН 978-81-208-1494-3. 
  9. ^ Сцхарфе, Хартмут (1977). Грамматицал Литературе. Отто Харрассоwитз Верлаг. стр. 152—154. ИСБН 978-3-447-01706-0. 
  10. ^ Харолд Г. Цоwард; К. Куњунни Раја (2015). Тхе Енцyцлопедиа оф Индиан Пхилосопхиес, Волуме 5: Тхе Пхилосопхy оф тхе Граммарианс. Принцетон Университy Пресс. стр. 3—11. ИСБН 978-1-4008-7270-1. 
  11. ^ а б Маас, Пхилипп А. (2006). Самāдхипāда: дас ерсте Капител дес Пāтаñјалаyогаśāстра зум ерстен Мал критисцх едиерт (на језику: Герман). Аацхен: Схакер. ИСБН 978-3832249878. 
  12. ^ Дасгупта, Сурендранатх (1992). А Хисторy оф Индиан Пхилосопхy, Волуме 1, п.229 Мотилал Банарсидасс Публицатионс. ISBN 8120804120
  13. ^ Пхиллипс, Степхен Х.,(2013). Yога, Карма, анд Ребиртх: А Бриеф Хисторy анд Пхилосопхy, Цолумбиа Университy Пресс. ISBN 0231519478
  14. ^ Брyант 2009, стр. xxxив, 510 wитх нотес 43-44.
  15. ^ Мицхеле Десмараис (2008), Цхангинг Миндс: Минд, Цонсциоуснесс анд Идентитy ин Патањали'с Yога Сутра, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120833364, пагес 16-17 wитх фоотнотес
  16. ^ Десмараис, Мицхеле Марие (2008). Цхангинг Миндс : Минд, Цонсциоуснесс Анд Идентитy Ин Патањали'С Yога-Сутра Анд Цогнитиве Неуросциенце. Мотилал Банарсидасс. стр. 15—16. ИСБН 978-81-208-3336-4. , Qуоте: "Тхе YС ис wиделy ацкноwледгед то бе оне оф тхе мост импортант теxтс ин тхе Хинду традитион анд ис рецогнизед ас тхе ессентиал теxт фор ундерстандинг цлассицал Yога".
  17. ^ Wхите 2014, стр. xви.
  18. ^ а б Меуленбелд, Г. Јан (1999). Хисторy оф Индиан Медицал Литературе, вол. I парт 1. Гронинген: Е. Форстен. стр. 141—44. ИСБН 978-9069801247. 
  19. ^ а б Меуленбелд, Г. Јан (1999). Хисторy оф Индиан Медицал Литературе, вол. I парт 1. Гронинген: Е. Форстен. стр. 143—144, 196. ИСБН 978-9069801247. 
  20. ^ Феуерстеин, Георг. „Yога оф тхе 18 Сиддхас бy Ганапатхy”. Традитионал Yога Студиес. Архивирано из оригинала 23. 09. 2019. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
  21. ^ „Инвоцатион то Патањали”. Иyенгар Yога (УК). Приступљено 31. 8. 2019. 
  22. ^ „Схаратх Јоис”. Кпјаyи.орг. Архивирано из оригинала 10. 01. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2019. 
  23. ^ Лоуис Реноу (1940). „Он тхе Идентитy оф тхе Тwо Патаñјалис”. Ур.: Нарендра Натх Лаw. Лоуис де Ла Валлéе Поуссин Мемориал Волуме. Цалцутта. стр. 368—73. 
  24. ^ Схарма, П. V. (1970). चरक-चिन्तन (चरकसंहिता का ऐतिहासिक अध्ययन) (Царак-цинтан. Царакасаṃхитā кā аитихāсик адхyаyан). Вāрāṇасī: Цаукхамба Саṃскṛт Саṃстхāн. стр. 23—43. ; Схарма, П. V. (1992). Хисторy оф Медицине ин Индиа. Неw Делхи: Индиан Натионал Сциенце Ацадемy. стр. 181—82. ; Трипāṭхī, Yогендра Кумāр (1987). न्यायसूत्र एवं चरक-संहिता. Вāрāṇасī: Тривидхā Пракāśан. стр. 26—27. ; Wоодс, Јамес Хаугхтон (1914). Тхе Yога-сyстем оф Патаñјали: ор, тхе анциент Хинду доцтрине оф Цонцентратион оф Минд Ембрацинг тхе Мнемониц Рулес, цаллед Yога-сūтрас, оф Патаñјали анд тхе Цоммент, цаллед Yога-бхāсхyа, аттрибутед то Веда-Вyāса анд тхе Еxпланатион, цаллед Таттваиçāрадī, оф Вāцхаспати-миçра. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. стр. xв—xвии. .
  25. ^ Wоодс, Јамес Хаугхтон (1914). хе Yога-сyстем оф Патаñјали: ор, тхе анциент Хинду доцтрине оф Цонцентратион оф Минд Ембрацинг тхе Мнемониц Рулес, цаллед Yога-сūтрас, оф Патаñјали анд тхе Цоммент, цаллед Yога-бхāсхyа, аттрибутед то Веда-Вyāса анд тхе Еxпланатион, цаллед Таттваиçāрадī, оф Вāцхаспати-миçра. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. стр. интродуцтион. 
  26. ^ Сурендранатх Дасгупта (1992). А Хисторy оф Индиан Пхилосопхy. Репринт: Мотилал Банарсидасс (Оригинал: Цамбридге Университy Пресс, 1922). стр. 230—238. ИСБН 978-81-208-0412-8. 
  27. ^ Јамес Г. Лоцхтефелд (2002). Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм: Н-ЗНеопходна слободна регистрација. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. стр. 506–507. ИСБН 978-0-8239-3180-4. 
  28. ^ Давид Гордон Wхите (2014). Тхе "Yога Сутра оф Патањали": А Биограпхy. Принцетон Университy Пресс. стр. 34—38. ИСБН 978-1-4008-5005-1. 
  29. ^ Диане Цоллинсон; Катхрyн Плант; Роберт Wилкинсон (2013). Фифтy Еастерн Тхинкерс. Роутледге. стр. 81—86. ИСБН 978-1-134-63151-3. 
  30. ^ Мицхаел Едwардс (2013). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Цивил Социетy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 273—274. ИСБН 978-0-19-933014-0. 
  31. ^ Патаñјали; Јамес Хаугхтон Wоодс (трансл.) (1914). Тхе Yога Сутрас оф Патаñјали. Публисхед фор Харвард Университy бy Гинн & Цо. стр. xив—xв. 
  32. ^ Цхандрамоули С. Наикар (2002). Патањали оф Yогасутрас. Сахитyа Академи. стр. 13—14. ИСБН 978-81-260-1285-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Patanđali&oldid=28507773”