Педагогија слободног времена

Педагогија слободног времена је подручје педагогије које се бави васпитањем у слободном времену те је као таква веома важна јер укључује осмишљавање, креирање, потицање и слободан избор активности којима ћемо се бавити у слободно време. Представља интердисциплинарно подручје што значи да је повезана са осталим наукама и то са филозофијом, антропологијом, психологијом, комуникологијом, социологијом, итд.

Историја

Педагогија слободног времена јавља се као посебна педагошка дисциплина тек у 20. веку и то под утицајем нових технологија које су значајно скратиле мануелни људски рад и повећале фонд слободног времена.

Начела педагогије слободног времена

• Начело слободе – слободни избор активности сваког појединца према личним потребама, интересима и могућностима;
• Начело смислености – остваривање слободног времена као одмора, забаве, разоноде, развијања личности, стваралаштва...;
• Начело индивидуалности – слободни избор и сагласност са жељама, склоностима, интересима, занимањима, способностима, могућностима и према потребама активности појединца ;
• Начело разноврсности – коришћење различитих могућности слободног времена на свим подручјима људске делатности;
• Начело организованости– нормативна активност, односно општа и конкретна организација слободног времена;
• Начело аматеризма – лично задовољство, радост учествовања и постигнућа код сваке особе;
• Начело примерености – брига о могућностима и способностима сваког појединца према полу, узрасту, степену психофизичког развоја особе.

Задаци педагогије слободног времена

1. Теоретско проучавање, истраживање и конституисање посебне теорије васпитања у слободном времену;
2. Критичко вредновање дефиниције слободног времена која је настала у другим наукама;
3. Проучавање различитих активности у слободном времену и њиховог утицаја на формирање и развојличности;
4. Проучавање, откривање и допринос увођењу сазнања о слободном времену у програме школовања младих;
5. Допринос изградњи правилнијег односа друштва према слободном времену.

Фактори организације и провођење слободног времена

1. Породица - Једна од кључних улога породице је преузимање одговорности за слободно време своје деце. Уколико она изгуби контролу над активностима којима се баве деца у своје слободно време, постоји огроман ризик да се деца изложе негативним утицајима и лошем понашању.
2. Школа - Улога школе у слободном времену детета није само у правилном тумачењу задатака и садржаја у вези са смислом слободног времена. Штавише, основна школа треба да постане значајан фактор у развијању културе испуњавања слободног времена, што је неодвојиви део њеног укупног деловања.
3. Вршњаци -  Деци је потребно дружење, па се обично окупљају са вршњацима како би проводили слободно време. Бирају своје друштво на основу сличних или истих интересовања, размишљања, ставова и вредности. Кроз ова дружења, разговоре и слично, они задовољавају своје интелектуалне, емоционалне, моралне и телесне потребе, али и унапређују свој социјални развој. Зато их не треба ограничавати, већ их подстицати да се што више ангажују у разним активностима како би ојачали своју личност и изградили везе са другима.
4. Игра - Слободно време је неизоставан део живота сваког појединца, без обзира да ли је реч о детету или одраслој особи. Игра је посебно важна у вези са вршњацима и често је доминантна активност током раног детињства, када деца проводе већи део свог времена играјући се. Кроз игру деца постају снажнија, отпорнија, развијају осећај за сарадњу и дељење, проналазе нове начине за решавање ситуација што доприноси развоју интелигенције.
5. Медији - Утицај медија је толико снажан да се по свом васпитном деловању може изједначити са утицајем примарних васпитних фактора. Преко њих се шири видокруг знања и интересовања, али често медији имају и негативне утицај. Тај негативни контекст медија може оставити трајне последице на личност појединца.

Види још

• Педагогија
• Школска педагогија
• Породична педагогија
• Социјална педагогија
• Васпитање