Педаније Диоскорид
Педаније Диоскорид | |
---|---|
Име по рођењу | Πεδάνιος Διοσκουρίδης |
Датум рођења | 40. |
Место рођења | Аназарба у Киликији, Античка Грчка |
Датум смрти | 90. |
Занимање | Лекар |
Деловање | Де Материа Медица |
Педаније Диоскорид (некад и Диоскурид; грч. Πεδάνιος Διοσκουρίδης; Аназарбус у Киликији, око 40 — 90) био је војни лекар на служи у римској војсци, фармацеут и ботаничар. Сматра се зачетником фармакогнозије. Његово капитално енциклопедијско дело у пет књига: „О лековитим материјама” — (грч. Περί ύλης ιατρικής — Peri hyles iatrikes), које обухвата целокупно античко знање о фармакологији и примијењеној ботаници, дуги низ векова било је најважнији приручник за лекаре, апотекаре и биологе.[1]
Епоними
[уреди | уреди извор]По Педанију Диоскориду назван је један биљни род → диоскореја (Диосцореацеае) монокотиледонска скривеносеменица, која броји око 750 врста у 9 родова. У системима класификације АПГ I и АПГ II фамилија је укључена у ред Диосцореалес. Према систему АПГ II ова фамилија укључује и претходно засебне фамилије Таццацеае анд Трицхоподацеае.
Живот
[уреди | уреди извор]Рођен је у киликијском граду Аназарбусу у Киликији, око 40. године нове ере. Био је грчки лекар у римској војсци у којој је током боравка у Риму стекао велико хируршко искуство. Диоскорид је доста путовао дуж целог Римског царства и широм огромне простране римске државе пратећи као војни лекар римске легије широм Еуропе, Азије и Африке. На тим путовањима изучавао је медицину других народа, лековито биље разних поднебља и друге лекове.
Дело
[уреди | уреди извор]Нестанком Александријске школе и њене библиотеке сећање на Теофраста и друге припаднике ове школе ишчезнула су из колективне свиести човечанства, иако се њихов рад и даље ценио у арапском свету и преписивао у багдадској Кући мудрости. На тлу Грчке и Рима развијала се једна нова грана ботанике и медицине – фармацеутика, која се наметнула као предводница ботаничког напретка, са два неоспорна ауторитета – Диоскоридом и Галеном, чија истинитост навода сљедећих петнаест векова неће бити довођена у питање.
По многим историчарима медицине и фармације Педаније Диоскорид се сматра „оцем фармакогнозије”. Његово капитално дело „О лековитим материјама” — Де Материа Медица (грч. Περί ύλης ιατρικής) око 78. године, чија се најпознатија и вероватно најстарија копија из 6. века чува у Аустријској националној библиотеци, било је од изузетног значаја за даљи развој медицине и фармакотерапије латинског Запада и исламског Истока. На ово је утицала чињеница да је то било једно од ретких дела које није загубљено током продора варбара на Запад.
Књига је несумњиво била написана под утицајем египатске медицине (нпр, неке рецептуре дословце су преписане из Еберсовог папируса), јер је знање скупљао у Тарзусу и Александрији, али и као лекар у римској војсци са којом је обишао Малу Азију, Грчку, Италију и јужну Француску, где су у том периоду умножавана научна дела Алесандријске школе. То му је омогућило да стекне велико практично знање у препознавању биљака, њихове дистрибуције и примене у лечењу утемељеном на медицинској традицији различитих диелова Римског Царства. На основу тих сазнања Дискорид је у овом делу описао 657 биљних лекова, 1.000 медицинских биљних приправака и готово 5.000 њихових могућих терапеутских учинака, као и одређени број минералних и животињских лекова.
Дело је написано у пет књига:
- Прва, се односи на уља, гуме и остале ароматичне биљне материје,
- Друга, говори о животињама и њиховим продуктима, укључујући маст, млеко и мед, житарице и зачинске биљкама,
- Трећа и четврта, односе се у првом реду на подземне биљне делове, биљне слузи и семенке,
- Пета, говори о виновој лози, винима и минералним приправцима.
Утицај Диоскорида на медицину и фармацију је био толико велики да се књига користила као уџбеник фитотерапије преко 1500 година.[а] У коначном облик Диоскоридовог уџбеника приказ о лековитом биљу, заснивао се на следећим елементима:
- назив биљке, синоними и слике
- станиште и ботанички опис
- деловање
- медицинска употреба
- опасне нуспојаве
- количина и доза
- сакупљање, припрема и складиштење
- патворење и начин доказивања идентитета
- ветеринарска употреба.
Свој преглед ботаничког и фармацеутског знања Диоскорид тематски повезује у смислене целине, избјегавајући алфабетски поредак који је коришчен у писању учених расправа, као својеврсна иновацију, коју приписујемо грчком лекару Памфилу. Иако се не зна тачно ко је и када Де материа медица уредио по Памфиловом принципу, најстарије сачувани Диоскоридови текстови као и оне који су из њих изведени током средњег века и ренесансе познајемо управо припремљене и изложене у алфабетском поретку.
Мада Диоскоридово дело има и данас бројне недостатке или погрешне описе, несумњиво много тога и до дан данас није оспорено. Он је први увео камилицу у педијатрију, први прецизно описао врбову кору као антипиретик, први јасно описао употребу биљака са кардиотоничним гликозидима за лечње срца (Сцилла маритима) итд.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Педацио Диосцóридес Аназарбео (1555). Ацерца де ла материа медицинал y де лос вененос мортиферос. Едициóн дигитализада. Библиотеца Дигитал Хиспáница. Идентифицадор дигитал
- Диосцóридес / Псеудо Диосцóридес (1998). Плантас y ремедиос медициналес. Обра цомплета. Мадрид: Едиториал Гредос. ISBN 978-84-249-1957-3.
- Волумен I: Либрос I-III. ISBN 978-84-249-1958-0.
- Волумен II: Либрос IV-V. ISBN 978-84-249-1959-7.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ У Европи Де Материа Медица коришћена као једна од главних медицинских књига све до 17. века.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Борзеллеца, Јосепх Ф.; Лане, Рицхард W. (2008). Тхе Арт, тхе Сциенце, анд тхе Седуцтион оф Тоxицологy: ан Еволутионарy Девелопмент. Ен Хаyес, Андреw Wаллаце. Принциплес анд метходс оф тоxицологy (5тх едициóн). Таyлор & Францис. п. 13.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дарио Хрушевар Положај и развој ботанике у раздобљу антике и ранога средњег вијека. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2020) (језик: хрватски)