Пирофорност
Супстанца је пирофорна (од Грчки: πυροφόρος, пyропхорос, 'носећи ватру') ако се спонтано запали на ваздуху на или испод 54 °Ц (129 °Ф) (за гасове) или у року од 5 минута након што дође у контакт са ваздухом (за течности и чврсте материје).[1] Примери су органолитијумова једињења и триетилборан. Пирофорни материјали често реагују на воду и запалиће се када дођу у контакт са водом или влажним ваздухом. Њима се може безбедно руковати у атмосфери аргона или (са неколико изузетака) азота. Апарати за гашење пожара класе D су намењени за употребу у пожарима који укључују пирофорне материјале. Сродни концепт је хиперголичност, у којој се два једињења спонтано запале када се помешају.
Употребе
[уреди | уреди извор]Стварање варница од метала заснива се на пирофорности ситних металних честица и за ову сврху се праве пирофорне легуре.[2] Практичне примене обухватају механизме варничења у упаљачима и разним играчкама, користећи фероцеријум;[3][4] паљење ватре без шибица, употребом кресива; механизам кремена у ватреном оружју; и испитивање варницом црних метала.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ГХС, севентх ревисед версион. https://www.unece.org/fileadmin/DAM/trans/danger/publi/ghs/ghs_rev07/English/ST_SG_AC10_30_Rev7e.pdf
- ^ N. Pradeep Sharma (септембар 1998), Dictionary Of Chemistry, Gyan Publishing House, ISBN 9788121205931
- ^ MacWelch, Tim. „The Best Spark Rods (And How To Use Them)”. Приступљено 6. 10. 2022.
- ^ Reinhardt, Klaus; Winkler, Herwig (2000). „Cerium Mischmetal, Cerium Alloys, and Cerium Compounds”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. John Wiley & Sons. ISBN 3527306730. doi:10.1002/14356007.a06_139.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- US Dept. of Energy Handbook, "Primer on Spontaneous Heating and Pyrophoricity" (archived)
- „List of pyrophoric materials”. Архивирано из оригинала 2015-07-09. г.
- „Pyrophoric Chemicals Guide” (PDF). Environmental Health and Safety (на језику: енглески). University of Minnesota. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2014. г. Приступљено 27. 3. 2021.