Порески идентификациони број
Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. |
Порески идентификациони број (ПИБ) је јединствени и једини број физичког лица, предузетника и правног лица који се користи у пореском поступку и платном промету, за све јавне приходе. ПИБ додељује Пореска управа ради идентификације пореских обвезника, а једном додељен овај број се задржава приликом промене седишта, односно пребивалишта пореског обвезника, све до престанка статуса пореског обвезника. ПИБ и матични број предузећа су неопходна обележја привредног друштва јер без њих оно не може да отвори рачуне у банци ни да учествује у платном промету.
Документа у која се уноси
[уреди | уреди извор]ПИБ се користи у пореском поступку и обавезно се уноси у:
- акт који порески обвезник подноси Пореској управи, организацијама обавезног социјалног осигурања, другим државним органима и организацијама и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе;
- акт који Пореска управа доставља пореском обвезнику;
- документ којим порески обвезник плаћа порез и споредна пореска давања;
- налог којим се банци налаже плаћање пореза и споредних пореских давања;
- акт који порески обвезник подноси органима и организацијама надлежним за вођење регистра и рачуна.[1]
Поред ових аката и докумената ПИБ се обавезно уноси и у:
- јединствену царинску исправу (ЈЦИ) и Евиденциону јединствену царинску исправу;
- прописану пореску пријаву;
- брисана;
- фактуру;
- фискални исечак;
- сваки инструмент платног промета којим се носиоцу платног промета налаже да обави било коју трансакцију у платном промету;
- евиденцију продавца о продатој роби купцима са територије АП Косово и Метохија и евиденцију купаца о купљеним производима са територије АП Косово и Метохија.
Код фактуре нпр. је обавезно да стоје и ПИБ продавца и ПИБ купца.
Регистрација пореских обвезника
[уреди | уреди извор]Пореска управа додељује ПИБ физичким лицима, предузетницима, правним лицима и сталним пословним јединицама нерезидентног правног лица како би их идентификовала као пореске обвезнике.
ПИБ су дужни да имају:
- резидентно правно лице;
- државни орган и организација, орган и организација територијалне аутономије или локалне самоуправе, без својства правног лица;
- резидентни предузетник;
- резидентно физичко лице (осим резидентног предузетника) које остварује приходе или поседује имовину који подлежу порезивању;
- стална пословна јединица нерезидентног правног лица;
- нерезидентно правно лице које одређује пуномоћника;
- нерезидентно физичко лице које одређује пуномоћника.[2]
Привредни субјекти су дужни да поднесу пријаву за регистрацију и добијање ПИБ-а Пореској управи према месту седишта у року од пет дана од дана уписа у Регистар.
Физичка лица су дужна да поднесу пријаву за регистрацију и добијање ПИБ-а Пореској управи у року од пет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине, који подлежу опорезивању.
Након извршене регистрације Пореска управа издаје пореском обвезнику доказ о извршеној регистрацији.
Ако порески обвезник не поднесе пријаву за регистрацију, Пореска управа ће по службеној дужности доделити ПИБ, на основу расположивих података.
Правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију регистрацију је надлежна Агенција за привредне регистре, ПИБ се додељује преко те Агенције, у року прописаном законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Обрасци за пријаву
[уреди | уреди извор]Централа Пореске управе врши регистрацију пореских обвезника за које није надлежна Агенција за привредне регистре и додељивање ПИБ-а на основу пријаве или по службеној дужности на основу следећих образаца:
- Образац ПР-1[мртва веза] - Пријава за регистрацију правног лица и пословних јединица
- Образац ПР-2[мртва веза] - Пријава за регистрацију предузетника
- Образац ПР-3[мртва веза] - Пријава за регистрацију физичког лица нерезидента
За пријаву привредних субјеката за чију је регистрацију надлежна Агенција за привредне регистре користе се следећи обрасци:
- Образац ЈРППС-1[мртва веза] - Јединствена регистрациона пријава оснивања предузетника
- Образац ЈРППС-2[мртва веза] - Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката
Структура
[уреди | уреди извор]ПИБ се јединствено означава у нумеричком облику.
ПИБ за пореске обвезнике – правна лица, предузетнике, сталне пословне јединице нерезидентног правног лица и нерезидентна физичка лица, састоји се од девет цифара, који чине:
- редни број регистрације пореског обвезника (осам нумеричких цифара)
- контролни број (једна нумеричка цифра)
Редни бројеви регистрације пореских обвезника почињу од броја 10000001 и завршавају се бројем 99999999. ПИБ се одређује тако да првих осам цифара чине редни број регистрације пореског обвезника, а последња цифра је контролни број.
Контролни број рачуна се за низ од осам нумеричких цифара по међународном стандарду ИСО 7064, МОДУЛ (11,10).
ПИБ за резидентна физичка лица која нису предузетници и за обвезнике пореза и доприноса на приходе од пољопривреде и шумарства, састоји се од 13 цифара и представља јединствени матични број грађана (ЈМБГ).[3]
Престанак постојања
[уреди | уреди извор]Уколико су једном пореском обвезнику додељена два или више ПИБ-а, Централа Пореске управе, по службеној дужности или на захтев странке, решењем поништава више одређене ПИБ-ове у складу са правилником о пореском идентификационом броју.
Ако је исти ПИБ додељен различитим пореским обвезницима, поништава се потврда о извршеној регистрацији оног пореског обвезника коме је ПИБ додељен касније.
Ако порески обвезник не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно не поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа у року од пет дана од дана настанка измене података, односно од дана пријема захтева за достављање докумената и информација, Пореска управа решењем одузима пореском обвезнику додељени ПИБ до испуњења ових обавеза, а примерак решења доставља банци и организацији за принудну наплату из новчаних средстава на рачуну обвезника. У том случају, банка је дужна да обустави извршење налога пореског обвезника за пренос средстава са његовог рачуна (осим у сврху измиривања обавеза по основу пореза и споредних пореских давања), и то од момента пријема решења.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Члан 26,Закон о пореском поступку и пореској администрацији,(Сл. гласник РС бр. 80/02, 84/02-исправка, 23/03-исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-др. закон, 62/06-др. закон, 61/07, 20/09, 72/09-др. закон, 53/10)
- ^ Члан 27Закон о пореском поступку и пореској администрацији,(Сл. гласник РС бр. 80/02, 84/02-исправка, 23/03-исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-др. закон, 62/06-др. закон, 61/07, 20/09, 72/09-др. закон, 53/10)
- ^ Члан 2, став 4-8, Правилник о пореском идентификационом броју (Сл. гласник РС бр. 57/03 , 68/03 , 32/09 , 48/10 )
- ^ Поповић Дејан(2010)Пореско право.Треће измењено издање.Београд.Стр.150