Породично насиље у лезбејским везама
Породично насиље у лезбејским односима или партнерско насиље у лезбејским односима, је модел насилног и присилног понашања у женским истополним односима у којима лезбејка, или друга не-хетеросексуална жена тежи да контролише мисли, уверења или понашање свог женског интимног партнера.[1] У случају више форми насиља над партнером, често се назива и лезбејско батинање.[2]
Преваленца[уреди | уреди извор]
Проблем породичног насиља међу лезбејкама је постао озбиљна друштвена брига,[3] али ова тема бива често занемарена, како у академским анализама тако и у установама које се баве заштитом жена које трпе насиље.
У Енциклопедији о виктимологији и превенцији злочина наводи се да из више методолошких разлога - процедурама неслучајног узроковања и самоизборним факторима, међу другима - није могуће одредити степен истополног породичног насиља. Студије о насиљу између геј мушкараца или лезбејских партнера обично се заснивају на малом, пригодном узорку као што су чланови одређене асоцијације. [4] Неки извори наводе да геј и лезбејски парови доживљавају породично насиље у истој учесталости као хетеросексуални парови,[5] док други извори наводе да је породично насиље међу гејевима, лезбејкама и бисексуалним индивидуама чак и заступљеније него међу хетеросексуалним индивидуама, али да је мање вероватно да ће исто насиље пријавити него хетеросексуални парови, а неки и да лезбејски парови доживљавају мање насиља од хетеросексуалних парова.[6] Насупрот томе, нека истраживања претпостављају да лезбејски парови проживљавају насиље у истој мери као хетеросексуални парови, али да су суздржаније у пријави истих од геј мушких парова.
Државна анкета за интимна партнерства и сексуално насиље из 2010. Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) известила је целоживотну заступљеност силовања, физичког насиља или прогањања од стране интимног партнера, први пут се фокусирајући на виктимизацију према сексуалној оријентацији. У њиховој студији нађена је присутност виктимизације од 43,8 процената код лезбејки, што их чини другом најугроженијом групом након бисексуалних жена (61,1 проценат), испред бисексуалних мушкараца (37,3 процената), хетеросексуалних жена (35 процената) и хомосексуалних мушкараца (26 процената). 67,4% лезбејских жена навело је да је доживело насиље у интимном партнерству само од женских починиоца.
Проблем породичног насиља међу лезбејским паровима можда пролази недовољно пријављен услед друштвених конструката родних улога које налажу да жене играју одређену улогу у заједници; насиље почињено од стране жена можда је запостављено услед уверења да је социјални конструт мушкости примарни извор насиља.[7] Услед различитих форми дискриминације, хомофобије, хетеросексизма као и уверења да је хетеросексуалност нормативна у друштву, породично насиље је окарактерисано као између мушког починитеља и женске жртве. Ово доприноси брисању свог партнерског насиља почињеног од стране жена. Даље, страх од оснаживања негативних стереотипа може проузроковати да неки чланове заједице, активисти и жртве поричу заступљеност насиља међу лезбејкама.[8] Удружења за социјални рад су често невољни да помогну жртвама породичног насиља почињеног од стране жена. Починиоци партнерског насиља у лезбејским везама имају мању вероватноћу да буду кривично гоњени.[9]
У настојању да се превазиђе породично насиље у лезбејским везама, активисти за злостављане жене често се концентришу на сличности између хомосексуалних и хетеросексуалних породичних насиља. Главни циљ активиста јесте да легитимизује лезбејско партнерско насиље као стварно насиље и валидира искуство жртава тог насиља.
Други фактори непоузданости[уреди | уреди извор]
Литература и истраживање о партнерском насиљу у лезбејским везама су релативно ограничени, посебно у Сједињеним Америчким Државама, Великој Бритнији и Аустралији. Ово је резултат више фактора као што су "различите дефиниције породичног насиља, неслучајне, самоизабране и опортунистичке методе прикупљања узорка (често на нивоу агенције или организације, или залажући се за учеснике који су искусили насиље) као и другачије методе и типови прикупљених података." Ово узрокује да резултати буду непоуздани, тиме отежавајући прављење општих претпоставки о степену у ком лезбејке доживљавају породично насиље. Ово је условило да се степен насиља у лезбејским везама процењује између 17 и 73 процента 1990-их, што је превелика скала да би могло и са каквом прецизношћу да се одреди присутност лезбејског насиља у заједници.
С обзиром да нису све лезбејке отворене око своје сексуалности, велики, насумични узоци су тешки за налажење и тиме није могуће увидети општи тренд у широј лезбејској заједници. Истраживачки узорци су обично мањи, узрокујући да стопа пријављивања насиља буде нижа него што можда у реалности јесте. Ово је "резултат невидљивости таквог насиља и страха од хомофобичних реакција".
Теоријска анализа партнерског насиља у лезбејским везама је питање велике дебате. Популарни приступи углавном дискутују „могућност поређења насиља у лезбејским и мушим геј везама (истополно насиље) или се позивају на феминистичке теорије родних релација моћи, поредећи партнерско насиље међу лезбејкама са хетеросексуалним женама”. Неки теоретичари аргументују да геј мушкарци и лезбејке и даље интернализују феминина и маскулина понашања, узрокујући лезбејке да „опонашају традиционалне хетеросексуалне односе” и стварају јасну динамику моћи међу доминантним и субмисивним партнером.
Облици[уреди | уреди извор]
Обим партнерског насиља међу лезбејским везама показује шаблоне застрашивања, принуде, терорисања или насиља које постиже увећање моћи починитеља и контролу над својим партнером. Облици породичног насиља у лезбејским везама укључују физичко злостављање као што је ударање, дављење или коришћење оружја; емоционално злостављање као што је лагање, запостављање, понижавање, застрашивање претњама као што су претње жртви, њиховој породици или љубимцима; сексуално злостављање, као што је принуда на сексуални чин или одбијање упражњавања заштићеног секса; уништавање имовине као што је вандализација места становања, оштећење намештаја, одеће, личних предмета; економско, као што је управљање новцем жртве и присила на финансијску зависност.[10] Поред тога, психолошко злостављање се доста учестало јавља међу лезбејским жртвама. Студије указују да је шамарање најчешћи облик физичког злостављања, док су пребијање и напад оружјем мање фреквентни. Сексуално злостављање међу лезбејкама је процењено на чак 55 процената. Најчешћи тип јесте принудно љубљење, додиривање груди и гениталија као и орална, анална и вагинална пенетрација. 80 процената жртви пријавило је психолошко и вербално злостављање. Такође је мање вероватно да лезбејке користе физичку силу или претње него геј мушкарци.[11]
Доприносећи фактори[уреди | уреди извор]
Општи[уреди | уреди извор]
Фактори који доприносе партнерском насиљу укључују уверење да је злостављање (физичко или вербално) прхватљиво, злоупотреба супстанци, незапосленост, проблеми са менталним здрављем, недостатак копинг мехнизама, изолација и прекомерна зависност од злостављача.[12] Фактори специфични за лезбејске односе као што су емоционална изолација и мањак друштвених веза услед хетеросексизма и хомофобије, стрес мањинских група и поновна виктимизација жена које су пређашње проживеле насиље. Политички контекст хомофобије и хетеросексизма је неопходан за разумевање искуства партнерског насиља у лезбејским везама. На пример, институције за ментално здравље и даље често одржавају хомофобична уверења која ограничавају услуге обезбеђене жртвама. Ове жртве доживљавају насиље у контексту света који није само мизогин већ и хомофобичан.
Стигме према лезбејкама[уреди | уреди извор]
Лезбејски парови често доживјавају друштвену стигму против себе, укључујући искуства дискриминизације и предрасуда, као и фактори стреса мањинских група који могу укључивати страх од аутовања, интернализовану хомофобију и буч/фем идентитете.[13]
Интернализована хомофобија[уреди | уреди извор]
Починитељка насиља може користити интернализовану хомофобију своје партнерке како би оправдала своје насиље. Ово може проузроковати општу ненаклоност или негативну опсервацију лезбејског идентитета, како себе тако и других. Ово понашање се описује као хоризонтална хостилност, односно мањинске групе које постају хостилне или насилне међусобно.[14] Ово произилази из тога што је често лакше усмерити мржњу према другим угроженим групама као и из интернализоване хомофобије и мизогиније. У случају лезбејских односа ово се јавља у форми насиља међу интимним партнерима.
У неким случајевима, лезбејска заједница може одбацити случајеве партнерског насија у лезбејским односима или срамотити жртве насиља.[15] Ово доприноси ниском самопоштовању, осећају беспомоћности, оспоравању припадности заједници и отежаности бивања у посвећеним односима са поверењем. Такође, ове жене се плаше да би могле трпети изолованост, ризиковати да изгубе посао, дом или породицу као последицу хомофобије и интернализоване хомофобије. Жена која злоставља своју женску партнерку може користити хомофобну контролу као метод психолошког злостављања, што додатно изолује жртву. На пример, злостављач може да аутује своју партнеру без њене дозволе, откривајући њену сексуалну оријентацију породици, послодавцима, станодавцима, као и у случајевима парница за старатељством над дететом. Ово проузрокује да лезбејке често доживљавају живљење у "другом ормару" односно да морају поред своје сексуалности да крију и своје искуство са партнерским насиљем. Ови хомофобни корени такође се интегришу у начине на које лезбејке одгајају своју децу.[16]
Досадашња искуства са партнерским насиљем и злостављањем[уреди | уреди извор]
Многе лезбејке које почињавају или трпе насиље искусиле су породично или сексуално насиље у прошлости, често у оквирима породица или као деца, укључујући тучење, инцест, сексуално или вербално злостављање. У случајевима раста у околностима где је насиље "нормализовано", починиоци често не увиђају да насиље чини проблем у односу што се опет може даље пренети на децу коју одгајају.
Моћ и контрола[уреди | уреди извор]
Насиље се најчешће користи као тактика постизања интерперсоналне моћи или контроле над својим партнером. Такође, перцепирани губитак моћи или контроле може довести до повишеног насиља унутар односа. Отуђеност и изолација наметнута од стране спољашњих опресија могу дати осећај губитка контроле и потребу да се она поврати што постаје централна брига лезбејке у односу. Међутим уколико она остане клозетована она бива присиљена да се носи са стресом насиља како би очувала тајност свог идентитета.
Фактори зависности и самопоштовања[уреди | уреди извор]
Зависност у лезбејским односима је такође резултат женско-специфичне социјализације. Пошто су жене означене као кооперативне у суживоту, оне често наилазе на потешкоће у балансирању друштвеног живота и бивања насамо. Једна студија указује да лезбејке чешће бирају да проводе слободно време кући него што то чине хомосексуални мушкарци. У лезбејским односима партнерке често имају проблем с тим да проводе време одвојено јер имају израженију потребу да се брину једна о другој. Такође, жене се показују склонијим да претпоставе да ће време раздвојено од партнера учинити те партнере узнемиреним или љутима.
Лезбејке које пријављују фреквентније насилне тактике у конфликтима такође извештавају ниже нивое самопоштовања на тестовима карактерних особина.
Брисање искуства хомосексуалног партнерског насиља у сигурним кућама[уреди | уреди извор]
Склоништа за жртве насиља обезбеђују хетероцентричне услуге женама које су жртве насиља, што даље изолује лезбејке које трпе насиље и брише постојање породичног насиља у лезбејским односима. Починитељем насиља се често сматра само мушкарац, док се за жртву подразумева да је хетеросексуална. Ове услуге се могу побољшати тако што ће се установе означавати као геј френдли, обезбеђујући тренинге за особље у склоништима, водећи рачуна о хетеросексистичкој терминологији и пружајући прилике лезбејкама да заузму водеће позиције у оваквим подухватима.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Борнстеин, Даница Р.; Фаwцетт, Јаке; Сулливан, Марианне; Сентуриа, Кирстен D.; Схиу-Тхорнтон, Схарyне (јун 2006). „Ундерстандинг тхе еxпериенцес оф лесбиан, бисеxуал анд транс сурвиворс оф доместиц виоленце: а qуалитативе студy”. Јоурнал оф Хомосеxуалитy. Таyлор анд Францис. 51 (1): 159—181. дои:10.1300/Ј082в51н01_08.
- ^ Рензетти, Цлаире (1992). Виолент Бетраyал: Партнер Абусе ин Лесбиан Релатионсхипс. Неwбурy Парк: Саге Публицатионс.
- ^ Wест, Царолyн M. (март 2002). „Лесбиан интимате партнер виоленце: преваленце анд дyнамицс”. Јоурнал оф Лесбиан Студиес, специал иссуе: лесбиан лове анд релатионсхипс. Таyлор анд Францис. 6 (1): 121—127. дои:10.1300/Ј155в06н01_11.
- ^ Бонние С. Фисхер, Стевен П. Лаб (2010). Енцyцлопедиа оф Гендер анд Социетy, Волуме 1. САГЕ. стр. 312. ИСБН 978-1-4129-6047-2. Приступљено 19. 8. 2014.ЦС1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)
- ^ Андреw Кармен (2010). Цриме Вицтимс: Ан Интродуцтион то Вицтимологy. Ценгаге Леарнинг. стр. 255. ИСБН 978-0-495-59929-6. Приступљено 19. 8. 2014.
- ^ Роберт L. Хамптон, Тхомас П. Гуллотта (2010). Интерперсонал Виоленце ин тхе Африцан-Америцан Цоммунитy: Евиденце-Басед Превентион анд Треатмент Працтицес. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 49. ИСБН 978-0-387-29598-5. Приступљено 19. 8. 2014.ЦС1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)
- ^ Литтле, Бетси; Терранце, Цхерyл (март 2010). „Перцептионс оф доместиц виоленце ин лесбиан релатионсхипс: стереотyпес анд гендер роле еxпецтатионс”. Јоурнал оф Хомосеxуалитy. Таyлор анд Францис. 57 (3): 429—440. дои:10.1080/00918360903543170.
- ^ Броwн, Мицхаел Ј.; Гросцуп, Јеннифер (фебруар 2009). „Перцептионс оф саме-сеx доместиц виоленце амонг црисис центер стафф”. Јоурнал оф Фамилy Виоленце. Спрингер. 24 (2): 87—93. дои:10.1007/с10896-008-9212-5.
- ^ Миллер, Диане Хелене; Греене, Катхрyн; Цаусбy, Вицкие; Wхите, Барбара W.; Лоцкхарт, Леттие L. (октобар 2001). „Доместиц виоленце ин лесбиан релатионсхипс”. Wомен & Тхерапy. Таyлор анд Францис. 23 (3): 107—127. дои:10.1300/Ј015в23н03_08.
- ^ Бимби, Давид С.; Палмадесса, Нанцy А.; Парсонс, Јеффреy Т. (2008). „Субстанце усе анд доместиц виоленце амонг урбан гаyс, лесбианс анд бисеxуалс”. Јоурнал оф ЛГБТ Хеалтх Ресеарцх. Таyлор анд Францис. 3 (2): 1—7. дои:10.1300/Ј463в03н02_01.
- ^ Дартy, Трудy; Поттер, Сандее (1984). Wомен-Идентифиед Wомен. Пало Алто: Маyфиелд.
- ^ Неwман, Wиллис C.; Неwман, Есмералда (2008). „Wхат ис доместиц виоленце? (Wхат цаусес доместиц виоленце?)”. Ур.: Неwман, Wиллис C.; Неwман, Есмералда. Доместиц виоленце: цаусес анд цурес анд ангер манагемент. Тацома, Wасхингтон: Неwман Интернатионал ЛЛЦ. стр. 11. ИСБН 9781452843230. Архивирано из оригинала 22. 10. 2015. г.
- ^ Балсам, Кимберлy Ф.; Сзyмански, Даwн M. (септембар 2005). „Релатионсхип qуалитy анд доместиц виоленце ин wомен'с саме-сеx релатионсхипс: тхе роле оф миноритy стресс”. Псyцхологy оф Wомен Qуартерлy. Саге. 29 (3): 258—269. дои:10.1111/ј.1471-6402.2005.00220.x.
- ^ Пхарр, Сузанне (1988). Хомопхобиа: А Wеапон оф Сеxисм. Цхардон.
- ^ Лобел, Керрy (1986). Наминг тхе Виоленце: Спеакинг Оут Абоут Лесбиан Баттеринг. Сеаттле: Сеал.
- ^ Цлунис, Мерилее; Греен, Дорсеy (1993). Лесбиан Цоуплес: Цреатинг Хеалтхy Релатионсхипс фор тхе '90'с. Сеал.