Пређи на садржај

Пословно путовање

С Википедије, слободне енциклопедије

Пословни туризам или пословно путовање је више ограничена и фокусирана субформа регуларног туризма. Пословно путовање је путовање предузето из пословних разлога, током ког појединац још увек ради и за то бива плаћен, само ван свог места боравка и радног места. Поједине дефиниције туризма искључују пословна путовања. Међутим, Светска Туристичка Организација (УНWТО) дефинише туристе као људе који "путују и бораве у местима ван својих уобичајених окружења за период до годину дана ради одмора, посла и других разлога". Примарно, пословна путовања укључују састанке и присуствовања семинарима, конференцијама и изложбама. Упркос термину "посао" у пословном туризму, када појединци из владиних или непрофитних организација учествују у сличним активностима, оне се и даље категоришу као пословни туризам (путовања).[1][2][3]

Разлози за пословна путовања

[уреди | уреди извор]

Разлози за предузимање пословног путовања могу укључивати:[4]

  • састанак са купцем или добављачем
  • састанак на другим локацијама истог предузећа
  • професионално усавршавање и присуство конгресу
  • промовисање новог или постојећег производа
  • побољшање односа са потрошачима
  • изградњу нових партнерских односа
  • упознавање са новим трендовима или тржиштима

Историјски посматрано, пословна путовања имају традицију дугу попут међународне трговине. У касном 20. веку, пословни туризам је био виђен као велика индустрија.[5]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Пословни туризам најчешће као дестинацију има подручја као што су градови и индустријске зоне. Очекује се да просечан пословни туриста потроши више него туриста који путује ради одмора. Пословни туризам се може поделити на примарне и секундарне активности. Примарне су оне које су везане за посао - консултације, инспекције и присуствовање састанцима. Секундарне су оне које су везане за одмор и укључују шопинг, вечере, разгледања, релаксацију и слично. Иако се примарне сматрају важнијима, секундарне се често описују као неопходне.[6]

Пословна путовања могу подразумевати мање групе или појединце, а дестинације могу бити мање или веће конференције, састанци, сајмови и изложбе.

Пословна путовања се могу поделити на:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јохн Леннон (2003). Тоурисм статистицс: интернатионал перспецтивес анд цуррент иссуес. Ценгаге Леарнинг ЕМЕА. ISBN 978-0-8264-6501-6. стр. 106. Ретриевед 1 Маy 2013.
  2. ^ Бриан Гаррод (12 Оцтобер 2012). "Бусинесс тоурисм". Ин Петер Робинсон (ед.). Тоурисм: Тхе Кеy Цонцептс. Роутледге. ISBN 978-0-415-67792-9. стр. 18–22.. Ретриевед 1 Маy 2013.
  3. ^ "УНWТО тецхницал мануал: Цоллецтион оф Тоурисм Еxпендитуре Статистицс" (ПДФ). Wорлд Тоурисм Организатион. 1995. п. 10. Арцхивед фром тхе оригинал (ПДФ) он 22 Септембер 2010. Ретриевед 26 Марцх 2009.
  4. ^ Кисхан Кумар Схарма (1 Јануарy 2004). Wорлд Тоурисм Тодаy. Саруп & Сонс. ISBN 978-81-7625-512-7. стр. 253. Ретриевед 1 Маy 2013.
  5. ^ Петер Робинсон; Сине Хеитманн; Петер У. C. Диеке: Ресеарцх Тхемес фор Тоурисм. ЦАБИ. 2011. ISBN 978-1-84593-698-3. стр. 132. Ретриевед 1 Маy 2013.
  6. ^ карин Wебер; К. С. Цхон (2002). Цонвентион Тоурисм: Интернатионал Ресеарцх анд Индустрy Перспецтивес. Псyцхологy Пресс. ISBN 978-0-7890-1284-5. стр. 20. Retrieved 1 May 2013.