Позориште Принцеза
| Принцесс Тхеатре Принцесс Тхеатре | |
 | |
| Локација | Западна 39 бр. 104-106 Њујорк, САД |
| Статус | завршена |
| Изградња | 1913. |
| Срушена | 1955 |
| Тип | бродвеј |
| Архитекта | Капетило Сервин и Федерико Марискал |
| Конструктор | Вилијам Свасеј |
Позориште принцеза (енгл. The Princess Theater) је било заједнички подухвати браће Шуберт, продуцента Реја Камстока, позоришног агента Холбурк Блина и глумце Елизабет Марбури. Изграђено је на малом земљишту које се налазило на броју 104-106. у улици Западна 39, надомак Шесте авеније у Њујорку, у Сједињеним Америчким Државама. Примало је само 299 људи и било је једно од најамних позоришта на Бродвеју када је отворено почетком 1913. године. Архитекта је био Вилијам А Свесиј који је две године раније радио на изградwи позоришта Зимска башта.[1][2]
Иако мало, позориште је имало дубоки утицај на развој америчких музичких позоришта. Након продуцирања низа представа, позориште је у периоду од 1915. до 1918. године угостило славне софистициране музичаре као што су Џером Керн, Геј Болтон и Вудхаус, који су својом веродостојношћу, комичношћу и музичким иновацијама презентовали своја дела. Сматра се да су њихове изведбе имале снажан утицај на развој америчког мјузикла, дајући надахнуће следећим генерацијама писаца и композитора овог жанра. Годинама касније, позориште је било домаћин многих представа а потом је коришћено и као биоскопска сала. На крају, Позориште Принцеза је претворено у рекреациони центар. Зграда позоришта је срушена 1955. године.[2][3]
Позоришна зграда[уреди | уреди извор]
Зграда позоришта изгледала је као обична шестоспратна пословна зграда. Једино су лого и светлећи знак говорили да се ту налази позориште.[4] Међутим, унутрашњост зграде одисала је елеганцијом. Аудиторијум је био спој џорџијског и француског ренесансног стила. Имало је четрнаест редова седишта и дванаест ложа са лучном надстрешницом. Поред стила, дворана је имала одличну акустику и видљивост. Декор је био изграђен од неокласичних гипсаних радова и античке француске таписерије која се налазила на бочним зидовима.
1910-те[уреди | уреди извор]
Првобитно замишљено као место приказивања кратких драмских представа, позориште с почетка није успело да привуче публику, чак ни са представама које су на другом месту имале велики успех. Тако је било и са представом Хобсон’с Цхоице из 1915. године која је имала слаб успех у Позоришту Принцеза али је након приказивања у Лондону добила огромну популарност и филмску екранизацију. Позоришни агент Елизабета Марбури добила је ангажман да промовише позориште и привуче публику. Елизабета је ангажовала младог композитора Џером Керна који је у сарадњи са Геј Болтоном написао серију мјузикла посебно прилагођеним мањим поставкама са интимним стилом и скромним буџетом.[3] Њихова идеја је била да новим делима и адаптацијом европских опера креирају смислене, модерне и софистициране комаде који би представљали алтернативу популарним продукцијама и Зеигфелдовим комедијама.[4][5]
Кернов и Болтонов први мјузикл био је „Нободy Хоме” 1915. године, адаптација лондонске преставе из 1905. године коју је композитор Паул Рубенс назвао „Мр. Поппле (оф Ипплетон).” Њихова друга креација био је оригинални мјузикл „Верy Гоод Еддие” продуциран исте године. Мала представа са скромним буџетом имала је 341 репризу[6] а потом и гостовање у сезони 1918—1919.[7]
Британски хумориста и текстописац Вудхаус придружио се двојцу на раду на мјузиклу „Ох, Боy!” Представа је имала 463 приказивања и била је једна од првих америчких мјузикла који је имао огроман успех у Лондону.[8] Критичари Блом и Властик оценили су мјузикл као методичан комад са невероватним либретом и природним заплетом без преседана. Успех је био највише у ствараоцима који су успели публику да опусте и насмеју уз помоћ лирских, мелодичним, духовним и незахтевним песмама.[9] Током 1917. године, за Позориште Принцеза написане су преставе „Леаве Ит то Јане” и „Хаве а Хеарт” али су на крају премијерно приказане у другим позориштима.[5]
Позориште Принцеза представљало је модерно америчко позориште са једноставним променама сцене (најчешће по једна промена за сваки чин),[4] како би се што више адаптирало малој позоришној сцени. То је излазило из оквира традиционалних операта и опера европских продукција које су имале велике и раскошне сценографије.[10],[11]
Мјузикл „Ох, Ладy! Ладy!!” био је последњи успешни пројекат Керона и Вудхауса.[12] Двојац се разишао због неслагања око новаца, а композитор је одлучио да пређе на друге пројекте. Керонов значај у Позоришту Принцеза илустрован је судбином мјузикла „Ох, Ма Деар!” из 1918. године. Представа је имала 189 извођења, много мање од претходних, што је показало да нема смисла наставити пројекат без Керна.[6] У позоришту су приказивани мјузикли других аутора али без већех успеха.
1920-те[уреди | уреди извор]
Године 1922. драмске представе су се вратиле на сцену Позоришта Принцеза али без великог успеха. У наредних седам година приказивани су многобројни комади од којих су најзапаженији били „Дифф'рент бy Еугене О'Неилл” и „Сиx Цхарацтерс ин Сеарцх оф ан Аутхор”. Крајем деценије, управљање позориштем преузима Њујоршки позоришни ансамбл али након пола године позориште је затворено и остало некоришћено све до 1933. године, када је поново отворено под као Позориште Рео. Неколико година касније, позориште је доживело судбину многих америчких позоришта и претворено је у биоскоп, који се повремено користио као рекреативни центар за раднике из околине.[2]
1930-те и 1950-те[уреди | уреди извор]
Године 1937. зграда је вратила своју првобитну функцију и поново постало позориште али са новим именом: Лабуристичка позорница. На изненађење свих, продукције „Тхе ревуе Пинс” и „Неедлес” постале су најдуговечније бродвејске представе данашњице са 1.108. играња. Када су представе пресељене у позориште Виндсор, зграда је накратко постала рекреативна дворана.[4]
Након Другог светског рата, 1947. године позориште је постало глумачки студио.[13] Исте године почело је приказивање старијих филмова. Годину дана касније, дошло је до још једне промене имена у Мали Мет (енгл. The Little Met), а 1952. у Цине Верди.[2] Средином 50-их позориште се нашло на периферији позоришне четврти која се ширила на север. Године 1955. мало позориште је срушено и на његовом месту изграђена је пословна зграда.
Види још[уреди | уреди извор]
Изабране продукције[уреди | уреди извор]
- Феар (1913)
- Тхе Цритиц (1915)
- Хобсон'с Цхоице (1915)
- Нободy Хоме (1915)
- Верy Гоод Еддие (1915)
- Ох, Боy! (1917)
- Ох, Ладy! Ладy!! (1918)
- Ох, Мy Деар! (1918)
- Дифф'рент (1921)
- Сиx Цхарацтерс ин Сеарцх оф ан Аутхор (1922)
- Мистер Малатеста (1923)
- Пинс анд Неедлес (1937)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „12 Схоwс то Опен Хере Тхис Монтх”, Тхе Неw Yорк Тимес, Оцтобер 3, 1942
- ^ а б в г Кенрицк, Јохн. „Демолисхед Броадwаy Тхеатрес: Принцесс”, Мусицалс101.цом, аццессед Новембер 12, 2015
- ^ а б Мроцзка, Паул. „Броадwаy Хисторy: Тхе Принцесс Мусицалс, Биггер Wас НОТ Беттер”, БроадwаyСцене.цом, Јулy 8, 2013, аццессед Новембер 12, 2015
- ^ а б в г Блоом анд Властник, пп. 230–31
- ^ а б Бордман, Гералд. „Јероме Давид Керн: Инноватор/Традитионалист”, Тхе Мусицал Qуартерлy, 1985, Вол. 71, Но. 4, пп. 468–73
- ^ а б Кенрицк, Јохн. „Хисторy оф Тхе Мусицал Стаге 1910—1919: Парт И”, Мусицалс 101.цом: Тхе Цyбер Енцyцлопедиа оф Мусицал Тхеатре, ТВ анд Филм, аццессед Новембер 12, 2015
- ^ Слонимскy, Ницхолас анд Лаура Кухн (ед). Керн, Јероме (Давид)". Бакер'с Биограпхицал Дицтионарy оф Мусицианс, Волуме 3 (Сцхирмер Референце, Неw Yорк, 2001), аццессед Маy 10, 2010 (реqуирес субсцриптион)
- ^ „Ох, Боy!” wас стагед ин Лондон ас „Ох, Јоy!” ин 1919, wхен ит ран фор 167 перформанцес: сее Јасен, п. 279
- ^ Блоом анд Властник, п. 277
- ^ Тхе поем ис паттернед афтер „Басебалл'с Сад Леxицон”, абоут тхе Цхицаго Цубс' инфиелд. Сее Франкос, Лаура. „Мусицал оф тхе Монтх: Ох, Боy!”, Неw Yорк Публиц Либрарy, Аугуст 27, 2012, аццессед Септембер 11, 2015
- ^ Стеyн, Марк. „Мусицал дебт то а верy гоод Гуy”, Тхе Тимес, Новембер 28, 1984, п 12
- ^ Сускин, Стевен (2000). Схоw Тунес: Тхе Сонгс, Схоwс, анд Цареерс оф Броадwаy'с Мајор Цомпосерс. Оxфорд Университy Пресс. стр. 10. ИСБН 978-0-19-512599-3.
- ^ Царницке, Схарон Марие. Станиславскy ин Фоцус, Роутледге (1998), п. 47 ISBN 90-5755-070-9
Литература[уреди | уреди извор]
- Блоом, Кен анд Властник, Франк. Броадwаy Мусицалс: Тхе 101 Греатест Схоwс оф алл Тиме. Блацк Дог & Левентхал Публисхерс, Неw Yорк, (2004) ISBN 1-57912-390-2
- Греен, Беннy. П. Г. Wодехоусе – А Литерарy Биограпхy, Павилион Боокс, Лондон, (1981) ISBN 0-907516-04-1
- Јасен, Давид. П. Г. Wодехоусе – Портраит оф а Мастер, Гарнстоне Пресс, Лондон, (1974) ISBN 0-85511-190-9
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Позориште Принцеза на сајту IBDB (jezik: engleski)
