Пређи на садржај

Предмет обавезе

С Википедије, слободне енциклопедије

Престација или чинидба како се још зове, је свака позитивна или негативна људска радња коју је дужник на основу облигационог односа дужан извршити повериоцу. Назива се још и предметом обавезе. Она је објекат облигационих односа. Да би се нека радња или пропуштање сматрало чинидбом, мора имати следеће карактеристике:

  • мора бити људска радња
  • мора имати имовински карактер
  • мора бити могућа
  • мора бити правно допуштена
  • мора бити одређена или бар одредива.

Предмет обавезе је оно што чини садржину облигација, оно што из ње извире, шта је закључено уговором. Уговорна обавеза се састоји у чињену, давању, нечињењу или трпљењу. Мора бити могућа, дозвољена и одредива. Кад је предмет уговора нека ствар она не мора постојати у тренутку закључења. Предмет уговора може бити и туђа ствар, дозвољено је уговорити продају туђе ствари (чл.460. ЗОО). Предмет је (дозвољен) ако није противан императивним нормама, јавном поретку и добрим обичајима (моралу)(чл.49. ЗОО). Онај ко се обавеже да ће учинити нешто што је за њега немогуће, одговараће за штету|. Ако предмет накнадно постане немогућ, примјењују се правила о немогућности испуњења.| Предмет мора бити одређен или одредив, у супротном нема уговора. Одредив је ако садржи податке помоћу којих се може одредити или ако су стране оставиле 3.лицу да га одреди. Када је ријеч о цијени, може и без одређене цијене, али само код уговора у привреди.

Престације се могу односити на:

  • давање (dare) или чинидбу давања ствари. Кад се каже да је садржај чинидбе даре, тада се под тим подразумева да је дужник дужан повериоцу прибавити својину или неко друго стварно право на ствари
  • чињење (facere). Под престацијом којој је садржај означен као ”чињење” подразумева се чинидба рада, а то је чинидба која се испуњава трошењем радне снаге уз помоћ механичких средстава или без њихове помоћи.
  • пропуштање (non facere). Под пропуштањем се подразумева неизвршавање одређених радњи од стране обвезника које би он иначе могао обављати да се није противно обавезао.
  • трпљење (pati). Под трпљењем се подразумева неспречавање туђе радње коју бисмо били овлашћени спречити да се нисмо обавезали трпети је.

Литература[уреди | уреди извор]

  • R.M. Blank (2001). "Welfare Programs, Economics of," International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, pp. 16426–16432, Abstract.[мртва веза]
  • Sheldon Danziger, Robert Haveman, and Robert Plotnick (1981). "How Income Transfer Programs Affect Work, Savings, and the Income Distribution: A Critical Review," Journal of Economic Literature 19(3), p p. 975-1028.
  • R.H. Haveman (2001). "Poverty: Measurement and Analysis," International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, pp. 11917–11924. Abstract.[мртва веза]
  • Steven N. Durlauf et al., ed. (2008) The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition
  • Nadasen, Premilla, Jennifer Mittelstadt, and Marisa Chappell, Welfare in the United States: A History with Documents, 1935–1996. (New York: Routledge, 2009). 241 pp. isbn 978-0-415-98979-4