Пређи на садржај

Претраживач (рачунарство)

С Википедије, слободне енциклопедије
За машину за претраживање веба, погледајте Претраживач веба.

Претраживач је специјализирано веб место чија је главна функција помоћ у проналажењу информација сачуваних на другим мрежним местима. Интернетски претраживач је претраживач намењен претраживању информација на светској мрежи. Информације могу бити веб странице, слике и остале врсте датотека. Неки претраживачи, такође, претражују податке доступне у тематским групама, базама података или у отвореним именицима. За разлику од веб именика које одржавају уређивачи текста (људи), интернетски претраживачи делују по алгоритму или су комбинација алгоритма и људског уписа.

Најпознатији интернетски претраживач у западном свету је Гугл претраживач,[1][2] али су његови резултати слабији изван Америке, западне Европе и Аустралије.[3] Конкуренти Гугла су Баиду[4][5][6][7] и Soso.com)[8][9] у Кини; Naver.com[10][11][12] и Daum.net[13][14] у Јужној Кореји; Yandex[15][16][17] у Русији; Seznam.cz[18] у Чешкој; Yahoo[19][20] у Јапану, Тајвану и САД, као и Бинг[21][22][23] и ДуцкДуцкГо.[24][25][26] У најјачим претраживачима постоји могућност усмереног и специјалног претраживања, где је довољно уписати неку реченицу или више кључних речи, па се након сразмерно кратког времена (зависно од брзине везе) добију бројне повезнице на тражени појам.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први алат употребљен за претраживање на Интернету био је „Арчи”, створен 1990. године. Претраживао је имена датотека и наслове, али није индексирао садржај тих датотека. Први интернетски претраживач био је Wandex, сада изумрли индекс који је формирао програм World Wide Web Wanderer за прикупљање података с Wеб страница, развијен 1993. године. Један од првих интернетских претраживача читавог текста био је WебЦраwлер, који је изашао 1994. године.[27] За разлику од својих претходника, допуштао је корисницима претраживање било које речи са било које странице, што је од тада постало правило за све значајне претраживаче. Такође, био је то први претраживач познат јавности у великој мери. Убрзо након тога, појавили су се многи претраживачи надмећући се за популарност. Неки од њих били су: Excite, Infoseek, Inktomi, Northern Light, AltaVista, Yahoo!, MSN Search (данас Live Search).

Око 2000. године Гуглов претраживач уздигао се на врх. Подузеће је постигло боље резултате за многе претраге уз помоћ новине зване ранг веб страница. Овај учестали алгоритам распоређује веб странице на основу броја и ранга осталих веб места и страница које се на њих спајају, с претпоставком да се на боље и пожељније странице чешће спаја. Исто тако, Гугле је одржао минималистичко сучеље свог претраживача. Супротно томе, многи од његових конкурената уметнули су претраживач на веб-портал. Од краја 2007. године, Гугле је далеко најпопуларнији интернетски претраживач широм света.

Како ради интернетски претраживач

[уреди | уреди извор]

Интернетски претраживачи скупљају различите информације о интернетским страницама, укључују их у своју базу те нуде сваком кориснику, који тражи одређени појам, услугу, производ или било шта друго. Интернетски претраживач има три дела: 1. програм за прикупљање података с веб страница које посећује (енгл. crawler, spider), 2. индекс који садржи појмове које је програм за прикупљање прикупио током својих посета веб страница, 3. претраживач (постојећег индекса) (енгл. search engine).

1. Интернетски претраживачи раде прикупљајући информације о многим веб страницама, које пронађу на самом вебу. Те странице је прикупио веб прикупљач (тзв. паук) – аутоматизовани веб прегледач који следи сваки линк који види.

2. Садржај сваке странице се потом анализира, с циљем установљавања начина индексирања. Подаци о веб страницама су спремљени у базу података индекса за употребу у следећим упитима.

3. Када корисник постави упит претраживачу (обично користећи кључне речи) претраживач прегледа свој индекс и осигурава листу најбоље усклађених веб страница с критеријима, у правилу са апстрактом који садржи наслов документа, а понекад и делове текста.

Корисност претраживача зависи од релевантности скупа резултата које он даје. Иако могу постојати милиони веб страница које укључују одређену реч или израз, неке странице могу бити релевантније, популарније или поузданије од других. Већина претраживача примењује методе низања резултата с циљем прибављања прво „најбољих“ резултата. Начин рада се разликује од једног до другог претраживача.

Постоје опћи интернетски претраживачи који претражују различита бројна подручја људског знања и деловања (нпр. Гугле), те специјализовани интернетски претраживачи који претражују једно уже подручје људског знања и деловања (нпр. eBay).

Познатији интернетски претраживачи

[уреди | уреди извор]
Три највећа претраживача 2011.[28]
Претраживач Постотак кориштења.[29]
Гугл 85,37%
Yахоо! 6,14%
Бинг 3,68%
Баиду (НРК) 2,92%
Аск 0,58%
АОЛ 0,41%
Еxците 0,03%

Гугл

[уреди | уреди извор]

Гугле је данас на западу свакако најпознатија и сразмерно најбољи претражовач за регионалне теме на германским и романским језицима латиничног писма из западне Европе, те обе Америке и Аустралије, док је знатно слабији за источну Европу, Африку и Азију (где углавном покрива Израел, Тајwан и Јапан).[3]

Бинг (Мајкрософт)

[уреди | уреди извор]

Бинг је претраживач у власништву компаније Мајкрософт.

АлтаВиста

[уреди | уреди извор]

То је један од најстаријих претраживача, који ради на принципу Гугл претраживача. Након појаве Гугла на западу се почео мање употребљавати. Основан је већ 1995., а данас је у власништву компаније Yахоо.

Wolfram Alpha

[уреди | уреди извор]

Wolfram Alpha је научни претраживач, кој је развила компанија Wolfram Research. Широј јавности је представљен 15. 5. 2009. Основа претраживача је Mathematica и око 6 милиона линија програмског кода, а погони га преко 10.000 процесора. Тај се број стално мења због надоградње. Алфа за сада нема снагу Математике, али Wolfram Resaerch намерава да развија Алфу управо у том смеру. Особа који стоји иза целог пројекта је Стивен Волфрам, аутор програма Математика.

Мета-претраживачи

[уреди | уреди извор]

Мета-претраживачи су врста интернетског претраживача уз помоћ чијег сучеља је могуће претраживати неколико других извора информација (најчешће претраживача) одједном. Корисници упит уносе само једном, а он се потом дистрибуира према више других претраживача и/или база података, уз заједнички приказ резултата са сваком од њих.

Постоје веб мета-претраживачи који обједињују и рангирају резултате на једној веб страници (нпр. Metacrawler), и самостални програми за претраживање с властитим сучељем (нпр. Copernic Agent, FirstStop Websearch).

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сеарцх Енгине Маркет Схаре Wорлдwиде | СтатЦоунтер Глобал Статс”. СтатЦоунтер Глобал Статс (на језику: енглески). Приступљено 25. 07. 2018. 
  2. ^ „Гоогле Сеарцх Статистицс - Интернет Ливе Статс”. www.интернетливестатс.цом (на језику: енглески). Приступљено 30. 05. 2018. 
  3. ^ а б „тхетецхбоок » Цоунтриес wхере Гоогле ис нот #1 сеарцх енгине”. Wоолор.цом. Архивирано из оригинала 01. 01. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2012. 
  4. ^ „Баиду – Инвесторс – Пресс Релеасес”. Приступљено 15. 02. 2018. [мртва веза]
  5. ^ „Баиду'с 57 Продуцтс/Сервицес: Интродуцтион анд Хисторy”. Цхина Аналyст (ЦНАналyст.цом). Архивирано из оригинала 07. 04. 2008. г. Приступљено 21. 03. 2008. 
  6. ^ „Алеxа Топ 500 Глобал Ситес”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2014. 
  7. ^ „Тхе Фатхерс оф Баиду. Тхе Сторy Бехинд тхе Цуртаинс • Секкеи Студио Блог”. www.секкеистудио.цом. Архивирано из оригинала 23. 02. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
  8. ^ „Сосо.цом Сите Инфо”. Алеxа Интернет. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 18. 03. 2018. 
  9. ^ „сосо.цом”. Алеxа.цом. Амазон.цом. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 05. 01. 2013. 
  10. ^ „Навер.цом WХОИС, ДНС, & Домаин Инфо - ДомаинТоолс”. WХОИС. Приступљено 17. 08. 2016. 
  11. ^ „나베르 – 백괴사전, 너희 모두의 백과사전”. унцyцлопедиа.кр. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
  12. ^ „영단어 발음좀;;;ㅡㅡ^а”. кин.навер.цом. 
  13. ^ Сху, Цатхерине (26. 5. 2014). „Какао Анд Даум То Мерге, Цреатинг Оне Оф Соутх Кореа'с Ларгест Интернет Цомпаниес”. 
  14. ^ „Кореан Даум Ацqуирес Лyцос У.С.”. Лyцос. 06. 10. 2004. Архивирано из оригинала 28. 02. 2007. г. Приступљено 25. 01. 2007. 
  15. ^ „Yандеx Анноунцес Фоуртх Qуартер анд Фулл-Yеар 2017 Финанциал Ресултс” (Саопштење). Yандеx. 15. 02. 2018. Архивирано из оригинала 27. 05. 2018. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
  16. ^ Н.V., Yандеx (25. 4. 2018). „Yандеx Анноунцес Фирст Qуартер 2018 Финанциал Ресултс” (Саопштење). 
  17. ^ „Все сервисы Яндекса”. Яндекс. 
  18. ^ „Цомментед финанциал статементс оф Сезнам.цз, а.с. фор yеар 2014, он Сезнам.цз цорпорате wебсите”. јун 2015. 
  19. ^ ЕЛ. „Yахоо сеарцх”. Приступљено 12. 08. 2017. 
  20. ^ Лелла, Адам (17. 03. 2015). „цомСцоре Релеасес Фебруарy 2015 У.С. Десктоп Сеарцх Енгине Ранкингс”. ЦомСцоре.цом. Приступљено 18. 03. 2015. 
  21. ^ „Мицрософт'с Неw Сеарцх ат Бинг.цом Хелпс Пеопле Маке Беттер Децисионс | Неwс Центер”. неwс.мицрософт.цом. Приступљено 23. 11. 2016. 
  22. ^ „Мицрософт Бинг ридес опен соурце то семантиц сеарцх”. Тхе Регистер. Приступљено 01. 01. 2010. 
  23. ^ „Мицрософт то Ацqуире Поwерсет”. Бинг. Архивирано из оригинала 28. 12. 2009. г. Приступљено 01. 01. 2010. 
  24. ^ „Дуцк Дуцк Го, Инц.: Привате Цомпанy Информатион”. Блоомберг L.П. Приступљено 02. 05. 2017. 
  25. ^ „Соурцес”. ДуцкДуцкГо Хелп пагес. ДуцкДуцкГо. Архивирано из оригинала 24. 01. 2015. г. Приступљено 29. 04. 2017. 
  26. ^ Реадер, Рутх (11. 06. 2014). „ДуцкДуцкГо & Yуммлy теам уп со yоу цан сеарцх фоод порн ин привате”. ВентуреБеат. Приступљено 11. 06. 2014. 
  27. ^ „Wебцраwлер.цом Сите Инфо”. Алеxа Интернет. Архивирано из оригинала 05. 08. 2019. г. Приступљено 06. 02. 2016. 
  28. ^ „Топ 5 Сеарцх Енгинес фром Оцт то Дец 10”. СтатЦоунтер. Приступљено 17. 01. 2011. 
  29. ^ „Нет Маркетсхаре - Wорлд”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2011. г. Приступљено 03. 01. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Соумен Цхакрабарти: Мининг тхе Wеб. Дисцоверинг Кноwледге фром Хyпертеxт Дата. Морган Кауфманн, Амстердам у. а. 2003. ISBN 978-1-55860-754-5..
  • Цхристиан Еллwеин: Суцхе им Интернет фüр Индустрие унд Wиссенсцхафт. Олденбоург-Индустриеверл, Мüнцхен. 2002. ISBN 978-3-486-27039-6..
  • Хеике Фаллер: Давид геген Гоогле. Ин: Дие Зеит, Нр. 41, 2005, С. 17 фф. (Доссиер).
  • Мицхаел Глöгглер: Суцхмасцхинен им Интернет. Функтионсwеисен, Ранкинг-Метходен, Топ-Поситионен. Спрингер, Берлин у. а. 2003. ISBN 978-3-540-00212-3..
  • Давид Гугерли: Суцхмасцхинен. Дие Wелт алс Датенбанк (= Едитион Унселд. Бд. 19). Сухркамп, Франкфурт ам Маин. 2009. ISBN 978-3-518-26019-7..
  • Хöцхстöттер, Надине; Леwандоwски, Дирк (2009). „Wхат усерс сее – Струцтурес ин сеарцх енгине ресултс пагес”. Информатион Сциенцес. 179 (12): 1796—1812. С2ЦИД 2260064. арXив:1511.05802 Слободан приступ. дои:10.1016/ј.инс.2009.01.028. .
  • Даниел Хüрлиманн: Суцхмасцхиненхафтунг. Зивилрецхтлицхе Верантwортлицхкеит дер Бетреибер вон Интернет-Суцхмасцхинен аус Урхебер-, Маркен-, Лаутеркеитс-, Картелл- унд Персöнлицхкеитсрецхт (= Сцхрифтен зум Медиен- унд Имматериалгüтеррецхт. Бд. 94). Стäмпфли. 2012. ISBN 978-3-7272-1893-4. (Зуглеицх: Берн, Университäт, Диссертатион, 2012).
  • Стефан Карзаунинкат: Дие Суцхфибел. Wие финдет ман Информатионен им Интернет? 3. Ауфлаге. Клетт, Леипзиг. 2002. ISBN 978-3-12-238106-6..
  • Лаwренце, Стеве; Гилес, C. Лее (1999). „Аццессибилитy оф информатион он тхе wеб”. Натуре. 400 (6740): 107—109. Бибцоде:1999Натур.400..107Л. ПМИД 10428673. дои:10.1038/21987. .
  • Дирк Леwандоwски: "Суцхмасцхинен верстехен". Спрингер, Хеиделберг. 2015. ISBN 978-3-662-44013-1..
  • Дирк Леwандоwски: Wеб Информатион Ретриевал. Тецхнологиен зур Суцхе им Интернет (= Реихе Информатионсwиссенсцхафт дер ДГИ. Бд. 7). Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Информатионсwиссенсцхафт унд Информатионспраxис, Франкфурт ам Маин. 2005. ISBN 978-3-925474-55-2. (Зуглеицх: Дüсселдорф, Университäт, Диссертатион, 2005), Воллтеxт.
  • Дирк Леwандоwски (Хрсг.): Хандбуцх Интернет-Суцхмасцхинен. 2 Бäнде. АКА, Академисцхе Верлагс-Геселлсцхафт, Хеиделберг 2009–2011;
    • Банд 1: Дирк Леwандоwски: Нутзерориентиерунг ин Wиссенсцхафт унд Праxис.. 2009. ISBN 978-3-89838-607-4.;
    • Банд 2: Дирк Леwандоwски: Неуе Ентwицклунген ин дер Wеб-Суцхе.. 2011. ISBN 978-3-89838-651-7..
    • Банд 3: Дирк Леwандоwски: Суцхмасцхинен зwисцхен Тецхник унд Геселлсцхафт.. 2013. ISBN 978-3-89838-680-7..
  • Надине Сцхмидт-Мäнз: Унтерсуцхунг дес Суцхверхалтенс им Wеб. Интерактион вон Интернетнутзерн мит Суцхмасцхинен (= Студиен зум Консументенверхалтен. Бд. 9). Др. Ковач, Хамбург. 2007. ISBN 978-3-8300-2725-6. (Зуглеицх: Карлсрухе, Университäт, Диссертатион, 2006).
  • Раинер Стрзолка: Суцхмасцхиненкунде. Еинфüхрунг фüр Библиотхекаре, Фацхангестеллте фüр Медиен- унд Информатионсберуфе соwие андере Информатионсвермиттлер унд Парапрофессионалс ан ОПЛс (= Арбеитен зур Библиотхекс- унд Документатионспраxис. НФ Бд. 2). Коецхерт, Ханновер у. а. 2006. ISBN 978-3-922556-96-1..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pretraživač_(računarstvo)&oldid=28479625”