Пређи на садржај

Прикривање сексуалне оријентације

С Википедије, слободне енциклопедије

Прикривање сексуалне оријентације је облик понашања, у коме у зависности од нивоа у коме појединац покушава спречити разоткривање свог хомосексуалног и бисексуалног идентитета, врши усклађивање понашања и изгледа са хетеросексуалним и родним нормама укључујући и избегавање разговора о ЛГБ тематици као што су ЛГБ односи, ЛГБ заједница и активизам.[1]

Према свим досадашњим сазнањима из бројних истаживања прикривање сексуалне оријентације сматра се незрелим, политички неодговорним обликом понашања јер такве особе губе модалитете и подршку ЛГБ заједнице и осећају се као мање вредни чланови те исте заједнице, а то је опет праћено, конгнитивним и соматским поремећајима, осећајем кривице и нижег самопоуздања везаног за ЛГБ идентитет.[2]

Општа разматрања

[уреди | уреди извор]

Према спроведеним анализама (нпр мета-анализсма Меyера из 2003. године,[3] Хатзенбуехлера, из 2009. године,[4] Леwиса, из 2009. године,[5] Цокера, Аустина и Сцхустера, из 2010. године,[6] Кинг и сар, из 2008. године,[7]) особе које припадају некој од сексуалних мањина имају, за разлику од хетеросексуалних особа, 2,5 пута већу могућност да током живота оболе од неког психичког поремећаја. Међу овим поремећајима доминирају интернализовани депресивни и анксиозни поремећаји и самоубилачке идеје, а међу екстернализованим поремећаји употреба психоактивних супстанци и ризично сексуално понашање.

Иако су разлике међу одређеним популацијама присутне још у адолесценцији, оне остају стабилне и у одраслом добу,. Међутим и унутар самих сексуалних мањина постоје неке разлике у менталном здрављу. У овом контексту треба истаћи (на основу података из бројних студија) да бисексуалне особе имају још виши ниво анксиозности, депресивности и негативног афекта прикривања сексуалности него хомосексуалне особе.[8]

Разлика између прикривања сексуалне оријентације и аутовања

[уреди | уреди извор]

I поред тога што се у литератури прикривање сексуалне оријентације често изједначава са аутовањем или каминг аутом (изразом који углавном користи гај популација за јавно признавање своје сексуалне оријентације) као мером истог али ширег значења,[9] мада у томе постоје неке разлике. Према Меидлингеру и Хопеу (2014) аутовање се односи на процес у којему особа разоткрива свој ЛГБ идентитет пред својом породицим, пријатељима и/или другим познаницима. Дакле, прикривање сексуалне оријентације није само одсуство аутовања, већ и усмереност на спречавање аутовања.[10] Међутим, резултати неких новијих истраживања,[2][11] потврђују како се ради о два повезана, али и релативно независна појма. Обе варијабле имају одређени независни допринос у поређењу са другим варијаблама везаним за ментално здравље или мањински идентитет. На пример, прикривање за разлику од аутовања значајно предвиђа неке од аспеката негативног мањинског идентитета.

У том смислу Меидлингер и Хоп, 2014. године у својим истраживањиам су закључили како је прикривање сексуалне оријентације као појам прикладније користити у контексту модела мањинског стреса јер се показао као релевантнији у предвиђању претпостављених веза између делова модела.[11]

Прикривање сексуалне оријентације као увод у конгнитивни терет, погрешну перцепцију и соматизацију

[уреди | уреди извор]

Константна преокупација са прикривањем и сталним надгледањем сопственог понашања представља когнитивни терет за особе хомосексуалне и бисексуалне оријентације.

Експериментално је доказано да особе које скривају сексуалну оријентацију остварују лошије резултате на когнитивним и физичким задацима.[12] На пример, ЛГБ особа која иде на разговор за посао и покушава сакрити своју сексуалну оријентацију како би повећала шансе да добије посао може парадоксално имати лошије резултате јер је когнитивно била преокупирана прикривањем сексуалне оријентације.

Такође константно прикривање дела идентитета ствара потешкоће у правилној перцепцији самога себе и препознавању сопствених могућности. Дисоцијација сексуалног идентитета од остатка негативно утиче на самопоштовање.[13] Прикривање сексуалне оријентације праћено је осећајима кривице и стида, депресивном и анксиозном симптоматологијом,[14][10] а негативно се одражава и на неуроимулоношке процесе.[15]

Прикривање сексуалне оријентације као неодговоран облик понашања

[уреди | уреди извор]

Према свему изнетом може се закључити да је прикривање незрели, политички неодговоран облик понашања у коме особе које скривају сексуалну оријентацију губе модалитете и подршку ЛГБ заједнице и осећају се као мање вредни чланови те исте заједнице,[16] а то је опет праћено и осећајем кривице и нижег самопоуздања везаног за ЛГБ идентитет.[2]

У ормару

[уреди | уреди извор]

„У ормару” је израз који се употребљава за ЛГБТ+ особе које нису обелоданиле своју сексуалну оријентацију или родни идентитет и аспекте истих. Такође се може односити на особе које крију део свог идентитета због притиска друштва.

Крајем 20. века у Америци „ормар” је постао централна метафора за обухватање историје и друштвене динамике геј живота. Концепт ормара је неодвојив од појма аутовања. Наратив „ормара” поставља имплицитну дуалност бивања унутар или изван њега. Они који живе „у ормару” су често стигматизовани да живе лажне, несрећне животе.[17] Међутим, иако би многи вероватно желели да живе аутовани живот, постоје они који то не могу због друштвених, економских, породичних и личних последица те остају свесно или несвесно у ормару. Одлука да се изађе из ормара остаје дубоко лична тема.

У 21. веку појавио се појам који се зове „стаклени ормар” и он се користи за јавне личности (политичаре, познате) које су приватно ЛГБТ+, али се у јавној улози не понашају тако (на пример, не излазе са особом истог пола са којом су или не улазе у хомосексуалне бракове).[18]

Појам „ормара” постаје све више превазиђени термин стога што хомосексуалност постаје нормализованија у све више друштава.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Југовић, I., Пикић, А. и Бокан, Н. (2006). Лесбианс, Гаyс анд Бисеxуалс ин Цроатиа: Хоw тхе Стигма Схапес Ливес? У: Р. Кухар и Ј. Такацс (Ур.), Беyонд тхе Пинк Цуртаин: Еверyдаy Лифе оф ЛГБТ пеопле ин Еастерн Еуропе (пп. 345-383). Љубљана: Пеаце Институте.
  2. ^ а б в Јацксон, С. D., и Мохр, Ј. Ј. (2015). Цонцептуализинг тхе Цлосет: Дифферентиатинг Стигма Цонцеалмент анд Нондисцлосуре Процессес. Псyцхологy оф Сеxуал Ориентатион анд Гендер Диверситy, 3(1), 80-92.
  3. ^ Меyер, I. Х. (2003). Прејудице, социал стресс, анд ментал хеалтх ин лесбиан, гаy, анд бисеxуал популатионс: цонцептуал иссуес анд ресеарцх евиденце. Псyцхологицал буллетин, 129(5), 674-697.
  4. ^ Хатзенбуехлер, M. L. (2009). Хоw доес сеxуал миноритy стигма “гет ундер тхе скин”? А псyцхологицал медиатион фрамеwорк. Псyцхологицал буллетин, 135(5), 707-730.
  5. ^ Леwис, Н. M. (2009). Ментал хеалтх ин сеxуал миноритиес: Рецент индицаторс, трендс, анд тхеир релатионсхипс то плаце ин Нортх Америца анд Еуропе. Хеалтх & плаце, 15(4), 1029-1045.
  6. ^ Цокер, Т. Р., Аустин, С. Б. и Сцхустер, M. А. (2010). Тхе хеалтх анд хеалтх царе оф лесбиан, гаy, анд бисеxуал адолесцентс. Аннуал ревиеw оф публиц хеалтх, 31, 457- 477.
  7. ^ Кинг, M., Семлyен, Ј., Таи, С. С., Килласпy, Х., Осборн, D., Попелyук, D. и Назаретх, I. (2008). А сyстематиц ревиеw оф ментал дисордер, суициде, анд делиберате селф харм ин лесбиан, гаy анд бисеxуал пеопле. БМЦ псyцхиатрy, 8(1), 1.
  8. ^ Јорм, А. Ф., Кортен, А. Е., Родгерс, Б., Јацомб, П. А. и Цхристенсен, Х. (2002). Сеxуал ориентатион анд ментал хеалтх: Ресултс фром а цоммунитy сурвеy оф yоунг анд миддле-агед адултс. Тхе Бритисх Јоурнал оф Псyцхиатрy,180(5), 423-427.
  9. ^ Хоy-Еллис, C. П. (2016). Цонцеалинг Цонцеалмент: Тхе Медиатинг Роле оф Интернализед Хетеросеxисм ин Псyцхологицал Дистресс Амонг Лесбиан, Гаy, анд Бисеxуал Олдер Адултс. Јоурнал оф хомосеxуалитy, 63(4), 487-506.
  10. ^ а б Сцхримсхаw, Е. W., Сиегел, К., Доwнинг Јр, M. Ј. и Парсонс, Ј. Т. (2013). Дисцлосуре анд цонцеалмент оф сеxуал ориентатион анд тхе ментал хеалтх оф нон-гаyидентифиед, бехавиораллy бисеxуал мен. Јоурнал оф цонсултинг анд цлиницал псyцхологy, 81(1), 141-153.
  11. ^ а б Меидлингер, П. C. и Хопе, D. А. (2014). Дифферентиатинг дисцлосуре анд цонцеалмент ин меасуремент оф оутнесс фор сеxуал миноритиес: Тхе Небраска Оутнесс Сцале. Псyцхологy оф Сеxуал Ориентатион анд Гендер Диверситy,1(4), 489-497.
  12. ^ Сyлва, D., Риегер, Г., Линсенмеиер, Ј. А. и Баилеy, Ј. M. (2010). Цонцеалмент оф сеxуал ориентатион. Арцхивес оф сеxуал бехавиор, 39(1), 141-152.
  13. ^ Дресцхер, Ј. (2004). Тхе цлосет: псyцхологицал иссуес оф беинг ин анд цоминг оут. Псyцхиатриц Тимес, 21(12).
  14. ^ Пацханкис, Ј. Е. (2007). Тхе Псyцхологицал Имплицатионс оф Цонцеалинг а Стигма: А Цогнитиве-Аффецтиве-Бехавиорал Модел. Псyцхологицал Буллетин, 133(2), 328-345.
  15. ^ Јустер, Р. П., Смитх, Н. Г., Оуеллет, É., Синди, С. и Лупиен, С. Ј. (2013). Сеxуал ориентатион анд дисцлосуре ин релатион то псyцхиатриц сyмптомс, диурнал цортисол, анд аллостатиц лоад. Псyцхосоматиц Медицине, 75(2), 103-116.
  16. ^ Адамс, Т. Е. (2010). Парадоxес оф Сеxуалитy, Гаy Идентитy, анд тхе Цлосет. Сyмболиц Интерацтион, 33(2), 234–256.
  17. ^ Сеидман, Стевен; Меекс, Цхет; Трасцхен, Францие (17. 8. 2016). „Беyонд тхе Цлосет? Тхе Цхангинг Социал Меанинг оф Хомосеxуалитy ин тхе Унитед Статес”. Сеxуалитиес. 2 (1): 9—34. дои:10.1177/136346099002001002. 
  18. ^ „Тхе Гласс Цлосет”. www.оут.цом. 23. 9. 2008. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цхаунцеy, Георге (1994). Гаy Неw Yорк: Гендер, Урбан Цултуре, анд тхе Макинг оф тхе Гаy Мале Wорлд, 1890–1940. Неw Yорк: Басиц Боокс. Цитед ин Сеидман 2003.
  • Хумпхреyс, L. (1970). Теароом Траде: Имперсонал Сеx ин Публиц Плацес. Цхицаго: Алдине.
  • Кеннедy, Елизабетх. "'Бут Wе Wоулд Невер Талк абоут Ит': Тхе Струцтуре оф Лесбиан Дисцретион ин Соутх Дакота, 1928-1933" ин Инвентинг Лесбиан Цултурес ин Америца, ед. Еллен Леwин (1996). Бостон: Беацон Пресс. Цитед ин Сеидман 2003.
  • Сеидман, Стевен (2003). Беyонд тхе Цлосет; Тхе Трансформатион оф Гаy анд Лесбиан Лифе. ISBN 0-415-93207-6.
  • Сеидман, Стевен, Меекс, Цхет анд Трасцхен, Францие (1999), "Беyонд тхе Цлосет? Тхе Цхангинг Социал Меанинг оф Хомосеxуалитy ин тхе Унитед Статес." Сеxуалитиес 2 (1)
  • Седгwицк, Еве Кософскy. Епистемологy оф тхе Цлосет (репринтед 1992).
  • Епистемологy оф тхе Цлосет (репринтед 1992) бy Еве Кософскy Седгwицк, ISBN 0-520-07874-8.
  • Доссие Еастон, Цатхерине А. Лисзт, Wхен Сомеоне Yоу Лове Ис Кинкy, Греенерy Пресс, 2000. ISBN 1-890159-23-9.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prikrivanje_seksualne_orijentacije&oldid=28294556”