Пређи на садржај

Примењена етика

С Википедије, слободне енциклопедије

Примењена етика се односи на практичну примену моралних разматрања. То је етика усредсређена на дела реалног света и њихова морална разматрања у областима приватног и јавног живота, професија, здравља, технологије, закона и лидерства.[1] На пример, биоетичка заједница бави се идентификовањем коректног приступа моралним питањима науке о животу, као што су еутаназија, алокација оскудних здравствених ресурса, или употреба људских ембриона у истраживању.[2][3][4] Еколошка етика бави се еколошким питањима, попут одговорности владе и корпорација да очисте загађење.[5] Пословна етика обухвата питања која се тичу обавеза или дужности „узбуњивача” за ширу јавност или њихове оданости послодавцима.[6]

Примењена етика је проширила опсег етичких студија изван подручја академског филозофског дискурса.[7] Поље примењене етике, у његовом данашњем облику, произашло је из расправа о брзом медицинском и технолошком напретку током раних 1970-их и сада је успостављено као потдисциплина моралне филозофије. Међутим, примењена етика је по својој природи мултипрофесионални предмет, јер захтева специјализовано разумевање потенцијалних етичких питања у областима као што су медицина, бизнис или информациона технологија. У данашње време, етички кодекси понашања постоје у готово свакој професији.[8]

Примењени етички приступ испитивању моралних дилема може да поприми мноштво различитих облика. Један од најутицајнијих и најчешће коришћених приступа у биоетици и здравственој етици је четверопринципни приступ који су развили Том Бошамп и Џејмс Чилдрес.[9] Њихов приступ, који се обично назива принциплизам, укључује разматрање и примену четири прима фацие етичка принципа: аутономија, незлоћудност, доброчинство и правда.

Основа теорије[уреди | уреди извор]

Примењена етика се разликује од нормативне етике, која се односи на стандарде за исправно и погрешно понашање, и од метаетике која се односи на природу етичких својстава, изјава, ставова и процена.[10]

Иако се ове три области етике разликују, оне су такође међусобно повезане. Употреба примењеног етичког приступа често се заснива на одређеним нормативним етичким теоријама, као што су следеће:

  1. Утилитаризам, где се практичне последице различитих приступа вреднују под претпоставком да ће прави приступ бити онај који има за последицу највећу срећу. Главни развоји ове теорије су остварени заслугама Џеремија Бентама и Џона Стјуарта Мила, који су правили разлику између деловања и владавине утилитаристичког морала. Каснији развоји су исто тако довели до прилагођавања теорије, при чему су најпознатији доприноси Хенрија Сиџика који је увео идеју мотива или намере у моралност, и Питера Сингера који је увео идеју преференције у доношењу моралних одлука.
  2. Деонтолошка етика, скуп појмова који се заснивају на 'правилима', тј. претпоставци постојања обавезе извршавања 'исправне' радње, без обзира на стварне последице (што је исказано по замисли Имануела Канта о категоричком императиву, која је била центар Кантове етичке теорије засноване на дужности). Једна друга кључна деонтолошка теорија је Природни закон, који је снажно развио Тома Аквински и важан је део учења католичке цркве о моралима.
  3. Етика врлине која произлази из аристотеловских и конфучијанских схватања, која тврди да ће исправна акција бити она коју изабере одговарајући 'врли' агент.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Апплиед Етхицс" Оxфорд Библиограпхиес. Ретриевед Јуне 25, 2017.
  2. ^ "Дисабилитy анд Хеалтх Царе Ратионинг" Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ретриевед Јуне 25, 2017.
  3. ^ "Волунтарy Еутханасиа" Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ретриевед Јуне 25, 2017.
  4. ^ "Етхицс оф Стем Целл Ресеарцх" Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ретриевед Јуне 25, 2017.
  5. ^ "Енвиронментал Етхицс" Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ретриевед Јуне 25, 2017.
  6. ^ "Бусинесс Етхицс" Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ретриевед Јуне 25, 2017.
  7. ^ Баyертз, К. (2002) Селф-енлигхтенмент оф Апплиед Етхицс, ин: Цхадwицк, Р анд Сцхроедер, D. (едс.) Апплиед Етхицс, Вол1. 36-51, Лондон: Роутледге
  8. ^ Гиоргини, V., Мецца, Ј. Т., Гибсон, C., Медеирос, К., Мумфорд, M. D., Цоннеллy, С., & Девенпорт, L. D. (2015). Ресеарцхер перцептионс оф етхицал гуиделинес анд цодес оф цондуцт. Аццоунтабилитy ин ресеарцх, 22(3), 123-138.
  9. ^ Беауцхамп, Т. L. анд Цхилдресс, Ј. Ф. (1994) Принциплес оф медицал етхицс, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
  10. ^ "Апплиед Етхицс" Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ретриевед Јуне 25, 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

Репринтед ас: Харсанyи, Јохн C. (1982), „Моралитy анд тхе тхеорy оф ратионал бехавиоур”, Ур.: Сен, Амартyа; Wиллиамс, Бернард, Утилитарианисм анд беyонд, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 39—62, ИСБН 9780511611964. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]