Проензим
Проензим или зимоген је неактивни прекурзор ензима. Зимогену су неопхоне биохемијске промене (као што је хидролизна реакција која открива активна места, или мења њихову конфигурацију) да би настао активни ензим. Биохемијске промене обично се јављају у Голџијевом апарату, где се специфични део ензимског прекурзора разлаже како би се активирао. Неактивни део који је разложен може бити пептидна јединица или може бити независно спојив домен која се састоји од више од 100 остатака. Иако ограничавају способност ензима, ови Н-крајеви који проширирују ензим или "просегмент" често помажу у стабилизацији и склапању ензима.[1][2][3][4][5]
Панкреас лучи зимогене делом ради спречавања дејства ензимских протеина за варење у ћелијама у којима су синтетисани. Ензими попут пепсина се стварају у облику пепсиногена, неактивног зимогена. Пепсиноген се активира када га главна ћелија пусти у ХЦл који га деломично активира. Још једно деломично активирање пепсиногена завршава активирање уклањањем пептида и претварањем пепсиногена у пепсин. Нежељено активирање зимогена се може догодити када камен у жучу блокира секрецијски канал панкреаса, што изазива акутни панкреатитис.
Гљиве такође луче пробавне ензиме у облику зимогене. Спољашње окружење има другачији пХ него унутрашњост гљивичне ћелије, што мења зимогенску структуру у активни ензим.
Примери[уреди | уреди извор]
Примери зимогена су:
- Ангиотензиноген
- Трипсиноген
- Химотрипсиноген
- Пепсиноген
- Већина протеина у коагулацијског система
- Неки од протеина система комплемента
- Прокаспазе
- Пацифастин
- Проеластаза
- Пролипаза
- Прокарбоксиполипептидаза
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Линдхорст Т. (2007): Ессентиалс оф царбохyдрате цхемистрy анд биоцхемистрy. Wилеy-ВЦХ, 3527315284.
- ^ Робyт Ф. (1997): Ессентиалс оф царбохyдрате цхемистрy. Спрингер, ISBN 0387949518.
- ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
- ^ Лаидлер К. Ј. (1978): Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс, Менло Парк, ISBN 0-8053-5680-0.
- ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
