Projekat Očajnički pokušaj
 Српско издање књиге | |
| Настанак и садржај | |
|---|---|
| Ориг. наслов | Пројецт Хаил Марy |
| Аутор | Енди Вир |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Жанр / врста дела | научна фантастика |
| Издавање | |
| Издавање | 4. мај 2021; Баллантине Боокс |
| Број страница | 496 |
| Превод | |
| Преводилац | Срђан Ладичорбић |
| Датум издавања | 2022; Стела |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-0-593-39556-1 |
| Награде | |
| Награде | 2021 Драгон Аwард фор Бест Сциенце Фицтион Новел |
Пројекат Очајнички покушај (енгл. Project Hail Mary) је роман научне фантастике америчког писца Ендија Вира из 2021. године. Радња романа се дешава у блиској будућности и прати учитеља Рајланд Грејса који је постао астронаут и који се буди из коме и има амнезију. Памћење му се постепено враћа и сећа се да је послат у соларни систем Тау Кити који се налази 12 светлосних година од планете Земље, како би пронашао средство за преокретање процеса глобалног соларног затамњења које би могло да изазове изумирање човечанства.[1] Роман је објавила на српском језику издавачка кућа Стела 2022. године у преводу Срђана Ладичорбића.
Радња
[уреди | уреди извор]
Радња приче је представљена кроз Грејсове флешбекове самих догађаја који су довели до лансирања свемирског брода Очајнички покушај и тренутних догађаја на броду. Те две перспективе се често преплићу унутар приче мењајући тренутне догађаје и његова претходна сећања како се постепено враћају.[2]
Пре лансирања
[уреди | уреди извор]Рајланд Грејс је професор науке у средњој школи након што је напустио посао молекуларног биолога. Тада га регрутује Ева Страт, шефица оперативне групе УН чији је задатак да пронађе узрок и преокрене процес глобалног затамњења Сунца који је претња целом човечанству.
Слањем свемирске сонде у Венерин соларни систем научници откривају ванземаљски једноћелијски организам који се неконтролисано размножава око Сунца и упија велике количине сунчеве енергије, што ће према њиховим проценама довести до новог леденог доба за неких 30 година. Грејс микроб назива „астрофаг” што на грчком значи гутач звезди. Даљом анализом Грејс открива да микроб користи угљен-диоксид за репродукцију и да емитује велике количине светлосне енергије која му је била потребна да би мигрирао са Венере на Сунце. Стратова добија сва овлашћења и ресурсе како би астрофаг ставили под контролу пре него што доведе до леденог доба. Даљим истраживањима научници откривају да се звезда Тау Кита некако изборила са инфективним астрофагом, за разлику од осталих околних планета које су све заражене овим микробом. Стратова предводи развој међузвезданог брода који ће моћи да се креће између система како би тим научника отишао до Тау Ките и открио како је планета у њеној орбити остала непромењена у нади да ће моћи исти систем да се примени на Сунцу пре него што човечанство изумре.
Проблем са мисијом је тај што ће брод кад оде на Тау Киту бити у могућности да пошаље само четири сонде са узорцима назад на Земљу, али брод Очајнички покушај неће моћи да се врати зато што неће имати довољно горива за повратак, упркос огромним количинама енергије које је произвео астрофаг, а коју би они искористили. То би било једносмерно путовање и самим тим самоубилачка мисија. Како би сачували ограничене количине хране и воде које могу да сместе на брод посаду ће послати у четворогодишњу индуковану кому у периоду колико би отприлике трајао пут до тамо. Истраживачи проналазе и један ген који повећава вероватноћу преживљавања овако дугог периода проведеног у коми. За мисију Очајнички покушај су изабране две екипе са по три члана, од којих сваки од њих поседује тај ген у себи. Грејс сазнаје насумичним тестирањем да и он има тај ген у себи. Примарну посаду чине кинески командант Јао Ли-Ђе, руска инжењерка Олесја Иљухина и амерички научник Мартин Дубоа. Грејс добија задатак да обучи тим за мисију.
Девет дана пре планираног полетања брода експлозија на космодрому Бајконур у Казахстану убија Дубоу и другу научницу, његову замену. Замену не могу да нађу и обуче у тако кратком временском периоду па је Стратова принуђена да замоли Грејса да постане трећи члан посаде. Грејс то одбија и прети да ће да саботира мисију ако покушају да га приморају да оде. Стратова зна да им је он далеко најбоља преостала опција, па одлучује да га притвори до поласка и говори да ће му дати седатив пре лансирања, а да ће после бити уведен у вештачку кому као и остатак посаде. Као предострожност да члановима посаде не открије да је на силу пошао и да не би изазвао напетост након што се пробуде, она одлучује да програмира бродски компјутер да му убризга лек који изазива амнезију пре него што се пробуди. Стратова се води мишљењем да је Грејс у суштини добра особа и да ће кад се сети шта је урадила ипак осећати моралну одговорност ка човечанству да доврши мисију.
На броду
[уреди | уреди извор]Грејс се буди на броду са амнезијом и не зна где се налази и зашто је уопште тамо. Тад налази друга два члана посаде који су одавно мртви, тако да он остаје једини преживели од чланова посаде. Након неколико дана, кад почне да се присећа ствари, добија приступ бродској контролној соби и ваздушној комори, па организује свемирски погреб за чланове посаде. Анализама система сазнаје да је његов брод Очајнички покушај у орбити система Тау Ките, али бродски систем у близини открива још један брод, који је ванземаљског порекла.
Ванземаљски брод шаље Грејсу модел физичке карте како би га обавестио да долази из система 40 Еридани, као и да је ту из истог разлога као и он. Ванземаљски брод који Грејс назива Блип-А се повезује са Очајничким покушајем и ванземаљац, једини члан посаде на његовом броду се укрцава на Грејсов брод. Ванземаљац изгледом подсећа на паука са пет ногу, величине пса, са оклопом налик камену. Живи у атмосфери која је 29 пута гушћа од Земљине, која се састоји углавном од прегрејаног амонијака. Еридијанци никада нису развили чуло вида, већ користе ехолокацију као примарно чуло. Грејс даје ванземаљцу име „Роки”. Роки комуницира тоновима, а Грејс модификује један компјутерски програм како би успео да преведе ванземаљски говор на енглески. Тад Грејс сазнаје да је Роки, исто као и он, једини преживели члан посаде и да је био сам у систему последњих 40 година. Такође сазнаје неке ствари о биологији Еридијанаца, како их он назива на основу планете са које долазе и сазнаје детаље о њиховом животном веку који је око 700 година, као и процесе помоћу којих једу и спавају. Роки је такође инжењер са великим знањем, али му недостају вештине и знања која поседује Грејс како би спровео потребна истраживања. Роки тад модификује један део брода Очајнички покушај како би имао одговарајуће животне услове да би могли да раде заједно на решавању проблема астрофага.
Због природе окружења и еволуције, технологија и наука Еридијанаца су мало мање напредни од људске. Иако су Еридијанци успели да изграде свемирски лифт, никада раније нису напуштали орбиту своје планете, јер без чула вида не могу да се орјентишу у свемиру који је празан и не могу да добију ехолокацију. Пошто је Блип-А први брод који су икада направили, као и прва мисија ван њихове атмосфере, нису као Грејс упознати са радијационом болешћу која је убила остатак ванземаљске посаде. Снажно магнетно поље њихове планете их је штитило од било какве врсте радијације и зрачења. Такође нису упознати ни са теоријом релативитета због чега брод Блип-А има горива за путовање 30 светлосних година, што је знатно више него што ће да му затреба приликом повратка кући, па Роки обећава Грејсу да ће му дати вишак горива за повратак на Земљу после мисије.
Заједничким радом сазнају да једна планета система Тау Ките, коју називају „Адријан”, садржи астрофаг, али да популацију овог микроба контролише природни предатор, микроб који Грејс назива „таумеба”. Након опасног маневра у ниској орбити проналазе узорак овог микроба, али установљавају да он не може да преживи никакво излагање азоту. I Венера и планета Рокијевог система на којој се населио астрофаг имају велике количине азота у атмосфери, па су они принуђени да створе нову врсту микроба отпорну на азот. Након што су успели да модификују таумебе, Роки даје гориво потребно Грејсу за пут и они се разилазе знајући да се више никад неће срести. Убрзо по растанку Грејс открива да су таумебе поред отпорности на азот развиле и способност да пролазе и крећу се кроз материјал од ког је направљен Блип-А и да ће микроб вероватно да уђе у резервоаре за гориво и тако онемогући путовање брода, као и да ће тиме осудити Рокијеву цивилизацију на изумирање. Грејс одлучује да пошаље сонде са налазима мисије и живим узорцима таумеба на Земљу, након чега мења курс како би сустигао Рокија и спасио га и одвео назад на његову планету да спасу цивилизацију.
Кад се опет сретну и крену ка планети Еридани, Грејс се мири са чињеницом да ће умрети од глади након што стигну на Рокијеву планету, јер је еридијанска храна токсична за људе, а њему не остаје довољно хране за повратак на Земљу. Роки предлазе да Грејс може да једе теумебе док његова врста не нађе начин да произведи храну коју људи могу да једу. Неколико година касније, Грејс живи на Рокијевој планети у куполи са условима сличним онима који владају на Земљи. Због веће гравитације ове планете, Грејс брже слаби и стари, али то не утиче на његову психу. Једног дана добија информацију од Рокија да Сунце више није видљиво заражено астрофагом што значи да је мисија Очајнички покушај успела. Убрзо након тога Еридијанци поправљају Грејсов брод и пуне га горивом, тако да он има опцију да се врати на Земљу. Грејс одлуку о повратку кући одлаже за неки други дан. Књига се завршава тако што Грејс предаје науку групи младих Еридијанаца и оставља мистерију да ли се на крају вратио на Земљу или је остао да живи са Еридијанцима.
Ликови
[уреди | уреди извор]- Рајланд Грејс − Протагониста романа, разочарани молекуларни биолог који постаје професор природних наука у средњој школи пре него што га Ева Страт ангажује да проучава астрофаг.
- Ева Страт − Холанђанка, раније администратор у Европској свемирској агенцији, којој су накнадно дата апсолутна овлашћења да заустави ширење астрофага, што је довело до мисије Очајнички покушај. Вир описује Стратову, заједно са Грејсом, као два људска „јунака” књиге.[3]
- Роки − Ванземаљски инжењер из система 40 Еридани, чијој планети такође прети астрофаг. Због своје близине гориву од астрофага, које штити од зрачења, он преживљава свемирско зрачење док остали чланови његове посаде умиру. Роки на крају наилази на Очајнички покушај и ради заједно са Грејсом.
- Јао Ли-Ђе − Предвиђени командант посаде Очајничког покушаја. Умире на путу за Тау Киту.
- Олесја Иљухина − Предвиђена инжењерка и ЕВА специјалисткиња за мисију Очајнички покушај, груба, хедонистичка и весела. Умире на путу за Тау Киту.
- Докторка Локен − Норвешка научница који помаже у дизајну Очајничког покушаја и његове ротационе гравитације, као и заштите од зрачења. У почетку се сукобљава са Грејсом око академског рада који је он написао.
- Димитриј Коморов − Руски научник који развија погонски систем заснован на астрофагу за Очајнички покушај и открива његове карактеристике конверзије масе.
- Стив Хеч − Истраживач са Универзитета Британске Колумбије. Развија сонде „Буба” и страствени је обожавалац Битлса. Описан је као веома причљив и оптимистичан.
- Мартин Дубоа − Американац и оригинални научни саветник у мисији Очајнички покушај. Погинуо је у експлозији девет дана пре лансирања. Описан је као поштен и друштвен.
- Ени Шапиро − Резервна научна саветница за мисију Очајнички покушај. Умире са Мартином у поменутој експлозији.
- Роберт Редел − Експерт за соларну енергију са Новог Зеланда. Ухапшен због проневере и смрти седам техничара у несрећи на тестирању, он развија метод за брзо размножавање астрофага.
- Франсоа Леклер − Француски климатолог који помаже у успоравању климатских промена изазваних астрофаговим апсорбовањем сунчеве енергије кроз развој методе ослобађања заробљеног метана који се налази у леденим плочама Антарктика у атмосферу коришћењем фузионих бомби.
Филмска екранизација
[уреди | уреди извор]Енди Вир је почетком 2020. године продао права на филмску адаптацију романа продуцентској кући Метро-Голдwyн-Маyер за 3 милиона долара.[4] Филм ће режирати Фил Лорд и Кристофер Милер, а Рајан Гозлинг ће глумити Грејса.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „"Андy Wеир – Пројецт Хаил Марy"”. АндyWеирАутхор.цом. Архивирано из оригинала 16. 07. 2021. г. Приступљено 2021-05-12.
- ^ Либрарy
- ^ Каплан (хост), Мат (5. 5. 2021). „Аутхор Андy Wеир анд Пројецт Хаил Марy”. Планетарy Радио. Епизода 1000. Тхе Планетарy Социетy. 16:00 мин. Приступљено 2022-08-25.
- ^ Кит, Борyс (2020-06-18). „Лорд & Миллер'с 'Пројецт Хаил Марy' Енлистинг 'Тхе Мартиан' Сцрибе Дреw Годдард (Еxцлусиве)”. Тхе Холлywоод Репортер.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Званични сајт аутора Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2021) Посећено 27.11.2021.
