Пређи на садржај

Пронос наноса

С Википедије, слободне енциклопедије

Пронос наноса представља количину наноса (у г или кг) коју река проноси кроз овлажени профил поред неког места у јединици времена.

Пронос наноса врши се двојако: сасвим ситан нанос састављен од честица глине и муља, тзв. слит, лебди у самој воденој маси и преноси се са њом, па се стога назива лебдећи или суспендовани нанос; крупнији нанос - обулци, шљунак и песак - креће се по дну речног корита, котрља и потискује снагом воде, а део овог наноса под утицајем пулсирања водених струја подлеже процесу салтације, тј. креће се у виду скокова и сав такав нанос назива се вучени нанос. Уобичајено је да се пронос лебдећег наноса означава са Р кг/с (г/с), а пронос вученог наноса са q кг/с (г/с). Крупнија зрна наноса изложена су дужем котрљању по дну речног корита, односно дужем трењу и испирању, па су зато више заобљена. Тако нпр. честице муља имају под микроскопом разнолике облике, зрнца песка су већ правилнијег облика, а шљунак подсећа на елипсоид. Количина лебдећег и вученог наноса мења се у току године, од површине ка дну водене масе и дуж речног тока.

Мерење проноса наноса

[уреди | уреди извор]

За мерење проноса наноса користе се специјални прибори који се зову батометри.

Врсте батометара

[уреди | уреди извор]

Батометри се деле у две групе, прву сачињавају батометри тренутног, а другу батометри дужег пуњења.

Батометри тренутног пуњења састоје се из металног цилиндричног суда запремине 1-5 литара, отвореног на оба краја, који се спушта на потребну дубину, тако да вода струји кроз њега. У одређеном тренутку, повлачењем конопчића, затварају се оба поклопца под утицајем опруга и суд са узорком воде извлачи на површину. С обзиром на то да се вода у реци не креће подједнаком брзином на истом профилу и на истој дубини, већ са слабијим или јачим пулсирањем (што је последица њеног турбулентног кретања), при чему се и наноси покрећу у неједнаким количинама, очигледно је да батометри тренутног пуњења нису у стању да дају стварну количину наноса. Понекад се њихова тачност креће у границама од ±50% од стварне количине.

Батометри са дужим пуњењем састоје се од боце са запушачем, кроз који пролазе две цевчице: једна од њих је усмерена против тока воде и она улази кроз цев у боцу; друга је поврнута у смеру кретања воде и кроз њу излази ваздух из боце за време узимања узорка наноса. Сем боца употребљавају се и батометри са металном цеви и гуменим резервоаром, који се пуне врло споро, па су стога и тачнија њихова мерења. Поуздане резултате мерења лебдећег наноса даје и вакуумски батометар.

Узети узорци воде са наносом стављају се у посебне судове са мензурама, па се из брзине таложења одређује крупноћа наноса. Ово се постиже и филтрирањем; последњим начином може се на специјалној хартији задржати сав лебдећи нанос, осушити на температури од 105 °Ц, а потом одредити тежина наноса у одређеној запремини воде (обично у грамима на 1м³ воде).

Вучени нанос се одређује помоћу специјалних батометара, какав је нпр. батометар Пољаков. Он се састоји из металне кутије са две покретне стране. У средњем делу прибора су мале преграде, између којих се задржава вучени нанос. Овакви батометри спуштају се затворени помоћу конопца на дно реке. При додиру са дном покретне стране батометра се аутоматски отварају, а при подизању се затварају.

Сумарни пронос наноса

[уреди | уреди извор]

Сумарни пронос наноса представља укупну количину наноса коју река проноси кроз овлажени профил крај неког места за одређени период времена (дан, месец, година) и изражава се обично у тонама, а означава се са ΣР. По правилу сумарни пронос наноса повећава се у низводном смеру реке, мада се догађа на неким водотоцима да се овај пронос наноса смањује. Такав је случај са реком Аму-Дарјом, која знатан део свог наноса таложи у сопственом кориту, по многим рукавцима и на полоју у време великих вода и кишних поводања.

Специфични пронос наноса

[уреди | уреди извор]

Специфични пронос наноса представља просечно одношење наноса са површине од 1 км² слива или неке друге територије у току године, а означава се са MР.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хидрологија, проф. др Душан Дукић, проф. др Љиљана Гавриловић. Прво издање, 2006. године