Пређи на садржај

Прорачунска табела

С Википедије, слободне енциклопедије
Либреоффице Цалц Спреадсхеет
Пример прорачунске табеле

Прорачунска табела је интерактивна рачунарска апликација за организацију, анализу и чување података у табуларном формату.[1][2][3] Прорачунске табеле су развијене као компјутеризовани аналогни листови рачуноводства на папиру.[4] Програм делује на подацима унесеним у ћелијама табеле. Свака ћелија може садржати нумеричке или текстуалне податке, или резултате формула који се аутоматски израчунавају и приказују вредност на основу садржаја других ћелија. Табела се такође може односити на један такав електронски документ.[5][6][7]

Корисници прорачунске табеле могу прилагодити било коју унету вредност и посматрати ефекте на израчунате вредности. То чини табелу корисном за анализу типа „шта ако”, јер се многи случајеви могу брзо истражити без ручног прерачунавања. Модерни софтвер за прорачунске табеле може имати више интерактивних листова и може приказати податке у облику текста и бројева, или у графичком облику.

Поред извршавања основних аритметичких и математичких функција, савремене табеле пружају и уграђене функције за уобичајене финансијске и статистичке операције. Такви прорачуни као нето садашња вредност или стандардна девијација могу се применити на табеларне податке са унапред програмираном функцијом у формули. Програми за прорачунске табеле такође садрже условне изразе, функције за претварање између текста и бројева, и функције које раде на низовима текста.

Прорачунске табеле су замениле системе на папиру у целом пословном свету. Иако су прво развијене за рачуноводствене или књиговодствене задатке, оне се сада широко користе у било којем контексту где се табеларне листе формирају, сортирају и деле.

ЛАНПАР, доступан 1969. године,[8] био је прва електронска прорачунска табела на мејнфрејму и рачунару са расподељеним временом. ЛАНПАР је био акроним, изведен из енгл. LANguage for Programming Arrays at Random, са значењем језик за рандомно програмирање низова.[8] ВисиЦалц је била прва електронска прорачунска табела на микрорачунару,[9] и помогла је претварање Епл II рачунара у популаран и широко коришћен систем. Лотус 1-2-3 је био водећа прорачунска табела када је ДОС био доминантан оперативни систем.[10] Ексел сада има највећи тржишни удео на Виндоус и Мекинтош платформама.[11][12][13] Програм прорачунских табела је стандардна карактеристика пакета за продуктивност у канцеларији; од појаве веб-апликација, канцеларијски пакети сада постоје и у том облику. Веб базиране прорачунске табеле су релативно нова категорија.

Недостаци

[уреди | уреди извор]

Иако су прорачунске табеле представљале велики корак напред у квантитативном моделовању, оне имају недостатке. Њихови недостаци укључују спознајну неприродност алфа-нумеричких адреса ћелија.[14]

  • Истраживање агенције ClusterSeven показало је велике разлике у начину на који финансијске институције и корпоративни субјекти разумеју, управљају и надгледају своје често огромне поседе прорачунских табела и неструктурираних финансијских података (укључујући датотеке у ЦСВ формату и Мајкрософт аксес базе података). Једна студија са почетка 2011. године на готово 1500 људи у Великој Британији открила је да 57% корисника прорачунских табела никада није прошло формалну обуку о пакету прорачунских табела који користе. 72% је рекло да ниједно интерно одељење не проверава табеле у погледу тачности. Само 13% је рекло да унутрашња ревизија прегледа њихове табеле, док само 1% бива контролисано путем одељења за процену ризик.[15]
  • Прорачунске табеле имају значајне проблеме са поузданошћу. Истраживачке студије процењују да отприлике 94% табела примењених у пракси садрже грешке, а 5,2% ћелија у неревидираним табелама садрже грешке.[16]
Упркос високим ризицима од грешака који су често повезани са ауторством и употребом прорачунских табела, могу се предузети специфични кораци за значајно унапређење контроле и поузданости структурним смањењем вероватноће појаве грешака на њиховом извору.[17]
  • Практична експресивност прорачунских табела може бити ограничена ако се не користе њихове модерне карактеристике. Неколико фактора доприноси овом ограничењу. Имплементација сложеног модела по принципу једна-по-једна ћелија, захтева тегобно посвећивање пажње детаљима. Аутори имају потешкоће у памћењу значења стотина или хиљада адреса ћелија које се појављују у формулама.
Ови недостаци ублажавају се употребом именованих променљивих за означавање ћелија и коришћењем променљивих у формулама уместо локација ћелија и манипулација појединачним ћелијама. Графикони се могу користити за тренутно приказивање како се резултати мењају променама вредности параметара. Заправо, прорачунска табела се може учинити невидљивом, осим транспарентног корисничког интерфејса који од корисника захтева одговарајући унос, приказује резултате које корисник тражи, креира извештаје и има уграђене замке за грешке ради брзог постављања исправног уноса.[18]
  • Слично томе, формуле изражене у смислу ћелијских адреса тешко је исправити и тешко их је ревидирати. Истраживања показују да ревизори прорачунских табела који проверавају нумеричке резултате и формуле ћелија не проналазе више грешака од ревизора који проверавају само нумеричке резултате.[16] То је још један разлог за употребу именованих варијабли и формула које користе именоване променљиве.
Конкретно, прорачунске табеле обично садрже много копија исте формуле. Када је формула модификована, корисник мора да промени сваку ћелију која садржи ту формулу. Супротно томе, већина рачунарских језика допушта да се формула само једном појави у коду и остварују понављање помоћу петље: што их чини много лакшим за имплементацију и ревизију.
  • Промена димензије захтева велику измену. Када се редови (или колоне) додају или избришу из табеле, потребно је прилагодити величину многих низводних табела које зависе од промењне табеле. У том је поступку често потребно помицати остале ћелије како би се направило мјеста за нове колоне или редове, и да се прилагоде података графикона изворима. У великим прорачунским табелама ово може бити веома дуготрајно.[19][20]
  • Додавање или уклањање димензије је толико тешко, да је генерално неопходно започети испочетка. Прорачунска табела као парадигма заиста присиљава корисника да одлучи о димензионалности одмах на почетку стварања своје табеле, иако је често најприродније доносити ове одлуке након што модел прорачунске табеле сазри. Жеља за додавањем и уклањањем димензија такође се јавља у параметријским и анализама сензитивности.[19][20]
  • Сарадња у писању формула прорачунских табела може бити тешка када се таква сарадња одвија на нивоу ћелија и адреса ћелија.

Остали проблеми повезани са прорачунским табелама укључују:[21][22]

  • Неки извори заговарају употребу специјализованог софтвера уместо прорачунских табела за неке апликације (одређивање буџета, статистика)[23][24][25]
  • Многи софтверски производи прорачунских табела, као што је Мајкрософт ексел[26] (верзије до 2007) и ОпенОффице.орг Цалц[27] (верзије до 2008), имају ограничење капацитета од 65.536 редова на 256 колона (216 и 28 респективно). Ово може да представља проблем корисницима који користе веома велике сетове података и може резултирати губитком података.
  • Недостатак ревизије и ревизионе контроле. То отежава утврђивање ко је шта променио и када. Ово може да проузрокује проблеме са поштовањем прописа. Недостатак ревизијске контроле увелико повећава ризик од грешака због немогућности праћења, изоловања и испитивања промена извршених у документу.
  • Недостатак безбедности. Прорачунским табелама недостаје контрола у смислу ко може видети и мењати одређене податке. Ово, у комбинацији са недостатком ревизије, може неком да олакша почињавање превара.[28]
  • Пошто су лабаво структуиране, лако се може десити да неко унесе грешку, случајно или намерно, уносом информација на погрешном месту или неисправним изражавањем зависности међу ћелијама (као што је формула).[19][29][30]
  • Резултати формуле (пример „=A1*B1“) односе се само на једну ћелију (то јест ћелију у којој се формула заправо налази - у овом случају можда C1), иако она може „извадити” податке из многих других ћелије, или пак тренутног датума и времена. То значи да би се извршила слична операција на низу ћелија, готово идентична формула (која остаје у сопственој „излазној” ћелији) мора се поновити за сваки ред „улазне” матрице. Ово се разликује од „формуле” у конвенционалном рачунарском програму, који обично чини једно израчунавање које се примењује на све уносе. Са садашњим прорачунским табелама, ово присилно понављање скоро идентичних формула може имати штетне последице са становишта осигурања квалитета и често је узрок многих грешака у прорачунским табелама. Неке прорачунске табеле имају формуле применљиве на низове да би се ублажио овој проблем.
  • Покушај управљања огромним количинама прорачунских табела које могу постојати у организацији без одговарајућих безбедносних мера, вођења евиденције о ревизијама, ненамерно уношење грешака и друге горе наведене ставке могу постати изражене и велој мери.

Иако постоје уграђени и засебни алати за десктоп апликације којима се могу адресирати неки од ових недостатака, свест о њима и ниво њихове примене углавном су ниски. Добар пример за то је да 55% професионалаца на тржишту капитала „не зна” како се ревидирају њихове табеле; само 6% улаже у независна решења.[31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „спреадсхеет”. мерриам-wебстер.цом. Мерриам-Wебстер. Приступљено 23. 6. 2016. 
  2. ^ Америцан Херитаге Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге (5тх изд.). Хоугхтон Миффлин Харцоурт Публисхинг Цомпанy. 2011. „А софтwаре интерфаце цонсистинг оф ан интерацтиве грид маде уп оф целлс ин wхицх дата ор формулас аре ентеред фор аналyсис ор пресентатион.” 
  3. ^ Цоллинс Енглисх Дицтионарy – Цомплете анд Унабридгед (12тх изд.). ХарперЦоллинс Публисхерс. 2014. „(Цомпутер Сциенце) а цомпутер програм тхат аллоwс еасy ентрy анд манипулатион оф фигурес, еqуатионс, анд теxт, усед есп фор финанциал планнинг анд будгетинг” 
  4. ^ „спреадсхеет”. WхатИс.цом. ТецхТаргет. Приступљено 23. 6. 2016. 
  5. ^ „спреадсхеет”. Дицтионарy.цом Унабридгед. Рандом Хоусе, Инц. Приступљено 23. 6. 2016. 
  6. ^ Беал, Вангие. „спреадсхеет”. wебопедиа. QуинСтреет. Приступљено 23. 6. 2016. 
  7. ^ „Спреадсхеет”. Цомпутер Хопе. Архивирано из оригинала 21. 06. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2016. 
  8. ^ а б Хиггинс, Ханнах (1. 1. 2009). Тхе Грид Боок (на језику: енглески). МИТ Пресс. ИСБН 9780262512404. 
  9. ^ Цхарлес Бабцоцк, "Wхат'с Тхе Греатест Софтwаре Евер Wриттен?", Информатион Wеек, 11 Ауг 2006. Аццессед 25 Јуне 2014
  10. ^ Леwис, Петер Х. (13. 3. 1988). „Тхе Еxецутиве цомпутер; Лотус 1-2-3 Фацес Уп то тхе Упстартс”. НYТимес.цом. Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy. Приступљено 14. 10. 2012. „Релеасе 3.0 ис беинг wриттен ин тхе цомпутер лангуаге кноwн ас C, то провиде еасy транспортабилитy амонг ПЦс, Мацс анд маинфрамес.” 
  11. ^ „Ривалс Сет Тхеир Сигхтс он Мицрософт Оффице: Цан Тхеy Топпле тхе Гиант? –Кноwледге@Wхартон”. Wхартон, Университy оф Пеннсyлваниа. Приступљено 20. 8. 2010. 
  12. ^ „спреадсхеет аналyсис фром wиннерс, лосерс, анд Мицрософт”. Утдаллас.еду. Архивирано из оригинала 23. 07. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  13. ^ „А”. Утдаллас.еду. Архивирано из оригинала 05. 08. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  14. ^ Доуглас Бутлер, "Wхy аре спреадсхеетс со унфриендлy?", Тхе Фифтх Интернатионал Цонференце он Тецхнологy ин Матхематицс Теацхинг, Аугуст 2001. Аццессед 25 Јуне 2014
  15. ^ „Спреадсхеет Риск Манагемент wитхин УК Органисатионс”. јул 2011. 
  16. ^ а б Поwелл, Степхен Г.; Бакер, Кеннетх Р.; Лаwсон, Баррy (1. 12. 2007). „А Цритицал Ревиеw оф тхе Литературе он Спреадсхеет Еррорс”. Туцк Сцхоол оф Бусинесс ат Дартмоутх Цоллеге. Приступљено 18. 4. 2008. 
  17. ^ Рицхард Е. Блаустеин (новембар 2009). „Елиминатинг Спреадсхеет Рискс”. Интернал Аудитор Магазине. Институте оф Интернал Аудиторс (ИИА). Архивирано из оригинала 5. 9. 2010. г. Приступљено 10. 5. 2010.  унабридгед версион Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2011)
  18. ^ Степхен Буллен, Роб Бовеy & Јохн Греен (2009). Профессионал Еxцел Девелопмент (2нд изд.). Аддисон-Wеслеy. ИСБН 978-0-321-50879-9. 
  19. ^ а б в Хенрион, Маx (14. 7. 2004). „Wхат'с Wронг wитх Спреадсхеетс – анд Хоw то Фиx тхем wитх Аналyтица” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 03. 2006. г. Приступљено 13. 11. 2010. 
  20. ^ а б Саваге, Сам (фебруар 2010). „Wеигхинг тхе Прос анд Цонс оф Децисион Тецхнологy ин Спреадсхеетс”. ОРМС Тодаy Волуме 24 Нумбер 1. Архивирано из оригинала 10. 03. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2010. 
  21. ^ Хоwард, Пхилип (22. 4. 2005). „Манагинг спреадсхеетс”. ИТ-Дирецторс.цом. Архивирано из оригинала 16. 03. 2006. г. Приступљено 29. 6. 2006. 
  22. ^ Раyмонд Р. Панко (јануар 2005). „Wхат Wе Кноw Абоут Спреадсхеет Еррорс”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2010. г. Приступљено 22. 9. 2006. 
  23. ^ Ис Еxцел Будгетинг а Мистаке? Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2010)
    Еxцел'с цритицс саy тхат Еxцел ис фундаменталлy унсуитед фор будгетинг, форецастинг, анд отхер ацтивитиес тхат инволве цоллаборатион ор цонсолидатион. Аре тхеy цоррецт?
  24. ^ http://www.cs.uiowa.edu/~jcryer/JSMTalk2001.pdf Архивирано 2009-01-26 на сајту Wayback Machine Проблемс Wитх Усинг Мицрософт Еxцел фор Статистицс
  25. ^ „Спреадсхеет Аддицтион”. бурнс-стат.цом. 
  26. ^ „Еxцел специфицатионс анд лимитс – Еxцел – Мицрософт Оффице”. Оффице.мицрософт.цом. Приступљено 6. 11. 2018. 
  27. ^ „Wхат'с тхе маxимум нумбер оф роwс анд целлс фор а спреадсхеет филе? – ОпенОффице.орг Wики”. Wики.сервицес.опеноффице.орг. 26. 11. 2008. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  28. ^ „Спреадсхеет Манагемент: Нот wхат yоу фигуред” (ПДФ). делоитте.цом. Делоитте. 2009. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 07. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2014. 
  29. ^ „Еxцел спреадсхеетс ин Сцхоол будгетинг – а цаутионарy тале (2001)”. АццоунтингWЕБ. Архивирано из оригинала 7. 10. 2007. г. Приступљено 18. 12. 2007. 
  30. ^ „Еуропеан Спреадсхеет Рискс Интерест Гроуп – спреадсхеет риск манагемент анд солутионс цонференце”. еусприг.орг. Архивирано из оригинала 13. 04. 2010. г. Приступљено 06. 12. 2019. 
  31. ^ „Спреадсхеетс анд Цапитал Маркетс” (ПДФ). јун 2009. Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 6. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Прорачунска табела на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proračunska_tabela&oldid=26082832”