Протеазни инхибитор (фармакологија)
Протеазни инхибитори (ПИ) су класа антивиралних лекова који су у широкој употреби у третманима ХИВ/АИДС и хепатитиса узрокованог хепатитис C вирусом. Протеазни инхибитори спречавају репликацију вируса селективним везивањем за виралне протеазе (е.г. ХИВ-1 протеазу) и блокирањем протеолитичког пресецања протеинских прекурзора који су неопходни за продукцију инфективних вирусних честица.
Протеазни инхибитори су развијени или су у развоју за третман разних вируса:
- ХИВ/АИДС: антиретровирални протеазни инхибитори (саквинавир, ритонавир, индинавир, нелфинавир, ампренавир[1] етц.)
- Хепатитис C: боцепревир, телапревир, симепревир
Имајући у виду специфичност мете ових лекова постоји ризик, слично антибиотицима, од развоја вируса који су отпорни на лекове. Да би се умањио ризик уобичајена је истовремена употреба неколико различитих лекова са различитим метама.
Нуспојаве
[уреди | уреди извор]Протеазни инхибитори могу да узрокују синдроме липодистрофије, хиперлипидемиа, дијабетес мелитус тип 2, и камен у бубрегу.[2][3]
Види још
[уреди | уреди извор]- Давид Хо - АИДС истраживач
- Тхе Протеолyсис Мап
- Реверзно транскриптазни инхибитор
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ранг, Х. П., Дале, M. M., Риттер, Ј. M., & Флоwер, Р. Ј. (2007). Ранг анд Дале'с Пхармацологy (6тх Едитион ед.). Пхиладелпхиа: Цхурцхилл Ливингстоне Елсевиер.
- ^ Фантрy, ЛЕ (2003). „Протеасе инхибитор-ассоциатед диабетес меллитус: А потентиал цаусе оф морбидитy анд морталитy”. Јоурнал оф ацqуиред иммуне дефициенцy сyндромес (1999). 32 (3): 243—4. ПМИД 12626882. дои:10.1097/00126334-200303010-00001.
- ^ „Протеасе инхибиторс' метаболиц сиде еффецтс: цхолестерол, триглyцеридес, блоод сугар, анд "Цриx беллy"”. АИДС Треатмент Неwс (277): 1–4. 1997. ПМИД 11364559.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- А бриеф хисторy Архивирано 2013-01-16 на сајту Archive.today оф тхе девелопмент оф протеасе инхибиторс бy Хоффман Ла Роцхе, Абботт, анд Мерцк