Протични растварач
У хемији, протични растварач је растварач који има атом водоника везан за кисеоник (као у хидроксилној групи −ОХ), азот (као у аминској групи −НХ
2 или −НХ−), или флуор (као у флуороводонику). Уопштено говорећи, сваки растварач који садржи лабилан Х+
назива се протичним растварачем. Молекули таквих растварача лако донирају протоне (Х+
) раствореним материјама, често путем водоничне везе. Вода је најчешћи протични растварач. Насупрот томе, поларни апротични растварачи не могу донирати протоне, али и даље имају способност да растворе многе соли.[1][2]
Доступне су методе за пречишћавање уобичајених растварача.[3]
| Растварач | Хемијска формула | Тачка кључања | Диелектрична константа | Густина | Диполни моменат (D) |
|---|---|---|---|---|---|
| Поларни протични растварачи | |||||
| Мравља киселина | ХЦО 2Х |
101 °Ц | 58 | 1,21 г/мЛ | 1,41 D |
| н-бутанол | ЦХ 3ЦХ 2ЦХ 2ЦХ 2ОХ |
118 °Ц | 18 | 0,810 г/мЛ | 1,63 D |
| изопропанол (ИПА) | (ЦХ 3) 2ЦХ(ОХ) |
82 °Ц | 18 | 0,785 г/мЛ | 1,66 D |
| нитрометан [ноте 2] | ЦХ 3НО 2 |
101°Ц | 35,87 | 1,1371 г/мЛ | 3,56 D |
| етанол (ЕтОХ) | ЦХ 3ЦХ 2ОХ |
79 °Ц | 24,55 | 0,789 г/мЛ | 1,69 D |
| метанол (МеОХ) | ЦХ 3ОХ |
65 °Ц | 33 | 0,791 г/мЛ | 1,70 D |
| Сирћетна киселина (АцОХ) | ЦХ 3ЦО 2Х |
118 °Ц | 6,2 | 1,049 г/мЛ | 1,74 D |
| Вода | Х 2О |
100 °Ц | 80 | 1,000 г/мЛ | 1,85 D |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Солвентс”. Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005. дои:10.1002/14356007.а24_437.
- ^ Јохн Р. Румбле (ур.). „Лабораторy Солвент Солвентс анд Отхер Лиqуид Реагентс”. ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс, 102нд Едитион (Интернет Версион 2021). Боца Ратон, ФЛ, УСА: ЦРЦ Пресс/Таyлор & Францис.
- ^ W. L. Ф. Армарего (2017). Пурифицатион оф Лабораторy Цхемицалс, 8тх Едитион. Елсевиер. ИСБН 9780128054567.