Путнички авион

Путнички авион (линијски путнички авион или комерцијални транспортни авион) велики је авион првенствено намењен комерцијалном превозу путника и терета. По правилу су власништво авиофирме. Дефиниција линијског путничког авиона различита је од земље до земље, али она најчешће означава празни авион с тежином изнад 22.680 килограма, с два или више мотора.

Историја

Ако је линијски путнички авион по дефиницији намењен за превоз више путника у комерцијалне сврхе, онда се руски Иља Муромец може означити као први путнички авион.^[1]^[2] Ија Муромец је био луксузни авион са засебним путничким салоном, удобним седиштима исплетеним од прућа, имао је спаваћу собу, дневни боравак, купатило, грејање и електричну расвету. Први лет био је 10. 12. 1913, а промотивни лет са шеснаест путника је био 25. 2. 1914. године.

Следећи путнички авион био је Фарман голијат из 1919. с 14 седишта.^[3]^[4] Израђено је око 60 авиона, а 1923. наследио га је мање успешни четверо-моторни Farman F.121 Jabiru.

Један од важнијих путничких авиона тог доба био је Форд Тримотор.^[5]^[6]^[7] С два мотора уграђена на крилима и једним у носу могао је превести до осам путника. Израђиван је од 1925. до 1933. Био је кориштен од стране претходника TWA и осталих авиокомпанија тог доба дуго након престанка његове производње. Године 1932. је полетео Douglas DC-2 који је могао да понисе 14 путника,^[8]^[9] а већ 1935. полијеће снажнији и бржи Douglas DC-3 с 21 до 32 седишта.^[10]^[11]

Први млазни путнички авион појавио се непосредно након Другог светског рата. Млазни мотори су се уграђивали уместо клипних на авионе као што су Авро Ланкастријан^[12]^[13] и Викерс Викинг^[14]^[15] који у априлу 1948. постаје први путнички авион са млазним моторима. Први новоизрађени млазни путнички авиони били су де Хавилланд Цомет^[16]^[17] (УК) који је ушао у производњу и коришћење те Авро Јетлинер^[18]^[19] (Канада) који је остао на прототипу.

Врсте

Широкотрупни путнички авиони

Широкотрупни авиони су највећи путнички линијски млазни авиони. Карактеришу их два пролаза која се протежу кроз путничку кабину између седишта. Пречник трупа ових авиона је типично између 5 и 6 метара, па и више. Познатији авиони из ове категорије су: Boeing 747,^[20] Boeing 767,^[21] Boeing 777,^[22] Boeing 787, Airbus A300/А310, Airbus A330, Airbus A340, Airbus A380, Lockheed L-1011 TriStar, McDonnell Douglas DC-10, McDonnell Douglas MD-11, Иљушин Ил-86 и Иљушин Ил-96.

Ови авиони углавном се користе на дуголинијским летовима, између прометних чворишта и са пуно путника. Следећа генерација широкотрупних авиона укључује и Аирбус А350.

Ускотрупни путнички авиони

Ускотрупни авиони су мањи авиони с ужим трупом и једним пролазом између седишта путничке кабине. Пречник трупа им је између три и четири метра. Авиокомпаније користе ове авионе за летове средњег долета и с мање путника.

Познатији авиони из ове категорије су: Boeing 717, 737, 757, McDonnell Douglas DC-9 и MD-80/MD-90 серија, Airbus A320 серија, Тупољев Ту-204, Ту-214, Embraer E-Jets 190 и Ту-334. Старији авиони: Boeing 707, 727, Douglas DC-8, Fokker F70/F100, VC10, млазни Тупољев и Јаковљев авиони.

Регионални путнички авиони

Регионални путнички авиони имају до 100 седишта, а покрећу их турбо-фен или турбо-проп млазни мотори. Путници ових авиона очекују услугу посаде као и на великим путничким авионима. Већина их је опремљена тоалетима и „кухињама”, а пратеће авионско особље брине се за удобност путника.

Познатији авиони из ове категорије су: Embraer ERJ, Bombardier CRJ serija, Dash-8 Q серија, ATR 42/72 и Saab 340/2000. Авиокомпаније и њихови партнери користе ове авионе за кратке летове између мањих прометних чворишта, односно превоз путника на веће ваздушне луке ради наставка путовања са већим авионима.

Мањи путнички авиони

У ову категорију улазе авиони до 19 путничких седишта. Који авиони улазе у ову класу зависи од локалних и националних прописа те се негде не означују као линијски путнички авиони. Ова класа авиона обично не укључује погодности као што су тоалети и „кухиња” и немају пратеће кабинско особље.

Познатији авиони из ове категорије су: Fairchild Metro, Jetstream 31/41 и Embraer EMB 110.

Авиони у продукцији

Главни авиони^[23]
Модел	Први лет	Нето поруџбина	Испорука	Заостатак	MTOW (t)	тип седишта	Опсег (nmi)
Airbus A220	16/09/2013	397	45	352	60.8-67.6	116-141	2.950 3,200
Airbus A320 family (excl. A318)	22/02/1987	14.096	8.195	5.901	75.5-97	124-206	3.200-4,000
Airbus A330/A330neo	02/11/1992	1.613	1.333	280	242-251	247-287	6.350-8,150
Airbus A350	14/06/2013	889	202	687	280-316	325-366	8.100-8,400
Airbus A380	27/04/2005	331	230	101	575	544	8.200
Боеинг 737 НГ/737 МАX	09/02/1997	11.447	6.775	4.672	70.1-88.3	126-188	2.935-3,825
Boeing 747-8	08/02/2010	139	118	21	448	410	8.000
Boeing 767-300F	20/06/1995	300	233	67	185		3.255
Boeing 777-300ER/F/777X	24/02/2003	1.356	939	417	349.7-351	336-400	7.370-8,700
Boeing 787	15/12/2009	1.377	728	652	227.9-250.8	242-330	6.430-7,635

Референце

^ Wинцхестер, Јим. "Сикорскy Илyа Мурометс." Бипланес, Трипланес анд Сеапланес (Авиатион Фацтфиле). Лондон: Гранге Боокс плц. 2004. ISBN 978-1-84013-641-8.
^ Wоодман, Харрy. Сикорскy Илyа Мурометс Тyпе Вех, (Wиндсоцк Датафиле Специал Но.3 – Цлассицс оф WW1 Авиатион Волуме 3). Беркхамстед, Хертс, УК: Албатрос Продуцтионс Лимитед. 2000. ISBN 978-1-902207-13-1.
^ „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.
^ Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.
^ Herrick, Greg A. "The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner". Архивирано 2007-06-30 на сајту Wayback Machine фордтри-мотор.цом, Yеллоwстоне Авиатион, Инц (Јацксон, Wyоминг), 2004. Ретриевед: Оцтобер 1, 2006.
^ Лее, Јохн Г. (лето 2014). „Еарлy Даyс оф тхе Форд Тримотор: Рецоллецтионс оф а Партиципант”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 128—134.
^ Тоwле, Том (лето 2014). „Десигнинг тхе Форд Тримотор”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 122—127.
^ "11-III-1935." Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback Machine Ллега а Барајас ел пример Доуглас DC-2 пара лас Лíнеас Аéреас Посталес Еспаñолас (ЛАПЕ). Ретриевед: Фебруарy 11, 2014.
^ "Доуглас DC-2." адф-сериалс.цом. Ретриевед: Новембер 27, 2010.
^ Румерман, Јудy. "Тхе Доуглас DC-3". Архивирано 2004-08-06 на сајту Wayback Machine У.С. Центенниал оф Флигхт Цоммиссион, 2003. Приступљено Марцх 12, 2012.
^ Бурке, Катхлеен (април 2013). „Хоw тхе DC-3 Револутионизед Аир Травел”. Смитхсониан.
^ „Ариес Ланцастер”. Еxплоре Нортх. Приступљено 24. 5. 2017.
^ Јацксон, А.Ј. (1965). Авро Аирцрафт синце 1908 (1ст изд.). Лондон: Путнам & Цомпанy Лтд. стр. 388—392.
^ „Фирст Јет Транспорт”, Флигхт, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
^ „Фром Јетс то Пистонс”, Флигхт: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
^ Биртлес, П.Ј. Цлассиц Цивил Аирцрафт 3: Де Хавилланд Цомет. Схеппертон, УК: Иан Аллан. 1990. ISBN 978-0-7110-1947-8.
^ Биртлес, П.Ј. "Тхе де Хавилланд Цомет Срс. 1–4." Аирцрафт ин Профиле, Волуме 5. Неw Yорк: Доубледаy, 1970, Фирст едитион 1967.
^ Флоyд, Јим. Тхе Авро Цанада Ц102 Јетлинер. Ерин, Онтарио: Бостон Миллс Пресс. 1986. ISBN 978-0-919783-66-9.
^ Wинцхестер, Јим. "Авро Цанада Јетлинер." X-Планес анд Прототyпес. Лондон: Амбер Боокс Лтд.. 2005. ISBN 978-1-904687-40-5.
^ Негрони, Цхристине (јул 2014). „747: Тхе Wорлд'с Аирлинер”. Аир & Спаце Магазине. Приступљено 2. 1. 2015.
^ Бецхер, Тхомас (1999). Боеинг 757 анд 767. Марлбороугх, Wилтсхире: Цроwоод Пресс. ИСБН 978-1-86126-197-7.
^ Биртлес, Пхилип (1999). Модерн Цивил Аирцрафт: 6, Боеинг 757/767/777. 3рд ед.. Лондон: Иан Аллан Публисхинг. ИСБН 978-0-7110-2665-0.
^ Хоyле, Цраиг (6. 11. 2018). „Wорлд аирлинер дирецторy - Маинлинерс”. Флигхт Глобал.

Литература

Неwхоусе, Јохн (1982). Тхе Спортy Гаме: Тхе Хигх-Риск Цомпетитиве Бусинесс оф Макинг анд Селлинг Цоммерциал Аирлинерс. Неw Yорк: Алфред А. Кнопф. ИСБН 978-0-394-51447-5.
Qуастлер, I. Е. (2017). Унусуал Аирлинес анд Аирлинерс: А Пхото Јоурнал. Сан Диего, ЦА: Р&I Публисхинг. ИСБН 978-0976985846.
Јим Wинцхестер (15—21 Новембер 2016). „Wорлд Аирлинер Дирецторy”. Флигхт Интернатионал. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
„Ан Овервиеw оф Цоммерциал Аирцрафт 2017 - 2018” (ПДФ). ДВБ Банк. октобар 2016. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2019.
Давиес, Р.Е.Г. (2000). ТWА: ан аирлине анд итс аирцрафт. МцЛеан, Виргиниа: Паладwр Пресс. ИСБН 978-1-888962-16-1.
Доналд, Давид, ур. (1997). Тхе Цомплете Енцyцлопедиа оф Wорлд Аирцрафт. Неw Yорк, НY: Барнес & Нобле Боокс. ИСБН 978-0-7607-0592-6.
Еден, Паул, ур. (2008). Цивил Аирцрафт Тодаy: Тхе Wорлд'с Мост Суццессфул Цоммерциал Аирцрафт. Силвердале, Wасхингтон: Амбер Боокс Лтд. ИСБН 978-1-84509-324-2.
Фраwлеy, Герард (2001). Тхе Интернатионал Дирецторy оф Цивил Аирцрафт. Wестон Цреек, Аустралиан Цапитал Территорy: Аероспаце Публицатионс. ИСБН 978-1-875671-52-6.
Хаенгги, Мицхаел (2003). 767 Трансатлантиц Титан. "Боеинг Wидебодиес" сериес. Осцеола, Wисцонсин: Моторбоокс Интернатионал. ИСБН 978-0-7603-0842-4.
Кане, Роберт M. (2003). Аир Транспортатион 1903–2003. 14тх ед.. Дубуqуе, Иоwа: Кендалл Хунт Публисхинг. ИСБН 978-0-7872-8881-5.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (1996). Боеинг Јетлинерс. Осцеола, Wисцонсин: МБИ Публисхинг. ИСБН 978-0-7603-0034-3.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (1998). Боеинг. Осцеола, Wисцонсин: МБИ Публисхинг. ИСБН 978-0-7603-0497-6.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (1999). „767: Стретцхинг анд Гроwинг”. Модерн Боеинг Јетлинерс. Осцеола, Wисцонсин: Зенитх Импринт. ИСБН 978-0-7603-0717-5.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (2001). Боеинг 777, Тхе Тецхнологицал Марвел. Осцеола, Wисцонсин: Зенитх Пресс. ИСБН 978-0-7603-0890-5.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (2009). Боеинг 787 Дреамлинер. Осцеола, Wисцонсин: Зенитх Пресс. ИСБН 978-0-7603-2815-6.
Схаw, Роббие (1999). Боеинг 757 & 767, Медиум Тwинс. Реадинг, Пеннсyлваниа: Оспреy Публисхинг. ИСБН 978-1-85532-903-4.
Смил, Вацлав (1998). Трансформинг тхе Тwентиетх Центурy: Тецхницал Инноватионс анд Тхеир Цонсеqуенцес. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-516875-4.
Суттер, Јое (2006). 747: Цреатинг тхе Wорлд'с Фирст Јумбо Јет анд Отхер Адвентурес фром а Лифе ин Авиатион. Wасхингтон, D.C.: Смитхсониан Боокс. ИСБН 978-0-06-088241-9.
Таyлор, Јохн W.Р., ур. (1989). Јане'с Алл тхе Wорлд'с Аирцрафт 1989–90. Лондон: Јане'с Yеарбоокс. ИСБН 978-0-7106-0896-3.
Wеллс, Алеxандер Т.; Родригуес, Цларенце C. (2004). Цоммерциал Авиатион Сафетy. Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл Профессионал. ИСБН 978-0-07-141742-6.
Wилсон, Стеwарт (2002). Ансетт: Тхе Сторy оф тхе Рисе анд Фалл оф Ансетт, 1936–2002. Wестон Цреек, Аустралиан Цапитал Территорy: Аероспаце Публицатионс. ИСБН 978-1-875671-57-1.

Спољашње везе

[1] Wинцхестер, Јим. "Сикорскy Илyа Мурометс." Бипланес, Трипланес анд Сеапланес (Авиатион Фацтфиле). Лондон: Гранге Боокс плц. 2004. ISBN 978-1-84013-641-8.

[2] Wоодман, Харрy. Сикорскy Илyа Мурометс Тyпе Вех, (Wиндсоцк Датафиле Специал Но.3 – Цлассицс оф WW1 Авиатион Волуме 3). Беркхамстед, Хертс, УК: Албатрос Продуцтионс Лимитед. 2000. ISBN 978-1-902207-13-1.

[3] „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.

[Aviafrancef-60bn2-4] Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.

[Herrick_2004-5] Herrick, Greg A. "The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner". Архивирано 2007-06-30 на сајту Wayback Machine фордтри-мотор.цом, Yеллоwстоне Авиатион, Инц (Јацксон, Wyоминг), 2004. Ретриевед: Оцтобер 1, 2006.

[6] Лее, Јохн Г. (лето 2014). „Еарлy Даyс оф тхе Форд Тримотор: Рецоллецтионс оф а Партиципант”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 128—134.

[7] Тоwле, Том (лето 2014). „Десигнинг тхе Форд Тримотор”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 122—127.

[8] "11-III-1935." Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback Machine Ллега а Барајас ел пример Доуглас DC-2 пара лас Лíнеас Аéреас Посталес Еспаñолас (ЛАПЕ). Ретриевед: Фебруарy 11, 2014.

[9] "Доуглас DC-2." адф-сериалс.цом. Ретриевед: Новембер 27, 2010.

[10] Румерман, Јудy. "Тхе Доуглас DC-3". Архивирано 2004-08-06 на сајту Wayback Machine У.С. Центенниал оф Флигхт Цоммиссион, 2003. Приступљено Марцх 12, 2012.

[11] Бурке, Катхлеен (април 2013). „Хоw тхе DC-3 Револутионизед Аир Травел”. Смитхсониан.

[12] „Ариес Ланцастер”. Еxплоре Нортх. Приступљено 24. 5. 2017.

[Jackson-13] Јацксон, А.Ј. (1965). Авро Аирцрафт синце 1908 (1ст изд.). Лондон: Путнам & Цомпанy Лтд. стр. 388—392.

[14] „Фирст Јет Транспорт”, Флигхт, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.

[15] „Фром Јетс то Пистонс”, Флигхт: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.

[16] Биртлес, П.Ј. Цлассиц Цивил Аирцрафт 3: Де Хавилланд Цомет. Схеппертон, УК: Иан Аллан. 1990. ISBN 978-0-7110-1947-8.

[17] Биртлес, П.Ј. "Тхе де Хавилланд Цомет Срс. 1–4." Аирцрафт ин Профиле, Волуме 5. Неw Yорк: Доубледаy, 1970, Фирст едитион 1967.

[18] Флоyд, Јим. Тхе Авро Цанада Ц102 Јетлинер. Ерин, Онтарио: Бостон Миллс Пресс. 1986. ISBN 978-0-919783-66-9.

[19] Wинцхестер, Јим. "Авро Цанада Јетлинер." X-Планес анд Прототyпес. Лондон: Амбер Боокс Лтд.. 2005. ISBN 978-1-904687-40-5.

[20] Негрони, Цхристине (јул 2014). „747: Тхе Wорлд'с Аирлинер”. Аир & Спаце Магазине. Приступљено 2. 1. 2015.

[21] Бецхер, Тхомас (1999). Боеинг 757 анд 767. Марлбороугх, Wилтсхире: Цроwоод Пресс. ИСБН 978-1-86126-197-7.

[22] Биртлес, Пхилип (1999). Модерн Цивил Аирцрафт: 6, Боеинг 757/767/777. 3рд ед.. Лондон: Иан Аллан Публисхинг. ИСБН 978-0-7110-2665-0.

[23] Хоyле, Цраиг (6. 11. 2018). „Wорлд аирлинер дирецторy - Маинлинерс”. Флигхт Глобал.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]