Радован Влаховић
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/53/Radovan_Vlahovi%C4%87.jpg/220px-Radovan_Vlahovi%C4%87.jpg)
Радован Влаховић (Нови Бечеј, 21. март 1958) српски је књижевник и културни радник.[1][2][3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Радован Влаховић је рођен 21. марта 1958. године у Новом Бечеју. Школовао се у Новом Милошеву, Новом Бечеју и Кикинди. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду.
Објавио је преко 50 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, немачки, руски, мађарски, македонски, словачки, румунски и словеначки језик. Добитник је више награда за књижевни рад и културни прегалаштво.
Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Еxил-ПЕН центра, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске.
Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији - Банатског културног центра. Као уредник издавачке делатности овог центра потписао је преко 500 наслова.
- 1975. објављује прву причу. Од 1980. године објављује по књижевним часописима.
- Од 1983. до 1986. на Фрушкој Гори у Крушедол Селу живи своју примењену филозофију живљења коју још назива „експерименталним егзистенцијализмом”.
- 1984. снима филм „Кад проговори паор из тебе” у режији Владимира Перовића.
- 1985. оснива прво приватно Југословенско позориште у природи. Исте године снима циклус кратких филмова под називом „Балада о белом коњу” са Илић Петра Михајлом, а са мр Петром Љубојевим снима филм о „Дописном позоришту“ који је 1986. у Монте Карлу добио прву награду у свету у серији кратких телевизијских филмова.
- 1986. у Новом Милошеву оснива приватно „Културно двориште“ које ће временом прерасти у Банатски културни центар.
- 1986. оснива „Романо театар”, друго ромско позориште у Југославији и прво у Војводини, које исте године изводи премијеру драме „Кулај” аутора Радована Влаховића.
- 1988. оснива „Књижевну омладину општине Нови Бечеј”, покреће омладински часопис „Омладински мозаик”
- 1988. оснива са Ромима из „Гаравог сокака” Мирослава Антића из Мокрина позоришну трупу, која и данас постоји под називом „Урма”. Исте, 1988. године, објављује књигу.
- 1989. оснива „Нови Зенит” и организује прву женску новозенитистичку ликовну колонију.
- 1990. оснива књижевни часопис под називом „Барбарогеније”.
- 1991. оснива часопис за књижевност и уметност „Српски књижевни магазин” и покреће издавачку делатност „Новог Зенита”.
- 1995. оснива омладински часопис за књижевност под називом „Тумбе”.
- Од 1995. до 2000. повремено организује књижевне вечери, позоришне представе и ликовне изложбе.
- 1996. био члан управног одбора Академије уметности у Београду.
- 2000. оснива и финансира културну манифестацију „Дани Теодора Павловића” која и данас живи.
- 2004. Позоришни музеј Војводине покреће Редакцију за историју позоришног живота Рома Војводине од праисторије до данас чији је Влаховић руководилац.
- 2006. оснива „Банатски културни центар” у Новом Милошеву, први приватни културни центар у држави.
- 2008. за роман „Ево човека” добија награду „Најбоље из Баната”. Исте године оснива и књижевну манифестацију „Пролеће Симе Цуцића”.
- 2009. добија од Матице српске „Захвалницу за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних, књижевних и културних програма Матице српске”.
- 2009. добија специјално признање за амбасадора културе Баната у оквиру пројекта Европске уније „Еуро Банат – културни идентитет”.
- 2010. године оснива први „Европски фејсбук песнички фестивал” у оквиру ког учествује 350 песника из 20 земаља света. Исте године добија Награду „Теодор Павловић” за књижевни рад и културно прегалаштво.
- 2011. године покреће манифестацију „Сија књига мајке Ангелине“ која се одржава у Сечњу и Крушедолу.
- 2013. године добија „Златну значку“ Културно просветне заједнице Србије за дугогодишњи допринос развијању културних делатности.
- 2016. године добија Светосавску повељу Општине Нови Бечеј.
- 2016. године Радио-телевизија Војводине снима и емитује документарни филм о Радовану Влаховићу под називом Један човек у режији Светлане Миљанић.
- 2016. године оснива Песничку републику за коју пише Устав, а 2017. установљава књижевну награду Грамата Песничке републике.
- 2016. године оснива Електронски часопис за књижевност и уметност младих РЕЗ.
- 2020. године добија две награде: Међународну књижевну награду Златни прстен у Македонији и Награду Сунчани сат за књижевно дело и подстицај литерарног стваралаштва младих у Сремској Митровици.
- 2021. године добија Књижевни награду Карољ Сирмаи за књигу приповедака Све је у глави.
За свој хуманитарни рад, несебичну помоћ и подршку Српској православној цркви, добио је пет грамата од четворице владика: захумско-херцеговачког Атанасија, покојног владике жичког (тада банатског) Хризостома, сремског Василија и банатског Никанора.
Живи и ради у Новом Милошеву.
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]Романи
[уреди | уреди извор]- „Ево човека“
- „Самароплаветнило“
- „Варварогеније“
- „Бапа“
- „1934.“
- „Мученици“
Песме
[уреди | уреди извор]- „Књига пастира“
- „Мој Господе“
- „Мој Господе“ (допуњено издање)
- „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“
- „Мој сан је стварност“
- „Болесничка соба број 3“
- „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“ (друго допуњено и измењено издање са ДВД-ом)
- „Милошевачки бећарац“
- „Бдење над смислом“
Приче
[уреди | уреди извор]- „Ненајављено као смрт : Фацебоок белешке И“
- „Џемс Бонд у кратким панталонама : Фацебоок белешке ИИ“
- „Оде век : Фацебоок белешке ИИИ“
- „Фридрих Ниче и Силвија Плат у мушко-женском фризерском салону : Фацебоок белешке ИВ“
- „Љубавне и ОК приче“
- „Три љубавне приче“
- „Добро јутро, свете: Фацебоок статуси“
- „Три љубавне приче“
- „Банатске приповетке“
- „Све је у глави“
- „Пун месец и хармоника“
- „Патерица“
- „Дописнице за Никасса“
Преводи
[уреди | уреди извор]- „Урам“, „Мој Господе“ на мађарском
- „Меин Херр“, „Мој Господе“ на немачком
- „Унангекüндигт wие дер Тод : Фацебоок Нотизен И“, „Ненајављено као смрт : Фацебоок белешке И“ на немачком
- „А пáсзтор кöнyве / Књига пастира“, превод на мађарски
- „Мy Хоусе Ис ат тхе Енд оф тхе Виллаге / Моја кућа на крај села“, превод на енглески
- „Ко ме покличеш из вечности“, превод на словеначки
- „Љубезенске ин ОК згодбе“, превод књиге „Љубавне и ОК приче“ на словеначки
- „Между мною и тобою, Господи!“, превод на руски
- „Ненајављено кот смрт“, превод књиге „Ненајављено као смрт“ на словеначки
- „Вечерни акт в деклишки соби Ленке Дунђерски“, превод књиге „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“ на словеначки језик
- „Љубовни и ОК приказни“, превод књиге „Љубавне и ОК приче“ на македонски
- „Ненајавено како смрт“, превод књиге „Ненајављено као смрт“ на македонски
- „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на словачки
- „Дер абендлицхе Акт им Мäдцхензиммер дер Ленка Дунђерски“, превод књиге „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“ на немачки језик
- „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на мађарски
- „Унанноунцед лике Деатх“, превод књиге „Ненајављено као смрт“ на енглески
- „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на мађарски
- „1934.“, превод књиге „1934.“ на словачки
- „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на румунски
- „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на македонски
Критике
[уреди | уреди извор]- „О завичајним писцима и сликарима“
- „О писцима и сликарима“
- „Из прве руке: Гласна размишљања о књигама“
- „Из прве руке: Гласна размишљања о књигама: Књига ИИ“
- „Из прве руке: Гласна размишљања о књигама: Књига ИИИ“
Радован Влаховић у књижевној критици
[уреди | уреди извор]- Др Предраг Јашовић, „Веритас банатске равнице: Радован Влаховић у књижевној критици“
- Марија Танацков: Варварогеније међу нама: Неки аспекти интертекстуалних оквира „Варварогенија” Радована Влаховића
- Симон Грабовац: Критичари о „Бапи”
- Милана Поучки: Панонску ти душу пружам: Критичка разматрања кратке прозе Радована Влаховића