Ракетно гориво
Ракетно гориво је врста горива који се користи у ракетним моторима за стварање потиска. Специфично је по томе да оксиданс за изгарање горива не узима из околине већ га летјелица (ракета или авион) носи са собом.[6] Низом хемијских и термодинамичких процеса, при изгарању се његова хемијска енергија уз помоћ оксиданса претвара у кинетичку енергију врућих гасова.[6] Према аксиому акције и реакције (трећи Њутнов закон), акцији тога млаза одговара реакција супротнога смера у облику реактивне силе (потиска) која покреће летилицу унапред (млазни погон).[6] Већи потисак тј. већа брзина ракете је пропорционална већој брзини истицања гасова односно њиховој већој маси (према принципу дефинисаном ракетном једначином Циолковског).[6] Такођер, потисак ракетнога мотора зависи од одмера горива и оксиданса, густине горива и другим факторима.[6] Делотворност ракетнога горива изражава се специфичним импулсом.[6]
Основни елементи нужни за рад ракетног погона су спремници с горивом и оксидансом (с припадајућим склоповима зависно од врсте горива), односно ракетни мотор чије је гориво понекад његов саставни део и састоји се још од коморе изгарања односно излазне млазнице.[6] Ракетно гориво чини 90 до 95% укупне масе ракете и изгара у комори изгарања, где температуре могу досегнути и више од 3000ºЦ.[6] Изгарањем се развијају гасови који делују на зидове коморе притиском и до више стотина бара.[6] Врући гасови прво пролазе кроз грло млазнице (сапница) које их убрзава, а затим кроз дивергентну (експанзијску) млазницу у којој се због њезиног специјалног облика (конични, овални или др) додатно убрзавају до брзине која може бити и десетак пута већа од брзине звука.[6]
Због врло високих температура излазног млаза, млазнице се израђују од посебних материјала (ватроотпорни челик, керамика, угљенични композити), те су додатно хлађене (нпр. струјањем горива око зидова).[6] За термоизолацију се често користе и аблативни слојеви који се изгарањем полако троше.[6] Ракетно гориво изгара великом брзином, те чак и највеће ракете потроше гориво за неколико минута, досегнувши притом велику брзину и висину.[6] Најчешћа подела ракетних горива је према агрегатном стању (чврста, течна и хибридна),[6] док остали типови укључују хемијско, нуклеарно, електрично и јонско. Вишеступне ракете могу користити различите врсте горива зависно од специфичног ступња.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Миссион Статус Центер”. Спацефлигхт Ноw. Приступљено 26. 7. 2014. „Тхе УЛА Делта 4-Хеавy ис цуррентлy тхе wорлд'с ларгест роцкет, провидинг тхе натион wитх релиабле, провен, хеавy лифт цапабилитy фор оур цоунтрy'с натионал сецуритy паyлоадс фром ботх тхе еаст анд wест цоастс.”
- ^ Цханг, Кеннетх (6. 2. 2018). „Фалцон Хеавy, СпацеX'с Биг Неw Роцкет, Суццеедс ин Итс Фирст Тест Лаунцх”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 6. 2. 2018. „Тхе Фалцон Хеавy ис цапабле оф лифтинг 140,000 поундс то лоw Еартх орбит, море тхан анy отхер роцкет тодаy.”
- ^ „Боеинг Делта IV Хеавy Ацхиевес Мајор Тест Објецтивес ин Фирст Флигхт” (Саопштење). Боеинг. 21. 12. 2004. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 22. 3. 2012.
- ^ Ерwин, Сандра (24. 8. 2020). „УЛА то лаунцх Делта 4 Хеавy фор итс 12тх миссион, фоур море то го бефоре роцкет ис ретиред”. СпацеНеwс. Приступљено 29. 8. 2020.
- ^ „Делта IV Хеавy - НРОЛ-70”. Неxт Спацефлигхт. 9. 2. 2024. Приступљено 10. 2. 2024.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Ракетни погон, Хрватска енциклопедија (ЛЗМК), преузето 25. 11. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Роберт А. Браеуниг: Роцкет Пропулсион
- НАСА: Працтицал Роцкетрy Архивирано 2006-10-04 на сајту Wayback Machine
- ЕСА: Солид анд Лиqуид Фуел Роцкетс