Расим Муминовић

Расим Муминовић
Датум рођења	(1935-04-22)22. април 1935.
Мјесто рођења	Тријебине  Краљевина Југославија
Датум смрти	24. октобар 2012.(2012-10-24) (77 год.)
Мјесто смрти	Сарајево  Босна и Херцеговина

Расим Муминовић (Тријебине код Сјенице, 22. април 1935 — Сарајево, 24. октобар 2012) био је бошњачки филозоф, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Биографија

Расим Муминовић рођен је 22. априла 1935. године у Тријебинама код Сјенице као прво дијете оца Хивза и мајке Хајруше, рођ. Биберовић. Завршио је основно образовање у родном крају, започео гимназију, а наставио на Гази Хусрев-беговој медреси (четири разреда) и Учитељској школи (четири разреда) у Сарајеву. Студиј филозофије и њемачког језика започео је 1956/1957. године на Филозофском факултету у Сарајеву и дипломирао 1960. године са одличним успјехом. Након кратког боравка на Радничком универзитету (1960/1961), започиње постдипломски студиј етике на Филозофском факултету у Београду и завршава одбраном магистарске тезе „Однос Маркса према повијести“ 1964. године. Биран је за асистента 1965. године,а потом двије године касније за доцента на предмету Етика на Факултету политичких наука у Сарајеву. Пријавом докторске дисертације „Утопијско у филозофији Ернста Блоцха“ борави у Тибингену и слуша предавања професора Ернста Блоха, а након одбране доктората на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, 24. марта 1970. године гостује као стипендиста Хумболтове задужбине у Бону.

Докторску дисертацију одбранио је пред комисијом: проф. др. Гајо Петровић, проф. др. Бранко Бошњак и проф. др. Предраг Враницки, који су је високо оцијенили. Штампана је у Београду 1973. године под насловом „Филозофија Ернста Блоцха“ у издању Института за међународни раднички покрет. Почетком 1972. године др. Расим Муминовић је изабран у звање ванредног професора за колегиј „Социјална и политиĉка филозофија“ на Факултету политичких наука у Сарајеву. Повјерено му је уређивање 35. тома Сабраних дјела Маркса и Енгелса као и редакција Блоцхових књига „Политичка мјерења“, за коју је извршио избор и написао Предговор, те „Темељна питања онтологије“, за коју је написао опширни Поговор.

Преласком на Филозофски факултет у Сарајеву бива изабран у исто звање, ванредног професора, 1974. године и држи предавања под насловом „Марксизам и новији развој филозофије и науке“, те изводи и специјалне колегије на постдипломском студију Одсјека за филозофију и социологију. У звање редовног професора изабран је 1979. године. Након одласка у пензију проф. др. Расим Муминовић изабран је у звање професора емеритуса.

Муминовић је судјеловао у раду Корчуланске љетне школе, био њен члан Одбора и сарадник многих југословенских часописа („Праxис“, „Преглед“, „Живот“, „Наше теме“, „Филозофија“ и др.).

Деведесетих година издаје дјела у којима се критички бави идеологијама 20. вијека у тротомном опусу „Филозофија идеологије“,чији први том носи поднаслов „Идеологија и трезвена збиља“, други „Панорама деструктивних идеологија 20. стољећа“, а трећи том „Изазови новог миленија“ у издању куће „Ел-калем“. За вријеме рата у Босни и Херцеговини бива протјеран од стране српских снага из свог стана у сарајевском насељу Грбавица, те отуђен од својих ствари и књига. Почетком 2000-их издаје књигу „Хаџи Мурад и Санџак“ у којима се бави историјом Санџака.

Муминовић је средином 90-их година издао и књиге „Србизам и страдалништво Бошњака“ (Сарајево, 1994) и „Феноменологија српске геноцидне свијести“ (Анкара, 1995) критикованим због свог расистичког садржаја. (в. општирније испод)

Осим чланства у одбору Корчуланске љетне школе, био је члан Удружења филозофа Југославије, предсједник Удружења филозофа Босне и Херцеговине, члан Матице Бошњака Санџака, Вијећа Конгреса бошњачких интелектуалаца, Савјета Бошњачке заједнице културе Препород и других.

Преминуо је 24. октобра 2012. године у Сарајеву. Сахрањен је на мезарју у сарајевском насељу Буча Поток.

Оптужбе за расизам

Двије Муминовићеве књиге „Србизам и страдалништво Бошњака“ — издата 1994. у Сарајеву и „Феноменологија српске геноцидне свијести“ — издата у Турској у Анкари, 1995. године су у јавности од новинара и чланова академске заједнице критиковани због расистичког садржаја.

Оријенталиста и исламолог Дарко Танасковић сматра, у свом осврту, да је Муминовић у ове двије књиге „исписао у новије време најотровније, расистичке странице о Србима и увео у употребу [у књизи „Србизам и страдалништво Бошњака“] термин „србизам“, што би требало да значи „српски нацизам““, те надаље цитирајући дијелове из књиге „Феноменологија српске геноцидне свијести“ оквалификовао ово дјело као „незаустављиву и неконтролисану провалу патолошке, дијаболичке мржње која не може извирати из нормалног људског ума“.

Квалификацију расизма на Муминовићево другу књигу је изнио и новинар Вук Бачановић у својој колумни, доводећи ово дјело у везу са дјелом Мустафе Бусулаџића.

У интервјуу за часопис „Старт“ филозоф и социјални антрополог Уго Влаисављевић се осврнуо на Муминовића и ова његова „такозвана знанствена дјела“ [Влаисављевић] квалификујући их „исписаним у маниру очитог расизма“, у којима Муминовић „тврди да је разлика између Бошњака и Срба, разлика између човјека и животиње“.

Изабрана библиографија

• Филозофија Ернста Блоцха, Институт за међународни раднички покрет, Београд 1973. COBISS.SR 113864967 COBISS.RS 367127
• Људскост и повијесност, "Свјетлост", Сарајево 1978. COBISS.SR 12239367 COBISS.RS 12239367
• Филозофија и пракса, "Свјетлост", Сарајево, 1981. COBISS.SR 33095175 COBISS.RS 33095175
• Огњен Прица - Свијест, живот и партија, "Школска књига", Загреб 1982. COBISS.SR 33904903
• Етхос и људско бивствовање, "Веселин Маслеша", Сарајево 1989. COBISS.SR 75788 COBISS.RS 75788
• Србизам и страдалништво Бошњака, Сарајево, 1994. COBISS.SR 3632678
• Феноменологија српске геноцидне свијести, Анкара, 1995.
• Стаљинизам или апсурди једноумља, Тузла, 1997.
• Увод у филозофију, "Логос", Сарајево 1998.
• Заробљени ум, "Харфо-граф", Тузла 2000. COBISS.SR 118996748
• Филозофија идеологије, I књига – Идеологија и трезвеност, "Ел-Калем", Сарајево, 2000. COBISS.SR 225467148
• Филозофија идеологије, II књига – Деструктивне идеологије 20. стољећа, "Ел-Калем", Сарајево, 2000. COBISS.SR 225467404
• Хаџи Мурад и Санџак, "Блицдрук", Сарајево, 2003. COBISS.SR 14132486
• Филозофија и критика друштва, "Бемуст", Сарајево, 2009.
• Филозофија идеологије, III књига – Изазови новог миленија, Сарајево, 2010.
• Филозофија и друштвена догађања, "Добра књига", Сарајево, 2010. COBISS.SR 18543366

Литература

• Арнаутовић, Самир (2017). „Филозофија и освијештена егзистенција” (ПДФ). Знакови времена. Сарајево: Институт „Ибн Сина“ (76/77): 11—26. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 02. 2019. г. Приступљено 13. 02. 2019. 
• Дедић, Мехмед (2017). „Расим Муминовић, филозоф планетарног етхоса” (ПДФ). Знакови времена. Сарајево: Институт „Ибн Сина“ (76/77): 27—46. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 07. 2018. г. Приступљено 05. 07. 2018. 
• Камберовић, Исма (2012). „Судионици наше прошлости − умрли у 2012. години” (ПДФ). Годишњак Бошњачке заједнице културе Препород. Сарајево: Бошњачка заједница културе Препород. XII: 601—615. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 06. 2016. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
• Крцић, Шефкет (2007). „Аспекти Муминовићеве критичке филозофије” (ПДФ). Универзитетска мисао : Часопис за науку, културу и умјетност. Нови Пазар: Интернационални — Универзитет у Новом Пазару (6): 5—37. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 06. 2018. г. Приступљено 05. 07. 2018. 
• Крцић, Шефкет (2017). „Муминовићева „Филозофија идеологије“ у еуропском кругу мишљења”. Транзиција : часопис за економију и политику транзиције. Економски институт Тузла, ЈЦЕА Загреб, ДАЕБ, ИЕП Београда, феам Букурест. 19 (39): 66—80. 
• Крцић, Шефкет (2017). „Муминовићева мисао у контексту бошњачке и европске филозофије”. Знакови времена. Сарајево: Институт „Ибн Сина“ (76/77): 47—64. 
• Пелешић—Муминовић, Фатима (2012). „Ка свијетлим хоризонтима наде” (ПДФ). Преглед : часопис за друштвена питања. Сарајево: Универзитет у Сарајеву. LIII (3): 195—210. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 01. 2017. г. Приступљено 05. 07. 2018. 
• Премец, Владимир (2010). „Повијест Одсјека за филозофију и социологију, хронологијски, према избору асистената и наставника” (ПДФ). Дијалог : Часопис за филозофију и друштвену теорију. Сарајево: Центар за филозофска истраживања Академије Наука и Умјетности Босне и Херцеговине. XVI (3—4): 241—246. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 02. 2019. г. Приступљено 13. 02. 2019. 

Спољашње везе

• Заробљени ум; Проф. др. Расим Муминовић vkbi.open.net.ba