Пређи на садржај

Расим Муминовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Расим Муминовић
Датум рођења(1935-04-22)22. април 1935.
Мјесто рођењаТријебине
 Краљевина Југославија
Датум смрти24. октобар 2012.(2012-10-24) (77 год.)
Мјесто смртиСарајево
 Босна и Херцеговина

Расим Муминовић (Тријебине код Сјенице, 22. април 1935 — Сарајево, 24. октобар 2012) био је бошњачки филозоф, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву.

Биографија[уреди | уреди извор]

Расим Муминовић рођен је 22. априла 1935. године у Тријебинама код Сјенице као прво дијете оца Хивза и мајке Хајруше, рођ. Биберовић. Завршио је основно образовање у родном крају, започео гимназију, а наставио на Гази Хусрев-беговој медреси (четири разреда) и Учитељској школи (четири разреда) у Сарајеву. Студиј филозофије и њемачког језика започео је 1956/1957. године на Филозофском факултету у Сарајеву и дипломирао 1960. године са одличним успјехом. Након кратког боравка на Радничком универзитету (1960/1961), започиње постдипломски студиј етике на Филозофском факултету у Београду и завршава одбраном магистарске тезе „Однос Маркса према повијести“ 1964. године. Биран је за асистента 1965. године,а потом двије године касније за доцента на предмету Етика на Факултету политичких наука у Сарајеву. Пријавом докторске дисертације „Утопијско у филозофији Ернста Блоцха“ борави у Тибингену и слуша предавања професора Ернста Блоха, а након одбране доктората на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, 24. марта 1970. године гостује као стипендиста Хумболтове задужбине у Бону.[1][2][3]

Докторску дисертацију одбранио је пред комисијом: проф. др. Гајо Петровић, проф. др. Бранко Бошњак и проф. др. Предраг Враницки, који су је високо оцијенили. Штампана је у Београду 1973. године под насловом „Филозофија Ернста Блоцха“ у издању Института за међународни раднички покрет. Почетком 1972. године др. Расим Муминовић је изабран у звање ванредног професора за колегиј „Социјална и политиĉка филозофија“ на Факултету политичких наука у Сарајеву. Повјерено му је уређивање 35. тома Сабраних дјела Маркса и Енгелса као и редакција Блоцхових књига „Политичка мјерења“, за коју је извршио избор и написао Предговор, те „Темељна питања онтологије“, за коју је написао опширни Поговор.[4][2]

Преласком на Филозофски факултет у Сарајеву бива изабран у исто звање, ванредног професора, 1974. године и држи предавања под насловом „Марксизам и новији развој филозофије и науке“, те изводи и специјалне колегије на постдипломском студију Одсјека за филозофију и социологију. У звање редовног професора изабран је 1979. године. Након одласка у пензију проф. др. Расим Муминовић изабран је у звање професора емеритуса.[4][3]

Муминовић је судјеловао у раду Корчуланске љетне школе, био њен члан Одбора и сарадник многих југословенских часописа („Праxис“, „Преглед“, „Живот“, „Наше теме“, „Филозофија“ и др.).[5]

Деведесетих година издаје дјела у којима се критички бави идеологијама 20. вијека у тротомном опусу „Филозофија идеологије“,чији први том носи поднаслов „Идеологија и трезвена збиља“, други „Панорама деструктивних идеологија 20. стољећа“, а трећи том „Изазови новог миленија“ у издању куће „Ел-калем“.[6] За вријеме рата у Босни и Херцеговини бива протјеран од стране српских снага из свог стана у сарајевском насељу Грбавица, те отуђен од својих ствари и књига.[7] Почетком 2000-их издаје књигу „Хаџи Мурад и Санџак“ у којима се бави историјом Санџака.[6]

Муминовић је средином 90-их година издао и књиге „Србизам и страдалништво Бошњака“ (Сарајево, 1994) и „Феноменологија српске геноцидне свијести“ (Анкара, 1995) критикованим због свог расистичког садржаја. (в. општирније испод)

Осим чланства у одбору Корчуланске љетне школе, био је члан Удружења филозофа Југославије, предсједник Удружења филозофа Босне и Херцеговине, члан Матице Бошњака Санџака, Вијећа Конгреса бошњачких интелектуалаца, Савјета Бошњачке заједнице културе Препород и других.[8]

Преминуо је 24. октобра 2012. године у Сарајеву. Сахрањен је на мезарју у сарајевском насељу Буча Поток.[9][8][10]

Оптужбе за расизам[уреди | уреди извор]

Двије Муминовићеве књиге „Србизам и страдалништво Бошњака“ — издата 1994. у Сарајеву и „Феноменологија српске геноцидне свијести“ — издата у Турској у Анкари, 1995. године су у јавности од новинара и чланова академске заједнице критиковани због расистичког садржаја.[11][12][13]

Оријенталиста и исламолог Дарко Танасковић сматра, у свом осврту, да је Муминовић у ове двије књиге „исписао у новије време најотровније, расистичке странице о Србима и увео у употребу [у књизи „Србизам и страдалништво Бошњака“] термин „србизам“, што би требало да значи „српски нацизам““, те надаље цитирајући дијелове из књиге „Феноменологија српске геноцидне свијести“ оквалификовао ово дјело као „незаустављиву и неконтролисану провалу патолошке, дијаболичке мржње која не може извирати из нормалног људског ума“.[11]

Квалификацију расизма на Муминовићево другу књигу је изнио и новинар Вук Бачановић у својој колумни, доводећи ово дјело у везу са дјелом Мустафе Бусулаџића.[12]

У интервјуу за часопис „Старт“ филозоф и социјални антрополог Уго Влаисављевић се осврнуо на Муминовића и ова његова „такозвана знанствена дјела“ [Влаисављевић] квалификујући их „исписаним у маниру очитог расизма“, у којима Муминовић „тврди да је разлика између Бошњака и Срба, разлика између човјека и животиње“.[13][14][15]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Филозофија Ернста Блоцха, Институт за међународни раднички покрет, Београд 1973. COBISS.SR 113864967 COBISS.RS 367127
  • Људскост и повијесност, "Свјетлост", Сарајево 1978. COBISS.SR 12239367 COBISS.RS 12239367
  • Филозофија и пракса, "Свјетлост", Сарајево, 1981. COBISS.SR 33095175 COBISS.RS 33095175
  • Огњен Прица - Свијест, живот и партија, "Школска књига", Загреб 1982. COBISS.SR 33904903
  • Етхос и људско бивствовање, "Веселин Маслеша", Сарајево 1989. COBISS.SR 75788 COBISS.RS 75788
  • Србизам и страдалништво Бошњака, Сарајево, 1994. COBISS.SR 3632678
  • Феноменологија српске геноцидне свијести, Анкара, 1995.
  • Стаљинизам или апсурди једноумља, Тузла, 1997.
  • Увод у филозофију, "Логос", Сарајево 1998.
  • Заробљени ум, "Харфо-граф", Тузла 2000. COBISS.SR 118996748
  • Филозофија идеологије, I књига – Идеологија и трезвеност, "Ел-Калем", Сарајево, 2000. COBISS.SR 225467148
  • Филозофија идеологије, II књига – Деструктивне идеологије 20. стољећа, "Ел-Калем", Сарајево, 2000. COBISS.SR 225467404
  • Хаџи Мурад и Санџак, "Блицдрук", Сарајево, 2003. COBISS.SR 14132486
  • Филозофија и критика друштва, "Бемуст", Сарајево, 2009.
  • Филозофија идеологије, III књига – Изазови новог миленија, Сарајево, 2010.
  • Филозофија и друштвена догађања, "Добра књига", Сарајево, 2010. COBISS.SR 18543366

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pelešić—Muminović (2012). стр. 198—199.
  2. ^ а б Kamberović (2012). стр. 612.
  3. ^ а б Premec (2010). стр. 244.
  4. ^ а б Pelešić—Muminović (2012). стр. 199.
  5. ^ Pelešić—Muminović (2012). стр. 200.
  6. ^ а б Pelešić—Muminović (2012). стр. 206—208.
  7. ^ Kamberović (2012). стр. 612—613.
  8. ^ а б Kamberović (2012). стр. 613.
  9. ^ Pelešić—Muminović (2012). стр. 209.
  10. ^ Vučelj, Nedžib (5. 1. 2013). „RAHMETLI PROF. DR. RASIM MUMINOVIĆ VIŠE PRIZNAT U SVIJETU NEGO KOD NAS”. Bošnjaci.net. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  11. ^ а б Танасковић, Дарко (10. 10. 2014). „Ко су „великани бошњачког народа“?”. Печат. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  12. ^ а б Bačanović, Vuk (26. 6. 2018). „Gavrilo tifusar i princip sultana Erdogana”. Srpska kafe. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  13. ^ а б Bečirović, Asaf (28. 6. 2018). „Ugo Vlaisavljević: Drastično je politiziran univerzitet. Možete ići od fakulteta do fakulteta i vidjeti njegovu političku boju (intervju)”. Start BiH. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  14. ^ „NAŠA TV ; DOBAR, LOŠ, ZAO: UGO VLAISAVLJEVIĆ [od 24:46 pa dalje]”. Youtube. 7. 6. 2018. Pristupljeno 20. 7. 2018. 
  15. ^ Vlaisavljević, Sanja (8. 2. 2015). „Najnovije laži Sanje Vlaisavljević [blog]”. sanjavlaisavljevic.wordpress.com. Pristupljeno 31. 12. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rasim_Muminović&oldid=27674720”