Регулација генске експресије
Регулација генске експресије (или генска регулација) обухвата процесе које ћелије и вируси користе да регулишу начин на који се информације гена претварају у генске продукте. Мада функционални генски производ може да буде РНК, већина познатих механизама регулише кодирање протеинских гена. Сваки корак генске експресије може да буде модулисан, од ДНК-РНК транскрипције до посттранслационе модификације протеина.[1][2]
Регулација гена је есенцијална за вирусе, прокариоте и еукариоте јер повећава многостраност и адаптабилност организма тако што омогућава ћелији да изрази протеин по потреби. Мада је Барбара Маклинток још 1951 показала интеракцију између два генетичка сегмента, активатора (Ац) и дисоцијатора (Дс), у формирању боје кукурузних зрна, првим открићем регулације гена се сматра идентификација лац оперона 1961, коју је открио Жак Монод. У њој су ензими који учествују у метаболизму лактозе метаболисм изражени у геному E. coli само у присуству лактозе и одсуству глукозе.
У вишећелијским организмима регулација гена руководи процесима ћелијске диференцијације и морфогенезе, доводећи до формирања различитих ћелијских типова који поседују различите профиле експресије гена мада имају исте геномске секвенце.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Латцхман, Давид С. (2005). Гене регулатион: а еукарyотиц перспецтиве. Псyцхологy Пресс. ИСБН 9780415365109.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Генска експресија
- Регулатион оф Гене Еxпрессион на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
